LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Senčanska (podvodna) bitka
Na mestu gde se 1697. odigrala čuvena Bitka kod Sente, podvodni istraživači Vojvodine započeli su istraživanje reke Tise.
Viktor Laslo (u sredini dole) sa kolegama i istorijske ilustracije Bitke kod Sente
Boj u kome je austrougarska vojska predvođena Eugenom Savojskim porazila tursku vojsku pod komandom sultana Mustafe II označila je početak kraja dominacije Otomanske imperije u Evropi. Posle 314 godina, mesto kod bivšeg pontonskog mosta, gde je 11. septembra 1697. godine za nepuna tri sata stradalo više od 20.000 turskih vojnika, prvi će ispitati nevladina organizacija, na čijem čelu je dr Vikor Laslo iz Gunaroša kod Sente.
"Mi ronioci navikli smo na mora i malo nas je ronilo u jezerima i rekama, gde su uslovi sasvim drugačiji. Kako sve ređe odlazimo na more, razmišljao sam o tome šta raditi da bude i lepo i društveno korisno, a što dosada nije rađeno", objašnjava
Dr Viktor Laslo ideju za ovaj projekat.
Do Senčanske bitke došao je "preturanjem sajta" i rodila se ideja da se istraži deo Tise gde je bio pontonski most.
Sa kolegama Ernestom Klozi iz Bečeja, Đerđom Habramom iz Sente, koji su predsednici ronilačkih klubova u ova dva grada i instruktorima ronjenja Đorđem Branisavljevićem Belim i Milanom Pavkovićem, kojima se svidela ideja, Laslo je osnovao NVO Podvodni istraživači Vojvodine.
Uz pomoć mađarskih podvodnih istraživača, prošlog leta obavljeno je sondiranje korita reke i upriličen prvi svečani zaron.
U mulju na dnu reke koja je ovde duboka oko osam metara nađeno je nekoliko stvari i predmeta čiji je tvorac ljudska ruka koji su ukazivali da su na pravom tragu.
Uspostavljena je dobra saradnja sa lokalnom samoupravom Sente, kao i sa gradskim muzejom u Senti, kome će svi pronađeni eksponati biti predati. Veliko razumevanje pokazala je i senćanska Kapetanija čija je radnica Karolina Menjhart član Podvodnih istraživača zadužena za informatičku obradu podataka i zvanični sajt: www.podvodni-istrazivači.org, na kome se mogu pratiti sve aktivnosti ove nevladine organizacije.
"Obratićemo se turskoj ambasadi u Beogradu da nas povežu sa sličnom organizacijom iz Turske, jer ovo je naša zajednička istorija. Sada se ta saradnja između naših država podiže na viši nivo", pa verujemo da ćemo je i mi ostvariti kaže Vikor Laslo.
Podvodni istraživači planiraju da ove godine obave konkretne radove i podvodna istraživanja, čim to vreme i vodostaj omoguće.
Za početak iskopavanja potrebno je izvršiti još dve vrste soniranja: geomagnetsko, da bi se otkrile metalne stvari pod muljem, i geosezmičko, da bi tačno odredili debljinu nanosa, peska i mulja koji se nataložio za ovih više od 300 godina.
Bilo je puno lutanja oko mesta gde je bio pontonski most, međutim, on je tačno lociran, u čemu je veliku pomoć dao Laslo Tari, istoričar iz Sente koji je prikupio veliki broj mapa i karata na osnovu čega se moglo precizno locirati mesto.
Činjenica je da Senćanskoj bici nije dat značaj kakav je u stvari imala.
"Siguran sam da se odigrala na području nekih od zapadnoevropskih zemalja da bi o njoj svi govorili kao o ključnoj za pad Otomanske imperije. Zato želimo da s našim aktivnostima upoznamo javnost, jer će istraživanje potrajati godinama zbog kratkog vremenskog perioda kada se može raditi. Radiće se slobodnim zaronom, a pumpama će se uklanjati mulj i oslobađati predmeti od naslaga", kaže dr Vikor Laslo.
Prema austrijskim podacima, u bici kod Sente poginulo je oko 30.000 turskih i oko 2.000 austrijskih vojnika. Sultan Mustafa II je uspeo da pobegne sa oko 1.000 janičara, a kao ratni plen vojnici pod komandom Eugena Savojskog među kojima je bila većina Srba osvojili su 72 topa, 52.400 đuladi, 553 bombe, 505 buradi baruta, 6.000 kola natovarenih municijom i hranom, 5.000 konja, 6.000 kamila, 12.000 volova i bivola. Vojska je bila plaćena i sa sobom je nosila i ratnu kasu, o kojoj nema pisanih tragova da je pronađena, piše Blic.
(MONDO)
Na mestu gde se 1697. odigrala čuvena Bitka kod Sente, podvodni istraživači Vojvodine započeli su istraživanje reke Tise.
Viktor Laslo (u sredini dole) sa kolegama i istorijske ilustracije Bitke kod Sente
Boj u kome je austrougarska vojska predvođena Eugenom Savojskim porazila tursku vojsku pod komandom sultana Mustafe II označila je početak kraja dominacije Otomanske imperije u Evropi. Posle 314 godina, mesto kod bivšeg pontonskog mosta, gde je 11. septembra 1697. godine za nepuna tri sata stradalo više od 20.000 turskih vojnika, prvi će ispitati nevladina organizacija, na čijem čelu je dr Vikor Laslo iz Gunaroša kod Sente.
"Mi ronioci navikli smo na mora i malo nas je ronilo u jezerima i rekama, gde su uslovi sasvim drugačiji. Kako sve ređe odlazimo na more, razmišljao sam o tome šta raditi da bude i lepo i društveno korisno, a što dosada nije rađeno", objašnjava
Dr Viktor Laslo ideju za ovaj projekat.
Do Senčanske bitke došao je "preturanjem sajta" i rodila se ideja da se istraži deo Tise gde je bio pontonski most.
Sa kolegama Ernestom Klozi iz Bečeja, Đerđom Habramom iz Sente, koji su predsednici ronilačkih klubova u ova dva grada i instruktorima ronjenja Đorđem Branisavljevićem Belim i Milanom Pavkovićem, kojima se svidela ideja, Laslo je osnovao NVO Podvodni istraživači Vojvodine.
Uz pomoć mađarskih podvodnih istraživača, prošlog leta obavljeno je sondiranje korita reke i upriličen prvi svečani zaron.
U mulju na dnu reke koja je ovde duboka oko osam metara nađeno je nekoliko stvari i predmeta čiji je tvorac ljudska ruka koji su ukazivali da su na pravom tragu.
Uspostavljena je dobra saradnja sa lokalnom samoupravom Sente, kao i sa gradskim muzejom u Senti, kome će svi pronađeni eksponati biti predati. Veliko razumevanje pokazala je i senćanska Kapetanija čija je radnica Karolina Menjhart član Podvodnih istraživača zadužena za informatičku obradu podataka i zvanični sajt: www.podvodni-istrazivači.org, na kome se mogu pratiti sve aktivnosti ove nevladine organizacije.
"Obratićemo se turskoj ambasadi u Beogradu da nas povežu sa sličnom organizacijom iz Turske, jer ovo je naša zajednička istorija. Sada se ta saradnja između naših država podiže na viši nivo", pa verujemo da ćemo je i mi ostvariti kaže Vikor Laslo.
Podvodni istraživači planiraju da ove godine obave konkretne radove i podvodna istraživanja, čim to vreme i vodostaj omoguće.
Za početak iskopavanja potrebno je izvršiti još dve vrste soniranja: geomagnetsko, da bi se otkrile metalne stvari pod muljem, i geosezmičko, da bi tačno odredili debljinu nanosa, peska i mulja koji se nataložio za ovih više od 300 godina.
Bilo je puno lutanja oko mesta gde je bio pontonski most, međutim, on je tačno lociran, u čemu je veliku pomoć dao Laslo Tari, istoričar iz Sente koji je prikupio veliki broj mapa i karata na osnovu čega se moglo precizno locirati mesto.
Činjenica je da Senćanskoj bici nije dat značaj kakav je u stvari imala.
"Siguran sam da se odigrala na području nekih od zapadnoevropskih zemalja da bi o njoj svi govorili kao o ključnoj za pad Otomanske imperije. Zato želimo da s našim aktivnostima upoznamo javnost, jer će istraživanje potrajati godinama zbog kratkog vremenskog perioda kada se može raditi. Radiće se slobodnim zaronom, a pumpama će se uklanjati mulj i oslobađati predmeti od naslaga", kaže dr Vikor Laslo.
Prema austrijskim podacima, u bici kod Sente poginulo je oko 30.000 turskih i oko 2.000 austrijskih vojnika. Sultan Mustafa II je uspeo da pobegne sa oko 1.000 janičara, a kao ratni plen vojnici pod komandom Eugena Savojskog među kojima je bila većina Srba osvojili su 72 topa, 52.400 đuladi, 553 bombe, 505 buradi baruta, 6.000 kola natovarenih municijom i hranom, 5.000 konja, 6.000 kamila, 12.000 volova i bivola. Vojska je bila plaćena i sa sobom je nosila i ratnu kasu, o kojoj nema pisanih tragova da je pronađena, piše Blic.
(MONDO)