UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 24.03.2015
- Poruka
- 5.467
Severin Bijelic
Северин Бијелић (Београд, 10. фебруар 1921 — Вела Лука, 28. јул 1972) је био српски и југословенски глумац. Његов отац био је познати српски сликар Јован Бијелић.
Најпре је учио трговачку школу у Београду и бавио се спортом (био је фудбалски голман, врхунски пливач[1] и један од пионира ватерполо спорта у Београду). Члан Народног позоришта у Београду био је од 1949. године. Поред позоришта истицао се на филму и телевизији. Играо је у више од 30 филмова, а значајније улоге је остварио у филмовима: „Невјера“ (1953), „Аникина времена“ (1954), и „Велики и мали“ (1956), Владимира Погачића; „Буђење пацова“ (1967), „Кад будем мртав и бео“ (1967), и „Заседа“ (1969), Жике Павловића; „Песма са Кумбаре“ (1955), Радоша Новаковића; „Ешалон доктора М.“ (1955), Жике Митровића; „Госпођа министарка“ (1958), Жоржа Скригина и др.
Пре него што је постао познати глумац Северин Бијелић се у младости активно бавио спортом. Био је фудбалски голман, наступао је за београдске клубове БАСК и Обилић, а играо је и за младу репрезентацију Краљевине Југославије до 21. године. Такође је био активан и веома успешан пливач потом и ватерполиста, па је по завршетку Другог светског рата био члан прве генерације Црвене звезде да би потом наступао и за ривалски тада тек основани Партизан. [4] Београдско "Време" је објавило 7. августа 1940. године да је млади Северин Бијелић "пливао 400 метара прсно за 13 секунди боље од југословенског рекорда".Наступао је дуго за београдски пливачки клуб "Север".
Wikipedia
Kod:
https://www.imdb.com/name/nm0082011/Северин Бијелић (Београд, 10. фебруар 1921 — Вела Лука, 28. јул 1972) је био српски и југословенски глумац. Његов отац био је познати српски сликар Јован Бијелић.
Најпре је учио трговачку школу у Београду и бавио се спортом (био је фудбалски голман, врхунски пливач[1] и један од пионира ватерполо спорта у Београду). Члан Народног позоришта у Београду био је од 1949. године. Поред позоришта истицао се на филму и телевизији. Играо је у више од 30 филмова, а значајније улоге је остварио у филмовима: „Невјера“ (1953), „Аникина времена“ (1954), и „Велики и мали“ (1956), Владимира Погачића; „Буђење пацова“ (1967), „Кад будем мртав и бео“ (1967), и „Заседа“ (1969), Жике Павловића; „Песма са Кумбаре“ (1955), Радоша Новаковића; „Ешалон доктора М.“ (1955), Жике Митровића; „Госпођа министарка“ (1958), Жоржа Скригина и др.
Пре него што је постао познати глумац Северин Бијелић се у младости активно бавио спортом. Био је фудбалски голман, наступао је за београдске клубове БАСК и Обилић, а играо је и за младу репрезентацију Краљевине Југославије до 21. године. Такође је био активан и веома успешан пливач потом и ватерполиста, па је по завршетку Другог светског рата био члан прве генерације Црвене звезде да би потом наступао и за ривалски тада тек основани Партизан. [4] Београдско "Време" је објавило 7. августа 1940. године да је млади Северин Бијелић "пливао 400 метара прсно за 13 секунди боље од југословенског рекорда".Наступао је дуго за београдски пливачки клуб "Север".
Wikipedia