Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Seljak sada farmer
Na udaru tranzicione mode našao se i srpski domaćin. Ima ih na selu koji neće da priznaju da su ratari...
DEDA mi je bio paor, otac, takođe, pa šta drugo ja treba da budem! - odgovara, gotovo ljuto, Jovan Ninkov, iz Ratkova, na pitanje čime se bavi, i da li je možda farmer. Ipak, kasnije pomirljivije kaže da ima kolega iz sela koje neće da „priznaju“ da su seljaci, paori, poljoprivrednici ili ratari, pa „pozajmljuju“ naziv - farmer.
Poljoprivrednici se sve češće nazivaju farmerima. Ne samo u medijima, već ovaj naziv koriste ministri i ostali zvaničnici. Ovakva „moda“ krenula je pre nekoliko godina, ali je gotovo sigurno da „farmeri“ neće istisnuti „seljake“.
Milan Prostran, sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Srbije, objašnjava da bi, po definiciji, svaki poljoprivrednik koji živi isključivo od zemlje, odnosno, koji je registrovan za obavljanje te delatnosti, mogao da se naziva farmer.
- Ova terminologija koristi se u zemljama Evropske unije - kaže Prostran. - Istina, izgleda da podležemo pomodarstvu, pa kao što poslovna udruženja nazivamo klasteri, tako i poljoprivrednike nazivamo farmeri.
Dr Vera Vasić, sa katedre za srpski jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, objašnjava da u našem jeziku postoji ceo niz termina kojima se nazivaju ljudi koji se bave zemljoradnjom i stočarstvom.
- Prvi je, naravno - zemljoradnik, a pandan mu je stočar - objašava Vasićeva. - Paor je pozajmljeno iz nemačkog, odnosno, u pitanju je iskrivljen oblik reči bauer, što u prevodu znači seljak.
Mnogi od ovih naziva, dodaje Vasićeva, kasnije su dobili i pogrdna značenja. Često se moglo čuti za nekoga da je seljačina, paorenda. Termin paor krajem devedesetih je „rehabilitovan“, pa grupa velikih poljoprivrednika iz Vojvodine svoje udruženje naziva „100 paora plus“...
- U takvoj situaciji mladi ljudi koji nisu bili prisiljeni da se bave poljoprivredom, već je to bio njihov izbor, odlučili su da se nazivaju farmerima - kaže Vasićeva. - Farmer bi kod nas, dakle, označavao poljoprivrednika koji se tim zanimanjem bavi zato što to voli i želi, a, u isto vreme, na svom imanju primenjuje sva dostignuća moderne tehnike i nauke. Ti ljudi su se, jednostavno, odlučili za reč koja nema opterećenje i negativnu konotaciju.
IMAŠ FARMU
FARMA je, kaže Vasićeva, gazdinstvo na kom se primenjuju savremene tehnologije.- Kada neko ima farmu, ne može da bude seljak - kaže Vasićeva. - Samim tim, postaje farmer...
NEMA PROBLEMA
- NE vidim prepreku da se umesto reči poljoprivrednik koristi reč farmer - kaže dr Jan Kišgeci, direktor Poljoprivrednog muzeja u Kulpinu. - U naš jezik, jednostavno, sve više ulaze sinonimi u mnogim sferama života. Poljoprivreda, naravno, ne može da bude izuzetak...
Izvor: V.Novosti, 21.08.2010.
Na udaru tranzicione mode našao se i srpski domaćin. Ima ih na selu koji neće da priznaju da su ratari...
DEDA mi je bio paor, otac, takođe, pa šta drugo ja treba da budem! - odgovara, gotovo ljuto, Jovan Ninkov, iz Ratkova, na pitanje čime se bavi, i da li je možda farmer. Ipak, kasnije pomirljivije kaže da ima kolega iz sela koje neće da „priznaju“ da su seljaci, paori, poljoprivrednici ili ratari, pa „pozajmljuju“ naziv - farmer.
Poljoprivrednici se sve češće nazivaju farmerima. Ne samo u medijima, već ovaj naziv koriste ministri i ostali zvaničnici. Ovakva „moda“ krenula je pre nekoliko godina, ali je gotovo sigurno da „farmeri“ neće istisnuti „seljake“.
Milan Prostran, sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Srbije, objašnjava da bi, po definiciji, svaki poljoprivrednik koji živi isključivo od zemlje, odnosno, koji je registrovan za obavljanje te delatnosti, mogao da se naziva farmer.
- Ova terminologija koristi se u zemljama Evropske unije - kaže Prostran. - Istina, izgleda da podležemo pomodarstvu, pa kao što poslovna udruženja nazivamo klasteri, tako i poljoprivrednike nazivamo farmeri.
Dr Vera Vasić, sa katedre za srpski jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, objašnjava da u našem jeziku postoji ceo niz termina kojima se nazivaju ljudi koji se bave zemljoradnjom i stočarstvom.
- Prvi je, naravno - zemljoradnik, a pandan mu je stočar - objašava Vasićeva. - Paor je pozajmljeno iz nemačkog, odnosno, u pitanju je iskrivljen oblik reči bauer, što u prevodu znači seljak.
Mnogi od ovih naziva, dodaje Vasićeva, kasnije su dobili i pogrdna značenja. Često se moglo čuti za nekoga da je seljačina, paorenda. Termin paor krajem devedesetih je „rehabilitovan“, pa grupa velikih poljoprivrednika iz Vojvodine svoje udruženje naziva „100 paora plus“...
- U takvoj situaciji mladi ljudi koji nisu bili prisiljeni da se bave poljoprivredom, već je to bio njihov izbor, odlučili su da se nazivaju farmerima - kaže Vasićeva. - Farmer bi kod nas, dakle, označavao poljoprivrednika koji se tim zanimanjem bavi zato što to voli i želi, a, u isto vreme, na svom imanju primenjuje sva dostignuća moderne tehnike i nauke. Ti ljudi su se, jednostavno, odlučili za reč koja nema opterećenje i negativnu konotaciju.
IMAŠ FARMU
FARMA je, kaže Vasićeva, gazdinstvo na kom se primenjuju savremene tehnologije.- Kada neko ima farmu, ne može da bude seljak - kaže Vasićeva. - Samim tim, postaje farmer...
NEMA PROBLEMA
- NE vidim prepreku da se umesto reči poljoprivrednik koristi reč farmer - kaže dr Jan Kišgeci, direktor Poljoprivrednog muzeja u Kulpinu. - U naš jezik, jednostavno, sve više ulaze sinonimi u mnogim sferama života. Poljoprivreda, naravno, ne može da bude izuzetak...
Izvor: V.Novosti, 21.08.2010.