- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
05. 05. 2010. 02:41h| S. Branković - Vesti
Selo preduzetnika i zamkova
Prvo što vam za oko zapadne u Smoljincu, selu dvadesetak kilometara udaljenom od Požarevca, su velelepne kuće, pravi zamkovi slični onima u Bavarskoj. To je deo belog sveta, ovde ciglu po ciglu zidan, da se zna gde je vlasnik proveo tolike godine. Ma kakve godine, decenije. "To su spomenici našoj gluposti", komentariše Nebojša Đorđević, Smoljinčanin na privremenom radu u Beču, dok ispija pivo u bifeu "Kod Žabe".
Mrtav kapital: Jedna od luksuznih vila u Smoljincu
Bife je pun. Pijačni je dan, zemlji teško od silnog sveta. To je retka slika u opustelim gastarbajterskim selima u Braničevskom okrugu, naročito Stigu. Decenijama odavde mnogi odlaze ali se retko ko vraća.
Ipak, Smoljinac se i tu razlikuje od okolnih sela. Ako prošetate sokacima čućete kako iz avlija i radionica dopire zvuk mašina. Generacija Smoljinčana rođenih šezdesetih i sedamdesetih godina odlučila je da kapital svojih roditelja, stečen u inostranstvu, umesto u zidine uloži u otvaranje preduzeća i tako ga umnoži.
Da deca ne odu u inostranstvo
Saša Stević u svojoj firmi proizvodi PVC stolariju. Redovno nastupa na sajmovima građevinarstva a veliki deo proizvodnje izvozi, uglavnom u Hrvatsku, ali i u Švedsku i druge zemlje.
- Nije lako opstati, pogotovo što je konkurencija velika. Ali, borimo se kvalitetom i pristupačnim cenama. Važno je to što su ljudi odlučili da ostanu u svom selu i tu nešto stvore. Da nam deca sutra ne odu u inostranstvo a selo opusti - kaže Saša.
Dragan Dinić otišao je pre nekoliko godina u Austriju. Shvatio je da je komad hleba u Smoljincu slađi od austrijskog marcipana i vratio se.
Sada ima radionicu za proizvodnju elemenata od medijapana. Zapošljava osam radnika a tržište mu je cela Srbija. I dalje investira u svoje preduzeće.
- Prošle godine napravio sam jednu halu. Ove godine pravim drugu, a kupio sam i najsavremenije mašine. Ima posla, ako čovek hoće da radi.
Njegove reči potvrđuje i Slađan Petrović. Došao je iz Austrije i već osam godina bavi se proizvodnjom betonskih ploča.
- Da su svi u Smoljincu umesto u kućerine i spektakularne svadbe ulagali novac u proizvodnju, danas bismo bili kao Kina - kaže Petrović.
Smoljinac ima čak 48 registovanih preduzetnika koji zapošljavaju preko 200 radnika.
Uglavnom su se opredelili za proizvodnju elemenata u građevinarstvu, zatim PVC stolarije, a ima i trgovina i uslužnih delatnosti. Godišnje ostvare ukupan promet od skoro 150 miliona dinara. Pre nekoliko godina smoljinački preduzetnici osnovali su i svoje udruženje.
Zajednički nastupaju na sajmovima, kao što je sajam građevinarstva u Beogradu. Imaju i svog predstavnika u opštinskom veću Malog Crnića, kome teritorijalno pripadaju. Ono što im smeta je, kažu, nezainteresovanost nadležnih državnih institucija za njihov rad.
- Mi imamo brojne izvoznike, ali se niko nije setio da te ljude pita da li im nešto treba. Da im otvori neko strano tržište, posavetuju - kaže Saša Stević, osnivač Udruženja privatnih preduzetnika u Smoljincu.
Kriju se od zemljaka u Austriji
U bifeu "Kod Žabe" kafu ispijaju penzioneri. I to inostrani. Proveli su vek u tuđini i sada krckaju ono što je od života ostalo.
- Nemoj da nas slikaš - dobacuju.
- Videće nas naši u Austriji kako uživamo dok se oni muče, pa će tražiti da se vratimo.
Selo preduzetnika i zamkova
Prvo što vam za oko zapadne u Smoljincu, selu dvadesetak kilometara udaljenom od Požarevca, su velelepne kuće, pravi zamkovi slični onima u Bavarskoj. To je deo belog sveta, ovde ciglu po ciglu zidan, da se zna gde je vlasnik proveo tolike godine. Ma kakve godine, decenije. "To su spomenici našoj gluposti", komentariše Nebojša Đorđević, Smoljinčanin na privremenom radu u Beču, dok ispija pivo u bifeu "Kod Žabe".
Mrtav kapital: Jedna od luksuznih vila u Smoljincu
Bife je pun. Pijačni je dan, zemlji teško od silnog sveta. To je retka slika u opustelim gastarbajterskim selima u Braničevskom okrugu, naročito Stigu. Decenijama odavde mnogi odlaze ali se retko ko vraća.
Ipak, Smoljinac se i tu razlikuje od okolnih sela. Ako prošetate sokacima čućete kako iz avlija i radionica dopire zvuk mašina. Generacija Smoljinčana rođenih šezdesetih i sedamdesetih godina odlučila je da kapital svojih roditelja, stečen u inostranstvu, umesto u zidine uloži u otvaranje preduzeća i tako ga umnoži.
Da deca ne odu u inostranstvo
Saša Stević u svojoj firmi proizvodi PVC stolariju. Redovno nastupa na sajmovima građevinarstva a veliki deo proizvodnje izvozi, uglavnom u Hrvatsku, ali i u Švedsku i druge zemlje.
- Nije lako opstati, pogotovo što je konkurencija velika. Ali, borimo se kvalitetom i pristupačnim cenama. Važno je to što su ljudi odlučili da ostanu u svom selu i tu nešto stvore. Da nam deca sutra ne odu u inostranstvo a selo opusti - kaže Saša.
Dragan Dinić otišao je pre nekoliko godina u Austriju. Shvatio je da je komad hleba u Smoljincu slađi od austrijskog marcipana i vratio se.
Sada ima radionicu za proizvodnju elemenata od medijapana. Zapošljava osam radnika a tržište mu je cela Srbija. I dalje investira u svoje preduzeće.
- Prošle godine napravio sam jednu halu. Ove godine pravim drugu, a kupio sam i najsavremenije mašine. Ima posla, ako čovek hoće da radi.
Njegove reči potvrđuje i Slađan Petrović. Došao je iz Austrije i već osam godina bavi se proizvodnjom betonskih ploča.
- Da su svi u Smoljincu umesto u kućerine i spektakularne svadbe ulagali novac u proizvodnju, danas bismo bili kao Kina - kaže Petrović.
Smoljinac ima čak 48 registovanih preduzetnika koji zapošljavaju preko 200 radnika.
Uglavnom su se opredelili za proizvodnju elemenata u građevinarstvu, zatim PVC stolarije, a ima i trgovina i uslužnih delatnosti. Godišnje ostvare ukupan promet od skoro 150 miliona dinara. Pre nekoliko godina smoljinački preduzetnici osnovali su i svoje udruženje.
Zajednički nastupaju na sajmovima, kao što je sajam građevinarstva u Beogradu. Imaju i svog predstavnika u opštinskom veću Malog Crnića, kome teritorijalno pripadaju. Ono što im smeta je, kažu, nezainteresovanost nadležnih državnih institucija za njihov rad.
- Mi imamo brojne izvoznike, ali se niko nije setio da te ljude pita da li im nešto treba. Da im otvori neko strano tržište, posavetuju - kaže Saša Stević, osnivač Udruženja privatnih preduzetnika u Smoljincu.
Kriju se od zemljaka u Austriji
U bifeu "Kod Žabe" kafu ispijaju penzioneri. I to inostrani. Proveli su vek u tuđini i sada krckaju ono što je od života ostalo.
- Nemoj da nas slikaš - dobacuju.
- Videće nas naši u Austriji kako uživamo dok se oni muče, pa će tražiti da se vratimo.