- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Senka atoma prvi put fotografisana
Izvor:
Blic.rs
Naučni tim Univerziteta Grifit u Brizbejnu, Australija, fotografisao je senku atoma po prvi put, preneli su strani mediji.
Profesor Dejv Kielpinski iz Centra za kvantnu dinamiku pri Univerzitetu izjavio je da su naučnici želeli da vide šta sve mogu da istraže sa vidljivim svetlom.
- Hteli smo da ispitamo koliko je atoma potrebno da bace senku. Dokazali smo da je potreban samo jedan – rekao je Kielpinski.
- Dosegli smo ekstremnu granicu mikroskopije – ne možete da vidite ništa manje od atoma koristeći vidljivu svetlost – dodao je on.
Ključni deo opreme koji je omogućio ovo dostignuće je mikroskop veoma visoke rezolucije, koji čini senku dovoljno tamnom da se vidi. Uz pomoć tog mikroskopa atom je “zamrznut”, a senka je zatamnjena.
Držanje atoma mirnim dovoljno dugo da se fotografiše, iako je poduhvat za divljenje, nije nova tehnologija – atom je izolovan u komori i držan u prostoru uz pomoć električnih sila.
Naučni tim je “zarobio” monoatomske jone elementa iterbijuma i izložio ih posebnoj svetlosnoj frekvenciji. Pod tom svetlošću, senka atoma bačena je na detektor, što je omogućilo da se senka fotografiše digitalnim foto-aparatom.
Preciznost je pri tom bila ključna.
- Da smo promenili frekveniciju svetla bačenog na atom za samo jedan delić od milijardu, slika ne bi mogla da se vidi – rekao je Kielpinski.
Rezultati petogodišnejg rada istraživača objavljeni su u magazinu “Priroda - komunikacije” (Nature Communications).
Izvor:
Blic.rs
Naučni tim Univerziteta Grifit u Brizbejnu, Australija, fotografisao je senku atoma po prvi put, preneli su strani mediji.
Profesor Dejv Kielpinski iz Centra za kvantnu dinamiku pri Univerzitetu izjavio je da su naučnici želeli da vide šta sve mogu da istraže sa vidljivim svetlom.
- Hteli smo da ispitamo koliko je atoma potrebno da bace senku. Dokazali smo da je potreban samo jedan – rekao je Kielpinski.
- Dosegli smo ekstremnu granicu mikroskopije – ne možete da vidite ništa manje od atoma koristeći vidljivu svetlost – dodao je on.
Ključni deo opreme koji je omogućio ovo dostignuće je mikroskop veoma visoke rezolucije, koji čini senku dovoljno tamnom da se vidi. Uz pomoć tog mikroskopa atom je “zamrznut”, a senka je zatamnjena.
Držanje atoma mirnim dovoljno dugo da se fotografiše, iako je poduhvat za divljenje, nije nova tehnologija – atom je izolovan u komori i držan u prostoru uz pomoć električnih sila.
Naučni tim je “zarobio” monoatomske jone elementa iterbijuma i izložio ih posebnoj svetlosnoj frekvenciji. Pod tom svetlošću, senka atoma bačena je na detektor, što je omogućilo da se senka fotografiše digitalnim foto-aparatom.
Preciznost je pri tom bila ključna.
- Da smo promenili frekveniciju svetla bačenog na atom za samo jedan delić od milijardu, slika ne bi mogla da se vidi – rekao je Kielpinski.
Rezultati petogodišnejg rada istraživača objavljeni su u magazinu “Priroda - komunikacije” (Nature Communications).