Član
- Učlanjen(a)
- 17.08.2010
- Poruka
- 22
Извод из разговора између научника и кабалисте Михаела Лаитмана са инструкторима Кабала академије Михаелом Санилевичем и Јевгениј Литваром
М. Санилевич: Наше прво питање данас гласи “Шта је љубав?”
М. Лаитман: Љубав је главни квалитет унверзума. Рекао бих да је то једини позитиван квалитет који покреће, контролише, и повезује све његове делове. Она спаја елементе свих структура: непокретну, биљну, животињску, и најзад човеков унутрашњи свет. Овај уједињујући квалитет називамо “љубав” или потпуно узајамни акт давања. Целокупна природа је подређена закону универзалне љубави. Једини изузетак је људски ниво где имамо одрешене руке да радимо шта год желимо, а радимо насупрот овом закону.
Ако питамо биологе, рећи ће нам да је закон функционисања сваког организма, начин његове егзистенције и развоја заснован на потпуној интегралној интеракцији његових делова. У складу са овим законом свака ћелија брине о виталним функцијама читавог тела и здрављу, одржава његову виталност. Другим речима, она аутоматски даје телу све што је њему потребно. Она чак поштује један поредак само-уништења јер је испунила своју функцију и искористила своје ресурсе. Њен се програм гаси, a ћелија себе уништава. Генерални закон постојања система, организам или орган контолишу све његове елементе.
Ако узмемо генерални, интегрални закон природе – закон унификације, хомеостазе, онда ћемо видети да се природа понаша једино на основу само-очувања, само-одржања, само-развоја све до централног циља, а то занемарује могућност постојања и развоја индивидуалних делова. Овај закон интегралне интеракције, интегралних међусобних веза међу елементима одређује егзистенцију свих природних нивоа.
Међутим, када се након увуђања овога, осврнемо на човека, откривамо да је он у потпуности супротан овом закону. Не мислим на човекову егзистенцију на нивоу где наш организам функционише као животињско тело подређујући се властитом природом законима природе. Мислим на људски ниво наших међусобних односа, сензација, мисли, где егзистира наше “ја” – то је оно где смо потпуни егоисти. Ми не узимамо у обзир светску интегралну целовитост и интеракцију свих његових делова. Данас откривамо да је свет мало село где сви зависимо једни од других. Будући да смо део природе, са нашим мислима, жељама и радњама узрокујемо огромну штету овој интеграцији на свим нивоима. Коначно, ова нам се штета враћа као негативан утицај свих делова природе, а то је оно што почињемо да осећамо данас.
Закон апсолутне љубави – универзалне међузависности, инстинктивне, несвесне пажње и бриге није реализован на људском нивоу. Ако се односимо према свему и свакоме у складу са овим законом, што ће рећи, ако схватимо да смо сви ми једнаки, међусобно повезани, као са једним срцем, са једном душом, и са истим мислима, онда ће наше суделовање у природи бити коректно и интегрално. Онда ћемо се спојити са остатком природе а наш став према њој биће љубав.
Спознаја овог закона омогућава нам да схватимо да су љубав и мржња међу нама данас неограничен егоизам, свако жели да искористи друге – у сексу, породици, у друштву – ради властите илузорне користи. Илузорне, јер на крају човек не прима добит. Све је засновано на простој егоистичкој калкулацији. Без разумевања опакости властитог понашања, човек само интензивира кризу.
С обзиром да смо данас у последњој фази егоистичког развоја , увиђамо тотални колапс људских међусобних односа. У прошлости смо били повезани некаквим спонама, споразумима и традицијама. Данас само безочан, бестидан егоизам показује своје право лице. То је добро, јер увиђајући наше право лице приближавамо се реализацији проблема и проналажену његовог решења. Кабала нам открива начин да постигнемо љубав.
Kod:
http://www.kabbalahblog.info/2008/02/kabbalah-on-love-marriage-and-family/
Poslednja izmena od urednika:
