Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Vrlo malo se zna o poreklu. Sibirska (SIB) je velika mačka koja živi u divljinama Rusije. Predpostavlja se da je nastala ukrštanjem sibirske domaće mačke i divlje ukrajinske mačke. Sibirska mačka je velika mišićava mačka, vrlo inteligentna i verna svome vlasniku.
Odaziva se na poziv i sledi vlasnika kao lutkica. Prvi par SIB uvezen je iz Petersburga u Berlin1987 godine. Uzgajivači H. i B. Schulz uzgojili su tada prve SIB u svojoj uzgajivačnici Newski cattari. U Evropi je 1990 godine bilo samo petnaest primeraka SIB mačke. U Francusku je uvezena 1991 godine a 1997 godine je priznata od FIFe. SIB je vrlo živahna i temperamentna mačka, obožava se penjati i ceni slobodu. Voli da joj se posveti pažnja ali ne voli preterano maženje.
Zadržava svoje dostojanstvo u svim okolnostima. Krzno joj je gusto i poludugo, otporno na sve vremenske uslove. Za vrema linjanja treba je posebno isčešljavati. Srednje je veličine, snažna i mišićava. Rep joj je kitnjast i zaobljen na vrhu. Glava ima oblik tupog trougla, snažne brade a u profilu joj je donja čeljust povučena unazad. Uši su srednje velike zaobljenih vrhova, bogato obrasli čupercima na vrhu. Oči su velike i ovalne.
Izvod iz standarda
Glava je nešto dužeg oblika nego šireg, nežno zaobljena i masivna. Širokoga čela, lagano zaobljena, dobro razvijenih i istaknutih jagodičnih kostiju, srednje dugog i širokog nosa koji u profilu ima lagano udubljenje ali ne i stop. Čeljust je lagano povučena unazad a u profilu čini zaobljenu liniju sa gornjom linijom nosa.
Uši su srednje veličine, zaobljenih vršaka, dobro obrasli sa čupercima i kičicama na vrhu, razmaknute i lagano prema napred naklonjene.
Oči su velike, zaobljenog oblika, malo u koso postavljene, dobra razmaknute. Dozvoljene su sve boje ali poželjna je zelena.
Telo je snažne građe kostiju, mišićavo, snažnog zatiljka, širokih prsiju. Čitavo telo ostavlja utisak pravougaonika u proporcijama.
Noge su srednje visoke, snažne, grade sa telom pravougaonik. Šape su velike, okrugle sa čupercima izneđu prstiju.
Rep je dug, debeo, zaobljenog vrha, obrastao sa gustom dlakom koja ne visi.
Krzno poludugodlako, vrlo gusto, podlaka nije prilegnuta i pokrivena je vodotopornim pokrovom koji je na dodir nešto oštrije strukture. Ljetno krzno je nešto kraće od zimskoga sa bogatim okovratnikom i dokolenicama na zadnjim nogama. Dozvoljene su sve boje, uzorci i kombinacije sa belim, osim čokoladne, lila, boje cimta, fawn i mačke sa pointed oznakama (sijamske oznake).
Ova impozantna mačka, raskošne dlake i blage naravi postala je poznata van granica Rusije tek pre dvadesetak godina. U zemlji porekla oduvek je živela uz čoveka, na seoskim imanjima, gde je kao i norveška šumska mačka služila za uništavanje glodara.
Sibirska mačka se razvijala na sasvim prirodan način, bez ikakve intervencije čoveka, u teškim klimatskim uslovima, što se ogleda u njenoj snažnoj i kompaktnoj građi i velikoj izdržljivosti i otpornosti.
Razvoj rase
Sve do perioda Gorbačovljeve 'Perestrojke', ova mačka je ostala po strani od felinoloških zbivanja u svetu. Kada je rusko felinološko udruženje Koefei 1987. godine izdalo prvi pedigre za ovu rasu i objavilo zvaničan standard, postepeno je počeo izvoz sibirskih mačaka u evropske zemlje, prvo u Nemačku i Čehoslovačku, a zatim i u Italiju i Francusku. Prvi primerci uvezeni su u Sjedinjene Države 1990. godine, a onda se, malo po malo, rasa proširila ka Australiji i nekim azijskim zemljama.
Uprkos svemu, osim u Sjedinjenim Državama i nekim istočnim zemljama, ova rasa je dugo ostala u senci svojih slavnih rođaka, mejn kuna i norveške šumske mačke, koje su već decenijama poznate širom sveta. Štaviše, obični ljubitelji mačaka često ne zapažaju nikakvu razliku između ove tri rase, ali sve je više onih koji polako upoznaju sibirsku mačku, zahvaljujući napisima u štampi, razgovorima sa poznavaocima ove rase i prilici da je uživo vide na felinološkim izložbama. Zabuna obično nastaje kad je reč o mužjacima u punoj snazi, koji mogu biti isto tako krupni i zdepasti kao mužjaci mejn kuna.
Sibirska mačka treba da ostavlja utisak čvrstine i snage, što je u potpunoj suprotnosti sa njenom pitomom naravi. To je krupna mačka, umereno dugačkog, kompaktnog i teškog tela, sa ravnim ili blago izvijenim leđima. Noge su prilično kratke, jake, koščate i veoma mišićave. Sibirska mačka ima čvrst skelet, zaobljene grudi i lepo razvijene bokove, a njenom moćnom izgledu doprinosi i snažna muskulatura. Vrat ovih mačaka je zaobljen, mišićav, kompaktan, širok i srednje dužine. Rep je u osnovi širok, sa zaobljenim vrhom, srednje dužine i sa gornje strane bogato odlakan.
Glavne odlike
Glava je srednje veličine, široka, u obliku zaobljenog trougla koji se blago sužava ka zaobljenoj i punoj njuški. Gornji deo glave je ravan, čelo je blago ispupčeno, a na njega se nadovezuje udubljenje koje se završava pomalo kljunastim nosom. Ova mačka ima pune i lepo razvijene obraze, širok nos, guste i dugačke brkove i jaku, zaobljenu bradu. Oči su joj krupne, gotovo potpuno okrugle i blago iskošene. Uši su srednje veličine, umereno razmaknute i otvorene, široke u osnovi, sa zaobljenim vrhovima. Sa zadnje strane obrasle su finom, kratkom dlakom koja se ka osnovi produžava, dok je dlaka sa unutrašnje strane dugačka i potpuno pokriva osnovu ušiju.
Najlepši ukras sibirske mačke je njena raskošna dlaka koja je na telu poludugačka ili dugačka, a na ramenima i grudima malo kraća. Krzno ove mačke upotpunjeno je i bogatim okovratnikom. Na donjim delovima tela dlaka je dugačka.
Kod odraslih jedinki njena tekstura je pomalo oštra i gruba. Na ramenima i nižim delovima grudi dlaka je gušća, a po celom telu upotpunjena je gustom podlakom. Kod ove rase dozvoljene su sezonske varijacije u gustini dlake. Dozvoljene su sve boje krzna izuzev lila, cimetaste, srnaste i čokoladne. Prihvaćene su i colourpoint jedinke pod nazivom “neva masquerade”. One imaju isti standard, osim boje krzna, kao i boje očiju koje su kod ovih primeraka plave, dok su kod klasičnih varijeteta zelene ili žute. Bilo da je reč o klasičnom tipu ili varijetetu “neva masquerade”, dozvoljeno je parenje samo sa sibirskim mačkama.
Ovo je krupna i snažna mačka, čija težina kod mužjaka može da dostigne 6 do 10 kg, a kod ženki 3,5 do 7 kilograma, pa bi se moglo pomisliti da njen karakter odgovara njenom izgledu.
Sibirska mačka je izrazito blage naravi i veoma privržena vlasniku, u čemu ponekad i preteruje. Prijatna za druženje i laka za održavanje, sibirska mačka odgovara svakome i lepo se slaže sa decom, psima i drugim životinjama. Veoma je prilagodljiva pa, iako potiče iz područja sa hladnom klimom, bez problema prihvata život u stanu, pod uslovom da joj posvećujemo dovoljno pažnje. Štaviše, ova mačka odgovara i osobama osetljivim na mačiju dlaku, jer ne izaziva nikakve alergijske reakcije. To je mačka čeličnog zdravlja, koja nije izgubila svoje navike iz vremena dok je živela na selu, gde je imala prilike da se slobodno kreće i troši energiju. Ovu njenu potrebu najbolje ćemo zadovoljiti ako se s njom često igramo. Obdarena za razne veštine, u stanju je da nauči da hoda na povodniku, da trči za loptom i da je donese, da u nedostatku miševa lovi muve i da se neprestano vere po stalku za mačke dok se ne umori i zadovoljno ne zaspi na vašim kolenima.
Prednost
Analize i testovi sprovedeni u Sjedinjenim Državama, pokazali su da sibirske mačke izazivaju mnogo manje alergijskih reakcija od drugih rasa. Ustvari, ove mačke u svojoj pljuvački sadrže mnogo manje proteina na koje su neki ljudi alergični. Tako osobe koje su inače alergične na mačke, a veoma ih vole, slobodno mogu da se opredele za ovu rasu, ne strahujući da će zbog toga imati zdravstvenih problema.
Ishrana
Zbog sporog odrastanja i krupne građe, sibirska mačka zahteva veoma kvalitetnu hranu i u dovoljnim količinama. Najbolje je da joj dajemo gotovu hranu u obliku keksa za mačke, jer ona sadrži sve potrebne sastojke u odgovarajućoj srazmeri. Ovo, naravno, ne isključuje da joj ponekad ponudimo neku poslasticu.
Nega
Ako razmišljate o nabavci sibirske mačke, može vas pokolebati utisak da njena bogata dlaka zahteva stalnu negu, ali to uopšte nije tačno. Dlaka ove mačke ima poseban kvalitet i praktično se čisti sama. Brižljivija nega potrebna je jedino u periodu linjanja i pre izlaska na izložbu, kada mačku treba okupati kako bi se pojavila u što boljem svetlu. Za svakodnevnu negu dovoljno je dobro očetkati dlaku jednom nedeljno, posebno na mestima gde se mogu obrazovati čvorići, iza ušiju, između nogu, na grudima i zadnjem delu tela. Treba, takođe, kao i kod svih drugih mačaka, redovno pregledati uši i zube i povremeno primeniti neko sredstvo protiv buva.
