- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Sepsa ili trovanje krvi
Opasna bolest koja brzo putuje krvotokom. Sepsu u 80 odsto slučajeva izazivaju bakterije koje prodiru u krv, a u manjem procentu uzročnici mogu biti i gljivice
Sepsa se uglavnom tretira kao urgentno medicinsko stanje
SEPSA, oboljenje sa često fatalnim ishodom, napada krv i velikom brzinom se širi po organizmu. S obzirom na to da je sve učestalija i ima izuzetno visoku stopu smrtnosti, Globalna alijansa za sepsu od ove godine ustanovila je i Svetski dan borbe protiv sepse, čemu se priključila i naša zemlja.
O tome kakvo je ovo oboljenje, kada se javlja i kako se manifestuje i leči, za čitaoce "Života plus" objašnjava pukovnik prof. dr Darko Nožić, načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti Vojnomedicinske akademije.
- Sepsa je veoma teška infektivna bolest koju u 80 odsto slučajeva izazivaju bakterije, a u manjem procentu uzročnici mogu biti i gljivice. Nastaje tako što bakterije prodru u krv, zatim oslobađaju toksine i počinju štetno da deluju na organizam, te često dolazi do smrti.
Koliki je procenat smrtnosti od sepse?
- Svake četvrte sekunde neko u svetu umre od ove bolesti. U SAD-u, gde je zdravstvena zaštita na zavidnom nivou, sepsa je druga bolest po smrtnosti, odmah posle srčanog udara. Isto se dešava i u drugim razvijenim zemljama, pa shodno tome i u manje razvijenim. Ovaj problem postoji i u našoj zemlji, a poseban problem predstavljaju intrahospitalne infekcije, zbog kojih pacijenti posle operacija bivaju izloženi dejstvu rezistentnih bakterija.
Kako se ljudi zaraze u vanbolničkim uslovima?
- Zapravo, svaka oštećena koža ili tkivo predstavljaju mogućnost da se bakterije usele u krv i limfu i razviju bolest. U vanbolničkim uslovima, istina, to se ređe događa, ali do sepse može da dođe i posle nekih banalnih povreda ili trauma druge vrste kao što su nagnječena tkiva, infekcija kože izazvana bubuljicama, posebno loše izvedeni abortusi, jer je veoma važno da se ovakva intervencija izvede u sterilnim uslovima, pošto su reproduktivni organi vrlo osetljivi i veoma prokrvljeni. Žene koje koriste tampone takođe treba da budu obazrive, jer se u tamponima nalaze stafilokoke koje mogu da se aktiviraju ukoliko higijena nije na zavidnom nivou i da dovedu do teškog septičnog stafilokoknog stanja. Praktično, bakterije su svuda oko nas i treba da budemo obazrivi, posebno ako nam imunitet nije dovoljno jak.
Da li su svi podjednako podložni ovoj infektivnoj bolesti?
- Jedna grupa ljudi jednostavno prođe put postoperativnog oporavka jer im je imunitet u savršenom redu. Mogu i oni da obole, ali se to mnogo ređe događa. Ovom oboljenju posebno su podložne bebe do dva meseca, jer nemaju razvijen imunološki sistem, takođe i starije osobe, jer je njihov imunosistem oslabljen, ali i oni sa imunokompromitovanim bolestima, kao što su pacijenti koji su zbog prirode bolesti podvrgavani zračenju ili hemioterapiji. Problem je i to što sepsu izazivaju multirezistentne bakterije, odnosno bakterije koje su otporne na gotovo sve antibiotike kojima medicina raspolaže.
Šta dovodi do njihove multirezistentnosti?
- Do stvaranja multirezistentnosti bakterija dovodi, pre svega, nekritička upotreba antibiotika, pa se događa da bakterije počinju da žive u sredinama u kojima ne bi trebalo da ih ima. Tokom vremena postaju otporne i spremne da prežive čak i udar antibiotika specijalno napravljenih za njihovo uništavanje. Na taj način stvara se ogromna šteta, jer postojeće bakterije stvaraju sojeve otporne na gotovo sve antibiotike. U kliničkoj praksi često se analizom krvi dobija odgovor o prisustvu rezistentnih bakterija, pa onda nastaje problem kako se sa njima izboriti i obolelog izlečiti. S obzirom na to da svaka jedinica intenzivne nege, bez izuzetka, ima svoje bakterije, vrlo ih je teško izbeći. Međutim, bez obzira na bakterijsku otpornost, lečenje se zasniva na davanju jakih antibiotika, po mogućstvu onih poslednje generacije jer su jači, ali shodno tome i skuplji. Nažalost, za sepsu je to, uz dobru higijenu, jedini vid lečenja. Ali bez obzira na sve napore i terapije, čak polovina obolelih ulazi u septički šok gde je smrtnost između 50 i 60 odsto.
Koji su simptomi sepse?
- Ponekad simptomi liče na simptome infektivnih bolesti. Uglavnom se manifestuje jezom, drhtavicom, visokom temperaturom iznad 39 ili niskom ispod 36 stepeni Celzijusovih. Obolela osoba ima ubrzano disanje kao i ubrzan rad srca. Pregledom krvi konstatuje se porast ili pad leukocita, odnosno belih krvnih zrnaca, čija uloga i jeste da organizam čuvaju od infekcije. Pad krvnog pritiska, i to gornjeg ispod 90, predstavlja ozbiljan simptom septičkog šoka koji odražava teško stanje gde istovremeno trpe mozak, jetra, srce, bubrezi...
NAJČEŠĆE INFEKCIJE
Sepsa može da zahvati skoro sve delove tela počevši od mozga, pluća, pa sve do bubrega, a može da ošteti i sluh.
Vrlo je iscrpljujuća i naporna, jer je svuda u krvotoku. Zavisno od primarnog lokaliteta daje i karakteristične simptome.
Ako se primarno radi o plućima, doći će do poremećaja u disanju i bolova u prsima.
Ako je locirana u bubrezima, dolazi do bolova u slabinama, učestalog mokrenja ili bola prilikom uriniranja.
Ako je na nekom organu u stomaku, javljaju se bolovi u trbuhu, mučnina, povraćanje, zatvor, nadutost...
Najčešća mesta infekcije koja prethodi sepsi su urinarni i respiratorni trakt, kao i trbuh. Infekcije urinarnog trakta češće su kod seksualno aktivnih žena, dok je kod muškaraca ova vrsta infekcije učestalija kod uvećane prostate, jer bakterije lakše stižu iz mokraćne bešike do bubrega, pa se prenose dalje u krvotok.
Teška sepsa i septički šok mogu da zahvate i nekoliko organa, što rezultira mešavinom znakova i simptoma.
POSLEDICE SEPSE NAJTEŽE KOD STARIJIH
Većina starijih pacijenata hospitalizovanih sa teškim oblikom sepse izložena je mnogo većem riziku od pojave dugotrajnih kognitivnih i fizičkih oštećenja, navodi se u istraživanju objavljenom u Journal of American Medical Association.
Među pacijentima koji pre sepse nisu imali nikakvih ograničenja, preko 40 odsto je razvilo probleme sa hodanjem, dok je gotovo 20 odsto njih bilo suočeno sa otežanim funkcionisanjem.
Sepsa se uglavnom tretira kao urgentno medicinsko stanje, infekcija od koje se ljudi razboljevaju, ali i oporavljaju. Međutim, ovo istraživanje pokazalo je da je značajan broj ljudi koji se godinama posle bolesti suočava sa problemima, što ukazuje na to da su potrebne nove metode lečenja.
Kako bi se smanjio rizik od infekcije, predlažu američki lekari, starijim pacijentima potrebno je osigurati vakcine protiv gripa i upale pluća, jer studije pokazuju da za razliku od, na primer, Alchajmerove bolesti, kognitivna oštećenja izazvana sepsom je moguće delimično sprečiti.
ZANOKTICA, SLEPO CREVO, MENINGITIS...
Infekcija može početi na bilo kom mestu gde bakterije ulaze u organizam. Mesto može biti naizgled bezopasno kao što je ogrebotina ili zanoktica, ali i ozbiljni zdravstveni problemi kao što je upala slepog creva, upala pluća, meningitis (upala moždanih ovojnica)... Sepsa može ići zajedno sa infekcijom u kostima i dovesti do osteomijelitisa. Kod hospitalizovanih bolesnika uobičajena mesta početne infekcije su tamo gde se uključuje infuzija, hirurški rezovi, urinarni kateteri, dekubitusne rane, odnosno rane koje nastaju usled dugog ležanja.
Izvor: Večernje novosti
Opasna bolest koja brzo putuje krvotokom. Sepsu u 80 odsto slučajeva izazivaju bakterije koje prodiru u krv, a u manjem procentu uzročnici mogu biti i gljivice
Sepsa se uglavnom tretira kao urgentno medicinsko stanje
SEPSA, oboljenje sa često fatalnim ishodom, napada krv i velikom brzinom se širi po organizmu. S obzirom na to da je sve učestalija i ima izuzetno visoku stopu smrtnosti, Globalna alijansa za sepsu od ove godine ustanovila je i Svetski dan borbe protiv sepse, čemu se priključila i naša zemlja.
O tome kakvo je ovo oboljenje, kada se javlja i kako se manifestuje i leči, za čitaoce "Života plus" objašnjava pukovnik prof. dr Darko Nožić, načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti Vojnomedicinske akademije.
- Sepsa je veoma teška infektivna bolest koju u 80 odsto slučajeva izazivaju bakterije, a u manjem procentu uzročnici mogu biti i gljivice. Nastaje tako što bakterije prodru u krv, zatim oslobađaju toksine i počinju štetno da deluju na organizam, te često dolazi do smrti.
Koliki je procenat smrtnosti od sepse?
- Svake četvrte sekunde neko u svetu umre od ove bolesti. U SAD-u, gde je zdravstvena zaštita na zavidnom nivou, sepsa je druga bolest po smrtnosti, odmah posle srčanog udara. Isto se dešava i u drugim razvijenim zemljama, pa shodno tome i u manje razvijenim. Ovaj problem postoji i u našoj zemlji, a poseban problem predstavljaju intrahospitalne infekcije, zbog kojih pacijenti posle operacija bivaju izloženi dejstvu rezistentnih bakterija.
Kako se ljudi zaraze u vanbolničkim uslovima?
- Zapravo, svaka oštećena koža ili tkivo predstavljaju mogućnost da se bakterije usele u krv i limfu i razviju bolest. U vanbolničkim uslovima, istina, to se ređe događa, ali do sepse može da dođe i posle nekih banalnih povreda ili trauma druge vrste kao što su nagnječena tkiva, infekcija kože izazvana bubuljicama, posebno loše izvedeni abortusi, jer je veoma važno da se ovakva intervencija izvede u sterilnim uslovima, pošto su reproduktivni organi vrlo osetljivi i veoma prokrvljeni. Žene koje koriste tampone takođe treba da budu obazrive, jer se u tamponima nalaze stafilokoke koje mogu da se aktiviraju ukoliko higijena nije na zavidnom nivou i da dovedu do teškog septičnog stafilokoknog stanja. Praktično, bakterije su svuda oko nas i treba da budemo obazrivi, posebno ako nam imunitet nije dovoljno jak.
Da li su svi podjednako podložni ovoj infektivnoj bolesti?
- Jedna grupa ljudi jednostavno prođe put postoperativnog oporavka jer im je imunitet u savršenom redu. Mogu i oni da obole, ali se to mnogo ređe događa. Ovom oboljenju posebno su podložne bebe do dva meseca, jer nemaju razvijen imunološki sistem, takođe i starije osobe, jer je njihov imunosistem oslabljen, ali i oni sa imunokompromitovanim bolestima, kao što su pacijenti koji su zbog prirode bolesti podvrgavani zračenju ili hemioterapiji. Problem je i to što sepsu izazivaju multirezistentne bakterije, odnosno bakterije koje su otporne na gotovo sve antibiotike kojima medicina raspolaže.
Šta dovodi do njihove multirezistentnosti?
- Do stvaranja multirezistentnosti bakterija dovodi, pre svega, nekritička upotreba antibiotika, pa se događa da bakterije počinju da žive u sredinama u kojima ne bi trebalo da ih ima. Tokom vremena postaju otporne i spremne da prežive čak i udar antibiotika specijalno napravljenih za njihovo uništavanje. Na taj način stvara se ogromna šteta, jer postojeće bakterije stvaraju sojeve otporne na gotovo sve antibiotike. U kliničkoj praksi često se analizom krvi dobija odgovor o prisustvu rezistentnih bakterija, pa onda nastaje problem kako se sa njima izboriti i obolelog izlečiti. S obzirom na to da svaka jedinica intenzivne nege, bez izuzetka, ima svoje bakterije, vrlo ih je teško izbeći. Međutim, bez obzira na bakterijsku otpornost, lečenje se zasniva na davanju jakih antibiotika, po mogućstvu onih poslednje generacije jer su jači, ali shodno tome i skuplji. Nažalost, za sepsu je to, uz dobru higijenu, jedini vid lečenja. Ali bez obzira na sve napore i terapije, čak polovina obolelih ulazi u septički šok gde je smrtnost između 50 i 60 odsto.
Koji su simptomi sepse?
- Ponekad simptomi liče na simptome infektivnih bolesti. Uglavnom se manifestuje jezom, drhtavicom, visokom temperaturom iznad 39 ili niskom ispod 36 stepeni Celzijusovih. Obolela osoba ima ubrzano disanje kao i ubrzan rad srca. Pregledom krvi konstatuje se porast ili pad leukocita, odnosno belih krvnih zrnaca, čija uloga i jeste da organizam čuvaju od infekcije. Pad krvnog pritiska, i to gornjeg ispod 90, predstavlja ozbiljan simptom septičkog šoka koji odražava teško stanje gde istovremeno trpe mozak, jetra, srce, bubrezi...
NAJČEŠĆE INFEKCIJE
Sepsa može da zahvati skoro sve delove tela počevši od mozga, pluća, pa sve do bubrega, a može da ošteti i sluh.
Vrlo je iscrpljujuća i naporna, jer je svuda u krvotoku. Zavisno od primarnog lokaliteta daje i karakteristične simptome.
Ako se primarno radi o plućima, doći će do poremećaja u disanju i bolova u prsima.
Ako je locirana u bubrezima, dolazi do bolova u slabinama, učestalog mokrenja ili bola prilikom uriniranja.
Ako je na nekom organu u stomaku, javljaju se bolovi u trbuhu, mučnina, povraćanje, zatvor, nadutost...
Najčešća mesta infekcije koja prethodi sepsi su urinarni i respiratorni trakt, kao i trbuh. Infekcije urinarnog trakta češće su kod seksualno aktivnih žena, dok je kod muškaraca ova vrsta infekcije učestalija kod uvećane prostate, jer bakterije lakše stižu iz mokraćne bešike do bubrega, pa se prenose dalje u krvotok.
Teška sepsa i septički šok mogu da zahvate i nekoliko organa, što rezultira mešavinom znakova i simptoma.
POSLEDICE SEPSE NAJTEŽE KOD STARIJIH
Većina starijih pacijenata hospitalizovanih sa teškim oblikom sepse izložena je mnogo većem riziku od pojave dugotrajnih kognitivnih i fizičkih oštećenja, navodi se u istraživanju objavljenom u Journal of American Medical Association.
Među pacijentima koji pre sepse nisu imali nikakvih ograničenja, preko 40 odsto je razvilo probleme sa hodanjem, dok je gotovo 20 odsto njih bilo suočeno sa otežanim funkcionisanjem.
Sepsa se uglavnom tretira kao urgentno medicinsko stanje, infekcija od koje se ljudi razboljevaju, ali i oporavljaju. Međutim, ovo istraživanje pokazalo je da je značajan broj ljudi koji se godinama posle bolesti suočava sa problemima, što ukazuje na to da su potrebne nove metode lečenja.
Kako bi se smanjio rizik od infekcije, predlažu američki lekari, starijim pacijentima potrebno je osigurati vakcine protiv gripa i upale pluća, jer studije pokazuju da za razliku od, na primer, Alchajmerove bolesti, kognitivna oštećenja izazvana sepsom je moguće delimično sprečiti.
ZANOKTICA, SLEPO CREVO, MENINGITIS...
Infekcija može početi na bilo kom mestu gde bakterije ulaze u organizam. Mesto može biti naizgled bezopasno kao što je ogrebotina ili zanoktica, ali i ozbiljni zdravstveni problemi kao što je upala slepog creva, upala pluća, meningitis (upala moždanih ovojnica)... Sepsa može ići zajedno sa infekcijom u kostima i dovesti do osteomijelitisa. Kod hospitalizovanih bolesnika uobičajena mesta početne infekcije su tamo gde se uključuje infuzija, hirurški rezovi, urinarni kateteri, dekubitusne rane, odnosno rane koje nastaju usled dugog ležanja.
Izvor: Večernje novosti
