- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.640
Osnovna obeležja sekti
Osnovna obeležja po kojima se jedna organizacija ili grupa prepoznaje i obeležava kao sekta jesu sledeća:
Sredisnje mesto u tim grupama zauzima učenje. Ono, po pravilu, sadrži princip donosenja spasenja svima koji ga prihvate i isključive ispravnosti/istinitosti. Sastavni deo tih učenja jeste suprotstavljenost unutra/grupa = dobro prema spolja/svet = zlo. Ovo uprosćeno crno-belo viđenje sveta isključuje složenost stvarnosti i oslobađa čoveka različitih sukoba sa svetom. Učenje je jedan zatvoren sistem koji ne dopusta nikakvu sumnju. U razrađenom sistemu cenzure i samocenzure kritikovanje učenja i pona?anja vrednuje se kao izraz vezanosti za spolja, to jest za zlo, Satanu i slično, odnosno kao nedostatak svesnosti/razvoja. Shodno tome, sumnjičavac se na putu ka spasenju nalazi na najni?oj stepenici. Kao pomoć pri isključivanju sumnje primenjuju se metode i sredstva za izmenu svesti. Grupe se odlikuju strogom organizacionom strukturom koja je obele?ena jakim principom vođe. Vođa je, po pravilu, osnivač ili sledbenik osnivača, neko koga je osnivač imenovao ili koje uspeo da pobedi u borbi za prevlast vođenoj posle osnivačeve smrti. Postoje i grupe u kojima vođa ima samo reprezentativnu i ujedinjavajuću (identifikujuću) ulogu, a prava moć je u rukama drugih osoba koje se u javnosti pojavljuju vrlo retko ili se uopste ne pojavljuju. Totalno potčinjavanje vođi predstavlja se kao sredstvo za postizanje spasenja, pri čemu se vođi u pojedinim grupama pripisuju božanska svojstva. U skladu sa ovim, odluke i kriterijumi po kojima se one donose jesu za običnog člana potpuno nepoznati. Sledeće obeležje principa vođstva jesu vertikalno usmereni odnosi koji stvaraju veliku zavisnost mnogih osoba od jedne osobe. Ti odnosi ostaju jednosmerni, posto vođa nije sposoban za odgovarajući povratni odgovor. Umesto kulturnog zajednistva, odnos učenika i učitelja sveden je u tim grupama na formu bez sadržaja. Horizontalni odnosi između članova u drugom su planu. Ukoliko se u grupama nude terapeutske tehnike, onda se obavezno mora ispitati stručnost tih terapeuta. Svakodnevni život članova strogo je regulisan. To se odnosi na odevanje, ishranu, molitve, seksualne partnere i raspored vremena. Svakodnevica članova često je isplanirana do granica njihove psihičke i fizičke izdržljivosti. Pri tome pojedinac nema mogućnost da izgradi distancu prema svojoj situaciji i da o njoj razmisli. Isplaniranosću vremena i lisavanjem sna ciljano se snižavaju sposobnost koncentracije i kritičnost. Tako se, korak po korak, sprovodi obezličavanje, odnosno uniformisanje svesti, sto se ispoljava u spoljnom izgledu, a pre svega u misljenju, i sto može dovesti do samounistenja. Ovakvo postupno menjanje dotadasnjeg identiteta i stvaranje novog naziva se tehnikom kuvane žabe: Ako se živa žaba stavi u vodu zagrejanu na 100 stepeni - odmah će iskočiti. Ako li se žaba, međutim, stavi u hladnu vodu, i ako se voda tada postepeno zagreva do 100 stepeni, žaba će biti skuvana, a da to nije ni osetila! Da bi se prikazalo jedinstvo grupe, a naročito da bi se istakla različitost od spoljnog sveta, u mnogim grupama razvijaju se osoben jezik i pojmovni sistem. Pri tome ne samo da se stvaraju nove reči (kovanice), već se izvesnim pojmovima oduzima njihovo pravo značenje kojeg imaju u nasoj normalnoj jezičkoj svakodnevici i daje im se nov značenjski sadržaj. Tako se kontrolni mehanizmi jezičke svesti stavljaju van snage. Grupi svojstveni jezik i pojmovni sistem često su prilično neobični, tako da to izvan grupe stvara teskoće u komunikaciji i dovodi tako do jedne vrste izolacije. Ima li se jos u vidu da osoben jezički svet uslovljava i osoben misaoni svet, onda se može pretpostaviti da će se u člana koji hoće da napusti grupu pojaviti nesigurnost i dezorijentisanost. Svest da se pripada želiti izabranih i spasenih? samo se uslovno može smatrati olaksanjem, budući da snažan pritisak koji na člana vrši navodna misija koju treba da ispuni može biti opterećenje. To je naročito izraženo u eshatoloskim grupama (onima koje predviđaju skoru propast sveta), jer je navodni kraj sveta sve bliži.
Psihomutacija
Proces vrbovanja i uvlačenja u sektu, koji počinje posle prvog obraćanja i pobuđivanja interesovanja, odvija se u tri faze:
Ostavljanje utiska, izazivanje zadivljenosti predloženim programom organizacije, razaranje lične sigurnosti i odvajanje od dotadasnjeg okruženja. U osobu koja se vrbuje dovode se u pitanje i remete njen dotada?nji religijski stav i/ili pogled na svet. Pri tome ulogu igraju sugestivni elementi i stvaranje, odnosno pojačavanje strahova.
Menjanje postojećeg identiteta i izgradnja novog. Tako nastali vakuum ispunjava se novim načinima razmisljanja i ponasanja te novim emocijama, često sugestivno izazvani doživljaji i isplanirane slučajnosti pomažu da se izmene sopstvena shvatanja. Psiholoski uticaj grupe tu igra važnu ulogu. Ljudi se za kratko vreme promene i istovremeno izgrade novi identitet.
Stabilizovanje i učvrsćivanje novog identiteta. Promena i nova orijentacija moraju biti stabilizovane i učvrsćene. Cilj je da nova ubeđenja i nove vrednosti budu tako usvojeni da ih član i izvan grupe nepokolebivo zastupa i brani te za njih vrbuje nove članove. Pri sticanju i učvrsćivanju novog identiteta zajednica grupe igra sustinsku ulogu. Ova zajednica deluje na zainteresovanog ponekad pozitivno, utoliko sto u njoj na izgled postoji istiniti odnos zajednistva. U stvari se ta "zajednica" svodi na jaku socijalnu kontrolu. Pri tome se koriste sledeće metode kontrole:
Kontrola ponasanja: Način života često je strogo normiran. To znači delimično ili potpuno propisanu ishranu, odevanje ili odgovarajuća uputstva za obrede i meditacije. Lični životni prostor tako se sve vise sužava. Dok se razmisljanje i ponasanje u skladu sa sistemom nagrađuju, "otpadničko" ponasanje može doneti kaznu. Ko aktivno učestvuje u svojem kažnjavanju najčesće i sam veruje da je zaslužio te kazne.
Kontrola misljenja: Novi članovi često nekritički i nepromisljeno prihvataju novo učenje i novu terminologiju. Poslusnost naređenjima odozgo očigledno je važna lekcija koju je potrebno naučiti: "Ti si niko i nista, učitelj je sve!"; "Totalna sloboda zahteva totalnu poslusnost". Vođe, doduse, ne mogu propisati lična razmisljanja, ali osećanja i razum u normalnim slučajevima slede ponasanje.
Kontrola osećanja: Stvaranjem osećanja krivice i straha pokusava se da se član veže za grupu. Za to su naročito prijemčivi osetljivi, idealistički nastrojeni ljudi. Posto se kritički stavovi često tumače kao nedovoljna ubeđenost u učenje, "krivac" se mora odužiti kroz, na primer, vise rada, meditacije, učenja i slično. Ovo se u nekim grupama pojačava izvestajima o ponasanju u kojima pojedinac mora dati detaljan opis svojih svakodnevih pogresaka. Pri tome nastaje neizreciv pritisak da se, u skladu sa učenjem organizacije, ostvaruju visoka postignuća. Posledice mogu biti stalna iscrpljenost ili osećanja krivice i niže vrednosti.
Kontrola informacija i okruženja: Tamo gde su mogućnosti informisanja kontrolisane, tu je mogućnost kritičkog i samostalnog delanja bitno smanjena. Sto je pristup mas-medijama i obrazovanju manji, to je veće vezivanje za učenje i praksu odgovarajuće grupe. Jedan od oblika kontrole informacija jeste i praksa da se učenje zainteresovanima predaje samo malo po malo.
Pomenute tri faze, skupa sa metodama kontrole ponasanja i misljenja, mogu se kratko označiti kao "unfreezing" (odmrzavanje), "changing" (menjanje) i "refreezing" (ponovno zamrzavanje), a ceo proces izmene naziva se psihomutacija.
Preduslovi za psihomutaciju
Da bi se način odvijanja procesa psihomutacije potpunije shvatio potrebno je navesti i osnovne preduslove u samoj ličnosti koji omogućavaju primenu i izvođenje faza psihomutacije.
Ličnost je jedinstvena celina različitih svojstava: karaktera, temperamenta, stavova, zanimanja, potreba, osećanja, sposobnosti, fizičke konstitucije itd., koja se odlikuje jedinstvom, jedinstvenosću i doslednosću. Međutim, ta složena organizacija svojstava nije nepromenjiva, sto se i te kako uvažava u delovanju savremenih sekti, za koje je ličnost "jedno stvarno ljudsko biće", koje dise i misli, koje je opterećeno svim predrasudama, slabostima, pohlepom, nestalnosću i drugim osobinama običnog ljudskog bića. Dakle, naglasena je usmerenost ka promenjivim sastavnim delovima sklopa ličnosti i nerazumskim delovima, sa težnjom da se u čoveku potisne razumsko (motivacija, a zatim i drugi sastavni delovi sklopa ličnosti), i da se čovek tako učini pogodnim za manipulaciju. Američka bihejvioristička skola, ne slučajno, u primenjenoj psihologiji prvenstvo daje socijalnim stavovima zbog njihove promenjivosti, te otuda i mogućnosti da se tako na ponasanje utiče, da se ono usmerava i oblikuje.
U vezi sa psihomutacijom do koje dolazi u sektama poseban značaj ima razmatranje nekih svojstava i sklonosti ličnosti koje dolaze do izražaja u socijalnoj interakciji i grupnoj dinamici, a najznačajniji su sugestibilnost, sklonost imitaciji, simpatijama i antipatijama, identifikaciji itd.
Od navedenih svojstava najveći značaj ima sugestibilnost ličnosti, koja je u neposrednoj funkciji uticanja na motive, socijalne stavove i uverenja, odnosno na prihvatanje tuđih ideja i stavova. Mek Dugal definise sugestiju kao "proces komuniciranja koji dovodi do prihvatanja sa uverenjem predloženog sadržaja u kojem ne postoji nikakav adekvatan logički temelj koji bi to prihvatanje opravdao". Tom određenju sugestije potrebno je dodati jos jednu značajnu komponentu: pri nuđenju i prihvatanju predloženog sadržaja ne postoji prinuda od strane komunikatora. Nepostojanje prinude (a ipak dobrovoljno pristajanje) upućuje na zaključak da primalac sadržaja mora imati jedno specifično psiholosko svojstvo - sugestibilnost, koje se ogleda u smanjenoj sposobnosti za kritičko prosuđivanje ponuđenog sadržaja. To znači da je sugestibilnija ona ličnost u koje vrednosni sistem nije čvrsto izgrađen, čija su uverenja slabija, ne postoji sasvim pouzdan sopstveni sud o pojavama stvarnosti, poremećena je emocionalna ravnoteža i nedovoljno je izgrađena moralna svest. Tome je potrebno dodati i situacione činioce tipične za krizne situacije, koji slabe psiho-socijalne odbrambene mehanizme i povećavaju sugestibilnost. Na drugoj strani, zrela, intelektualno, socijalno i emocionalno skladno organizovana, visoko moralno svesna i motivisana ličnost, uz to i visoko adaptibilna na situacione činioce, manje je podlo?na sugestibilnosti.
U procesu učenja čovek se menja, formira sopstvenu, individualizovanu sliku objektivne stvarnosti. U toj slici veliki značaj imaju stavovi prema pojavama, procesima, drugim ljudima, drustvu i njegovim stavovima. Ti stavovi, lični i socijalni, mogu biti zasnovani na različitim osnovama. Sa stanovista osetljivosti i sugestibilnosti, poseban značaj imaju stavovi zasnovani na emocijama, jer su podložni čestim promenama i nisu logični.
Simpatija i antipatija, kao dva suprotna pola psiho-socijalne interakcije, opredeljuju postupke pojedinca prema drugim jedinkama i socijalnoj grupi sa izrazito emocionalnim, iracionalnim nabojem. Emocionalna privrženost socijalnoj grupi ili pojedinim, obično harizmatskim autoritetima podrazumeva izvesnu nekritičnost prilikom prihvatanja ponuđenih sadržaja. U svakom slučaju, emocionalno obojen stav veoma je pogodan za psiholosko uticanje bez obzira na to da li je reč o potrebi razvijanja (produbljivanja) simpatije ili antipatije. Identifikacija, kao značajan odbrambeni mehanizam ličnosti, ide dalje od pukog oponasanja sopstvenih uzora. Ona traži poistovećivanje sa autoritativnim pojedincima, idejama i socijalnim stavovima velikih grupa. U osnovi identifikacije jeste podsvesno bežanje od osećanja inferiornosti, "dobijanje snage" utapanjem u "noseću" masu ili autoritet. U slučaju da identifikaciji prethodi simpatija (ili antipatija), emocije se mogu prosiriti kao epidemija i izazvati iracionalne oblike grupnog ponasanja (kolektivno samoubistvo, napad na druge ljude - neistomisljenike i slično) bas u pravcu u kojem ih i usmerava primena metoda kontrole i izmene ponasanja.
Osim navedenog, određeni značaj u individualnoj komunikaciji za ciljanu izmenu ponasanja i strukture ličnosti, ima i primena koercitivnih metoda (metoda prinude). Te metode imaju svoj pojavni oblik u tehnikama kontrole:
Hipnoza: stanja visoke sugestibilnosti izazivaju se hiponozom, koja je često prerusena u relaksaciju ili meditaciju.
Stalni grupni pritisak: potiskivanje sumnje i otpora prema novim idejama i zloupotreba potrebe za pripadanjem.
Bombardovanje ljubavlju: grljenjem, ljubljenjem, dodirivanjem i laskanjem stvara se osećanje pripadnosti novoj porodici i/ili novim prijateljima.
Odbacivanje starih vrednosti: stalnim nipodastavanjem starih vrednosti i verovanja ubrzava se prihvatanje novog načina života.
Konfuzna doktrina: kroz složena predavanja o tesko razumljivim sektaskim doktrinama podstiču se odbacivanje zdravog razuma i slepo prihvatanje novog učenja.
Metakomunikacija: naglasavanjem određenih ključnih reči ili fraza u dugim iscrpljujućim predvanjima usađuju se, u vidu sublimiranih poruka, osnovni pojmovi iz učenja sekte.
Uklanjanje privatnosti: sprečavanjem samostalnog razmisljanja izaziva se gubitak sposobnosti logičkog rasuđivanja.
Deprivacija (lisavanje) smisla za vreme: uklanjanjem svih satova i svih informacija o vremenu unistava se sposobnost za vrednovanje informacija, ličnih reakcija i telesnih funkcija u odnosu na vreme.
Dezinhibicija: instrumentalizacijom detinjastog ponasanja podstiče se detinjasta poslusnost.
Beskompromisna pravila: traženjem saglasnosti za, na prvi pogled - prosta, pravila kojima se određuje vreme obedovanja, kontrola fizioloskih funkcija i upotreba lekova izazivaju se regresija i dezorijentacija.
Verbalne uvrede: neprestanim izlaganjem pogrdnim rečima žrtva se dovodi do bezosećajnosti.
Deprivacija (lisavanje) sna: produžavanjem mentalne i fizičke aktivnosti i uskraćivanjem potrebnog odmora i sna, sto za posledicu ima hroničan zamor, stvaraju se dezorijentacija i ranjivost.
Propisivanje odevanja: da od žrtve se zahteva da se povinuje propisima o odevanju koji važe u sekti, što vodi uklanjanju individualnosti.
Ispovedanje: ispovedanjem ličnih slabosti i najdubljih osećanja sumnje, što omogućava kasnije zloupotrebe, podstiče se razgradnja ličnosti.
Prenaglašavanje nesavršenosti drugih: neprestanim ukazivanjem na nedostatke spoljašnjeg sveta stvara se lažno, rigidno osećanje isključive pravednosti i moralnosti.
Paradna i gvozdena hijerarhija: zahteva se bespogovorno prihvatanje autoriteta sekte, radi "spasenja", napredovanja i sticanja moći.
Izolacija: fizičkim odvajanjem od porodice, prijatelja, društva i racionalnih ciljeva izaziva se gubitak osećaja za stvarnost.
Kontrolisano dozvoljavanje: naizmeničnim nagrađivanjem i kažnjavanjem sličnih postupaka odr?avaju se stalna ranjivost i zbunjenost.
Promena načine ishrane: lišavanjem nervnog sistema neophodnih hranljivih sastojaka, što se postiže naročitim načinima ishrane i/ili gladovanja, stvaraju dezorijentacija i preosetljivost.
Igre: uvođenjem u igre sa opskurnim pravilima stvara se zavisnosti od sekte.
Nema pitanja: obeshrabrivanjem pokušaja da se postavljaju pitanja potrebno je izazvati automatsko prihvatanje dogmi sekte.
Krivica: preuveličavanjem grehova iz prethodnog života stalno se naglašava potreba za spasenjem.
Strah: pretnjama duši, životu ili bližnjima za i najmanju negativnu misao, reč ili negativno delo održavaju se lojalnost i poslušnost sekti.
Zamena odnosa: stvaranjem sektaških brakova i porodica uništava se porodica kojoj je žrtva pripadala pre stupanja u sektu.
Kako proceniti neku grupu?
Šta činiti kada se stupi u kontakt sa nekom grupom koju je potrebno proceniti, a pri tome postoji nesigurnost o pravoj prirodi grupe? U svakom slučaju, potrebno je dobro proučiti dotičnu grupu pre nego što joj se, možda, pristupi. Pri procenjivanju može biti od pomoći sledeći spisak kontrolnih pitanja:
Da li se svet kreće u susret propasti i da li samo grupa zna kako da se spasemo?
Ima li grupa gotov recept za rešavanje svih problema? Da li se učenje grupe smatra nadmoćnijom od svih nauka?
Da li je slika sveta koju grupa nudi zapanjujuće jednostavna i da li rešava zaista svaki problem?
Da li postoji jaka zavisnost članova od harizmatske figure vođe ili neke neodređene hijerarhije koja vlada autoritarno?
Da li se razmišlja, radi i postupa isključivo u kategorijama crno-belo?
Da li se odbijaju priznate nauke i svako racionalno mišljenje?
Da li se u zajednici ne dopušta nikakva kritika?
Da li se odgovori na pitanja izbegavaju ili odlažu za kasnije?
Da li se knjige i novinski izvežtaji o dotičnoj grupi u načelu odbijaju ili zanemaruju? Da li se kritika i odbijanje od strane spoljašnjeg sveta koriste kao dokazi da je grupa u pravu?
Da li su zahtevi o finansijskim obavezama članova nejasni?
Da li se poku?ava da se stvori zavisnost tako ?to se propisuju svakodnevno sastajanje i bavljenje određenim knjigama ili filmovima ili što se zabranjuje kontakt sa prijateljima i rođacima?
Da li se od članova zahteva da iznesu na videlo intimne pojedinosti iz svog života?
Postoji li nekakvo tajno učenje koje je nagovešteno članovima?
Da li često dolazi do sukoba sa okruženjem ili ličnih sukoba između bivših i sadašnjih članova? Postoje li pravni sukobi grupe sa vlastima i drugim javnim ustanovama?
Da li je najviši cilj da se radi samo za zajednicu?
Da li postoji pritisak da se što pre postane član?
Naravno da se sve ovo ne javlja istovremeno kod svih grupa. Ipak, trebalo bi biti veoma oprezan ako se prilikom ispitivanja neke grupe samo i na jedno od ovih pitanja može odgovoriti potvrdno.
Kako sekte prenose sadržaje svojih učenja?
Osnovni sastavni delovi učenja sekti mogu se prenositi na različite načine. Načelno (i uopšteno) gledano, postoje sledeća sredstva prenošenja:
a) Auditivna sredstva. Tehnika delovanja pomoću tih sredstava može biti neposredna i posredna. Neposrednom tehnikom uticaj se ostvaruje direktnim obraćanjem licem u lice, ličnim prenošenjem sadržaja - uticajem na svest ljudi govorom i drugim simboličkim sredstvima. Posredne tehnike jesu one kod kojih se auditivnim sredstvima deluje na ljude posredstvom tehničkih pomagala: radija, muzike, zvučnih efekata i šumova itd. živa reč, neposrednim obraćanjem ili preneta tehničkim sredstvima, ima najznačajniju ulogu u prenošenju poruka. Pri neposrednom obraćanju, praćena mimikom, gestovima i emocijama, može na ljude delovati veoma sugestivno.
b) Vizuelna sredstva. Kao posrednici u prenošenju poruka ta sredstva su se pojavila veoma rano, sa pronalaskom štampe i fotografije. štampa je najstarije i najsloženije vizuelno sredstvo, jer objedinjuje tekst, crte, fotografiju itd.
v) Audio-vizuelna sredstva. Moderna masovna medija, naročito televizija, omogućuju neviđeno širenje informacija i stvaranje predstava o svetu kao velikom selu. Ako je, prema novoj doktrini Vojske SAD, informacija postala najubojitije oružje, sasvim je sigurno da je televizija najmoćniji medij preko kojeg se tim oružjem deluje na svest masa. Nije više reč o prenosu slike sa lica mesta, već o proizvođenju informacija prema sopstvenim interesima. Mogućnost razmene informacija i kulturnih i idejnih uticaja povećana je do neslućenih razmera. U sve većoj integraciji sveta, zbog jednosmernih tokova svih tekovina kulture i informacija, sekte imaju mogućnosti da preko sredstava masovne komunikacije znatno utiču na svest ljudi, pogotovu u malim, siroma?nim, informatički skrajnutim zemljama. Tako su sredstva masovne komunikacije, a u novije vreme Internet, u direktnoj funkciji ostvarivanja premoći i interesa sekti.
Posle opisa osnovnih obeležja sekti može se dati definicija pojma sekta koja bi trebalo da olakša prepoznavanje da li je u slučaju neke grupe ili organizacije reč o sekti ili nije.
SEKTA je grupa koja
a) prema nekoj osobi, nekoj ideji ili nekom predmetu ispoljava veliko po?tovanje ili im pridaje preteran značaj;
b) koristi programe izmene mišljenja da bi članove ubedila da prihvate ideje te grupe, da bi članovima upravljala i da bih socijalizovala, to jest integrisala u osobeni obrazac odnosa, verovanja, vrednosti i postupaka unutar grupe;
v) u članovima sistematski stvara stanja psihološke zavisnosti;
g) iskorišćava članove da bi ostvarila ciljeve vođa;
d) članovima, njihovim porodicama i njihovom socijalnom okruženju nanosi oštećenja psihičkog i fizičkog zdravlja.
Sekte prema sadržaju njihovih učenja možemo podeliti na:
verske
psiho(terapeutske)
političke
komercijalne.
Pored ovih navedenih obeležja potrebno je reći i to da su sve sekte prema unutrašnjem ustrojstvu i unutrašnjim odnosima totalitarne, a prema posledicama svojega delovanja destruktivne. Otuda je metodološki potpuno pogrešno i vrlo neozbiljno pominjati totalitarne i destruktivne sekte, pošto se u tom slučaju može zaključiti kako postoje sekte koje nisu totalitarne i destruktivne, a to nije tačno. Određenja totalitarno i destruktivno spadaju u obim i sadržaj pojma sekta, samo što se, od grupe do grupe, ispoljavaju u različitoj meri.
Podložnost sektama
Kada se razgovara o vrbovanju za sekte i ulasku u njih obično se čuju izjave kao što su: Ja se na to nikada ne bih upecao ili Meni se takvo nešto ne bi nikada moglo dogoditi. Takođe je rašireno i ubeđenje da samo slabe ili labiln osobe mogu biti ugrožene.
Nijedno ubeđenje ne odgovara stvarnom stanju. Stvarnost, naime, stalno pokazuje da je svako mogućna žrtva sekti. Sa nove spasitelje zanimaju se pre svega idealistički nastrojeni i refleksivni ljudi. Načelno gledano, mogućne žrtve vrbovanja najpre su ljudi koji se nalaze pred nekom životno važnom odlukom. Nasuprot tome, osobe koje imaju čvrste životne stavove manje su tome podlžne. Mladi su naročito ugroženi, pošto su u godinama puberteta i adolescencije, u kojima nastaju mnoge praznine koje je potrebno ispuniti. Za sekte se mogu zanimati ljudi različitih starosnih doba. Skoro svako se nekada susreo sa ponudama neke sekte. Da li će, i u kolikoj meri, te poruke biti opažene i prihvaćene, zavisi od različitih ličnih i spoljnih okolnosti. Između ostalih, to mogu biti sledeći činioci:
Osećanje usamljenosti i potreba za prijateljima ili grupom kojoj bi čovek mogao pripadati;
Nezadovoljstvo sopstvenim životom i osećanje nezadovoljstva;
Teskoba zbog neuspeha u školi ili na radnom mestu;
Veliki pritisak za još većim postignućima, koji se ne može izdržati na duži rok;
Osećanje da lična postignuća nisu dovoljno vrednovana;
Želja za više pažnje i utočištem;
Razočaranje zbog prekinute veze u privatnom životu;
Problem mladih da se odvoje od roditelja;
Želja za novom figurom roditelja ili novim uzorom;
Strah od preuzimanja odgovornosti, što vodi do želje da se ta odgovornost prenese na grupu;
Potreba za pravim dubokim smislom sopstvenog života;
Čežnja za duhovnim iskustvima koja nadilaze površnost stvarnosti;
Želja za što savršenijim odgovorima na lične i društvene probleme;
Potreba za duhovnim vođstvom i autoritetom
Razočaranje sada?njim dru?tvom, njegovim materijalizmom i egoizmom;
Strah od budućnosti koji sprečava čoveka da uzme život u svoje ruke;
Zanimanje za psihološka pitanja i rešenja psiholoških problema;
Želja da se slede alternativni modeli života, s one strane prihvaćenih predstava o životu i sreći, koje se smatraju prevaziđenima;
Zanimanje za angažovaniji pristup budućnosti.
Sve ove želje, svi ovi strahovi i ciljevi prisutni su u svakome od nas. Naročito su izraženi u dobima ličnih i društvenih kriza. Ako se čovek tada nađe pred nekom takvom ponudom nije čudno ako za nju pokaže zanimanje. Ovo, naravno, važi samo onda ako ta osoba nije dovoljno ili nije uopšte obaveštena o pravoj prirodi odgovarajuće grupe. Kolika će biti spremnost da se priđe dotičnoj grupi - zavisi od mnogobrojnih činilaca. Najvažniji činioci ipak su pogled na svet kojeg neka osoba odnosno pogled na svet dotične grupe.
Poseban slučaj ? mladi
Problem sekti naročito je značajan kada je reč o mladima. Mogućnosti uticaja i izmene koje imaju takve organizacije daleko su veće kod onih koji odrastaju nego kod odraslih, koji raspolažu manje-više učvršćenim stavovima o životu. Posledice koje ima članstvo mladih u sektama mogu zbog svega toga biti prilično veće. Po nalazima omladinskih psihologa, mladi se ne osećaju nesigurnima samo zbog svog tela, već i zbog svoj intelektualnog stanja. Nasuprot krajnosti da neko nije sposoban ni za šta stoji krajnost osećanja precenjene lične vrednosti. U socijalnim okvirima kod mladih postoji nesigurnost o spsobnosti moralnog rasuđivanja, o sposobnosti da se planski i smisleno razmišlja unapred i da se procenjuju posledice postupaka. Ne može se, takođe, očekivati da mladi uvek imaju kritičku distancu prema novim idejama i ideologijama.
U traganju za sopstvenom ličnošću mladi su skloni da izabiraju uzore i slike-vodilje, ali i da se priklanjaju idealima i ideologijama. Odrastanju pripadaju i lične krize koje se mogu ispoljavati kroz sukobe sa autoritetima (na primer - roditeljima), sa sopstvenim identitetom ili sa partnerom. Posledice toga mogu biti unutra?nja napetost, osećanje bespomoćnosti ili nesposobnosti i do?ivljaj ugroženosti i opasnosti spolja. U takvim životnim situacijama kod mladih postoji ranjivost koju mogu iskoristiti sekte i slične organizacije. Prividno se tada dobija željena samostalnost, podstiče se odvajanje od roditelja i pojačava se osećanje lične vrednosti; umesto sopstvene porodice žrtva dobija jednu pseudo-porodicu. Izolacijom od poznatog okruženja sugeriše se postojanje samostalnosti, a navodno pronalaženje identiteta pomoću novog pogleda na svet izaziva osećanje "Konačno sam uspeo". Sve ovo može biti zaokruženo različitim pristupima, kao što je, na primer, poveravanje odgovornih zadataka i funkcija. Primamljive ponude za mlade mogu biti i određeni obredi koji se odnose na intimu, kao što su strogi propisi o uzdržavanju od seksa ili mogućnost potpune slobode u seksualnosti. Tek tokom vremena žrtve postaju svesne da su se organizaciji predale u meri koju nisu same želele, ali tada najčešće nisu u stanju da se sami oslobode iz takve situacije.
Prema mišljenju omladinskih psihologa, sektama su naročito podložni mladi koji:
imaju sukobe sa autoritetima, probleme na radnom mestu, u školi ili sa partnerom;
pate od strahova, teskobe depresija i psihosomatskih oboljenja;
imaju smetnje u razvoju ličnosti, koji se ispoljavaju u zapuštenosti zbog dobrog ili lošeg imovnog stanja, u ekscentričnosti i spremnosti da se eksperimentiše.
Kako se ponašati ako je neko u sekti?
Ukoliko se u okruženju nađe osoba koja je pod uticajem sekte, potrebno je delovati brzo i promi?ljeno. Odlučujući je pri tome stav prema žrtvi (detetu, partneru, rođaku, prijatelju). Potrebno je imati u vidu sledeća uputstva:
Nikada ne prebacujte sebi. Kada je reč o detetu ili partneru prebacivanje je skoro unapred uprogramirano. Ako stalno lupate glavu oko toga šta se pogrešno uradili, to nikome ne koristi. Naprotiv, to samo može oslabiti Vaš lični položaj, pošto od žrtve stalno očekujete reč razrešenja koja će Vas osloboditi prebacivanja sebi. Takva situacija stručno se naziva kozavisnošću. Činjenica je: odnos sa žrtvom krajnje je ugrožen. Morate imati u vidu gubitak, razdvajanje i raskid. Možda će zvučati bezdušno, ali nemojte dozvoliti da žrtva postane jedini sadržaj Vašeg života. Sredite svoj život. To je polazna osnova za ličnu snagu. Tek i samo tada možete zaista pomoći žrtvi.
Vaša naklonost veoma je važna. Iako odbacujete grupu kojoj žrtva pripada pokažite žrtvi da nikada nećete prestati da njoj poklanjate pažnju i ljubav. Vodite računa da ne prekinete kontakt sa njom. U razgovorima je neophodno da u prvi plan stavite va?e lične odnose, a ne organizaciju. Ukoliko je žrtva Vaše dete ili maloletna osoba, delajte brzo i dosledno, iskoristite svoja roditeljska prava.
Nikada ne napuštajte žrtvu. Ljubav, naklonost i poverenje koje ste bili poklonili svom detetu ili partneru ostavili su na njima trag. Nijedna, ma koliko podmukla tehnika ne mo?e to izbrisati.
Odredite svoju poziciju. U razgovoru sa žrtvom potrebno je da uvek iznesete svoje viđenje. Ko se plaši da će jasnim stavovima prekinuti poslednju vezu sa žrtvom - vara se. Mekušačko povlađivanje ne koristi nikome. Budite spremni da vodite dijalog i recite jasno i glasno svoje mišljenje. Međutim, izbegavajte da pri tome bilo šta prebacujete (Kako samo može?...?). Pustite žrtvu da Vam ispriča šta se dogodilo. To će, možda, biti najbolja mogućnost da žrtva iznese lični stav. U grupama se žrtvama ne daje nikakva mogućnost za nežto takvo.
Nikada ne pokušavajte da preobraćujete. Nipošto ne primenjujte mere kao što je deprogramiranje, koje bi žrtvu trebalo da preobrati. To je, prema stavovima savremene psihijatrije i psihologije, nedopustivo i izuzetno opasno, a u većini zemalja i kažnjivo. žrtva nije bila primetila kako je potpala pod uticaj sekte i kako je njen identitet postepeno izmenjen. Tako do krajnjih granica ugroženi identitet može deprogramiranjem biti potpuno i nepovratno uništen. Obratite se iskusnom psihijatru ili psihologu koji će pomoći u lečenju duševnih rana. Ukoliko Važi napori ne urode plodom, nemojte primenjivati nikakav pritisak. što je Vaš pritisak veći, to je veće okretanje žrtve od Vas.
Pažljivo sa poklonima. Nemojte žrtvi davati novac ni dragocenosti. Takve stvari obično ne dospevaju u žrtvine ruke, već ih uzima vođstvo grupe, a Vi to, naravno, ne želite.
Sakupljajte informacije. Potrudite se da o grupi sakupite što je mogućno više informacija (knjige, novinske napise i slično). Takve stvari su korisne ako je potrebno da i Vi odete na neki sastanak sekte. Pri tome se ne oslanjajte na svoj zdrav razum, već na stručne informacije.
Sakupljajte dokaze. Beležite sve događaje i podatke u vezi sa žrtvom i grupom (kontakte, prvo obraćanje, promene u ponašanju i slično). Zapisujte sva imena, sve adrese i brojeve telefona koji se odnose na žrtvu i sektu. Ovo mo?e biti velika pomoć prilikom lečenja.
Posavetujte se. Potražite savet od stručnjaka, najpre psihijatra ili psihologa, a zatim i od istraživača koji se bave sektama. Četiri oka vide bolje nego dva.
Iz ugla psihoterapije, najvažnije je prilikom lečenja žrtava sekti primeniti mere koje ulivaju poverenje da će žrtva biti oslobođena zavisnosti od sekte. Za mlade koji su žrtve sekte najvažnije je osećanje prihvaćenosti. Prebacivanja i kritike potpuno su pogrešni. Ako mlada osoba treba da postane svesna svoje zavisnosti i situacije u kojoj se nalazi, onda je potrebno prušiti joj zatitu i podršku, a ne okrivljavati je zbog postojećeg stanja. Najvažnije je izgraditi novo iskustvo o Ja i mi, da bi se izgradila nova zajednica izvan sekte. Mlade je potrebno ohrabrivati da započnu novi život, da se oslobode zavisnosti i da uđu u novu zajednicu. Sve ovo postavlja velike izazove ne samo pred psihologe, već i pred roditelje. Nije stvar u tome da se mladima daju unpared pripremljene i određene idejne odrednice, već da se mladi tako vaspitaju da sami mogu proceniti šta je dobro, a šta ne. To je najbolja zaštita od manipulacija.
http://www.stormfront.org/
Osnovna obeležja po kojima se jedna organizacija ili grupa prepoznaje i obeležava kao sekta jesu sledeća:
Sredisnje mesto u tim grupama zauzima učenje. Ono, po pravilu, sadrži princip donosenja spasenja svima koji ga prihvate i isključive ispravnosti/istinitosti. Sastavni deo tih učenja jeste suprotstavljenost unutra/grupa = dobro prema spolja/svet = zlo. Ovo uprosćeno crno-belo viđenje sveta isključuje složenost stvarnosti i oslobađa čoveka različitih sukoba sa svetom. Učenje je jedan zatvoren sistem koji ne dopusta nikakvu sumnju. U razrađenom sistemu cenzure i samocenzure kritikovanje učenja i pona?anja vrednuje se kao izraz vezanosti za spolja, to jest za zlo, Satanu i slično, odnosno kao nedostatak svesnosti/razvoja. Shodno tome, sumnjičavac se na putu ka spasenju nalazi na najni?oj stepenici. Kao pomoć pri isključivanju sumnje primenjuju se metode i sredstva za izmenu svesti. Grupe se odlikuju strogom organizacionom strukturom koja je obele?ena jakim principom vođe. Vođa je, po pravilu, osnivač ili sledbenik osnivača, neko koga je osnivač imenovao ili koje uspeo da pobedi u borbi za prevlast vođenoj posle osnivačeve smrti. Postoje i grupe u kojima vođa ima samo reprezentativnu i ujedinjavajuću (identifikujuću) ulogu, a prava moć je u rukama drugih osoba koje se u javnosti pojavljuju vrlo retko ili se uopste ne pojavljuju. Totalno potčinjavanje vođi predstavlja se kao sredstvo za postizanje spasenja, pri čemu se vođi u pojedinim grupama pripisuju božanska svojstva. U skladu sa ovim, odluke i kriterijumi po kojima se one donose jesu za običnog člana potpuno nepoznati. Sledeće obeležje principa vođstva jesu vertikalno usmereni odnosi koji stvaraju veliku zavisnost mnogih osoba od jedne osobe. Ti odnosi ostaju jednosmerni, posto vođa nije sposoban za odgovarajući povratni odgovor. Umesto kulturnog zajednistva, odnos učenika i učitelja sveden je u tim grupama na formu bez sadržaja. Horizontalni odnosi između članova u drugom su planu. Ukoliko se u grupama nude terapeutske tehnike, onda se obavezno mora ispitati stručnost tih terapeuta. Svakodnevni život članova strogo je regulisan. To se odnosi na odevanje, ishranu, molitve, seksualne partnere i raspored vremena. Svakodnevica članova često je isplanirana do granica njihove psihičke i fizičke izdržljivosti. Pri tome pojedinac nema mogućnost da izgradi distancu prema svojoj situaciji i da o njoj razmisli. Isplaniranosću vremena i lisavanjem sna ciljano se snižavaju sposobnost koncentracije i kritičnost. Tako se, korak po korak, sprovodi obezličavanje, odnosno uniformisanje svesti, sto se ispoljava u spoljnom izgledu, a pre svega u misljenju, i sto može dovesti do samounistenja. Ovakvo postupno menjanje dotadasnjeg identiteta i stvaranje novog naziva se tehnikom kuvane žabe: Ako se živa žaba stavi u vodu zagrejanu na 100 stepeni - odmah će iskočiti. Ako li se žaba, međutim, stavi u hladnu vodu, i ako se voda tada postepeno zagreva do 100 stepeni, žaba će biti skuvana, a da to nije ni osetila! Da bi se prikazalo jedinstvo grupe, a naročito da bi se istakla različitost od spoljnog sveta, u mnogim grupama razvijaju se osoben jezik i pojmovni sistem. Pri tome ne samo da se stvaraju nove reči (kovanice), već se izvesnim pojmovima oduzima njihovo pravo značenje kojeg imaju u nasoj normalnoj jezičkoj svakodnevici i daje im se nov značenjski sadržaj. Tako se kontrolni mehanizmi jezičke svesti stavljaju van snage. Grupi svojstveni jezik i pojmovni sistem često su prilično neobični, tako da to izvan grupe stvara teskoće u komunikaciji i dovodi tako do jedne vrste izolacije. Ima li se jos u vidu da osoben jezički svet uslovljava i osoben misaoni svet, onda se može pretpostaviti da će se u člana koji hoće da napusti grupu pojaviti nesigurnost i dezorijentisanost. Svest da se pripada želiti izabranih i spasenih? samo se uslovno može smatrati olaksanjem, budući da snažan pritisak koji na člana vrši navodna misija koju treba da ispuni može biti opterećenje. To je naročito izraženo u eshatoloskim grupama (onima koje predviđaju skoru propast sveta), jer je navodni kraj sveta sve bliži.
Psihomutacija
Proces vrbovanja i uvlačenja u sektu, koji počinje posle prvog obraćanja i pobuđivanja interesovanja, odvija se u tri faze:
Ostavljanje utiska, izazivanje zadivljenosti predloženim programom organizacije, razaranje lične sigurnosti i odvajanje od dotadasnjeg okruženja. U osobu koja se vrbuje dovode se u pitanje i remete njen dotada?nji religijski stav i/ili pogled na svet. Pri tome ulogu igraju sugestivni elementi i stvaranje, odnosno pojačavanje strahova.
Menjanje postojećeg identiteta i izgradnja novog. Tako nastali vakuum ispunjava se novim načinima razmisljanja i ponasanja te novim emocijama, često sugestivno izazvani doživljaji i isplanirane slučajnosti pomažu da se izmene sopstvena shvatanja. Psiholoski uticaj grupe tu igra važnu ulogu. Ljudi se za kratko vreme promene i istovremeno izgrade novi identitet.
Stabilizovanje i učvrsćivanje novog identiteta. Promena i nova orijentacija moraju biti stabilizovane i učvrsćene. Cilj je da nova ubeđenja i nove vrednosti budu tako usvojeni da ih član i izvan grupe nepokolebivo zastupa i brani te za njih vrbuje nove članove. Pri sticanju i učvrsćivanju novog identiteta zajednica grupe igra sustinsku ulogu. Ova zajednica deluje na zainteresovanog ponekad pozitivno, utoliko sto u njoj na izgled postoji istiniti odnos zajednistva. U stvari se ta "zajednica" svodi na jaku socijalnu kontrolu. Pri tome se koriste sledeće metode kontrole:
Kontrola ponasanja: Način života često je strogo normiran. To znači delimično ili potpuno propisanu ishranu, odevanje ili odgovarajuća uputstva za obrede i meditacije. Lični životni prostor tako se sve vise sužava. Dok se razmisljanje i ponasanje u skladu sa sistemom nagrađuju, "otpadničko" ponasanje može doneti kaznu. Ko aktivno učestvuje u svojem kažnjavanju najčesće i sam veruje da je zaslužio te kazne.
Kontrola misljenja: Novi članovi često nekritički i nepromisljeno prihvataju novo učenje i novu terminologiju. Poslusnost naređenjima odozgo očigledno je važna lekcija koju je potrebno naučiti: "Ti si niko i nista, učitelj je sve!"; "Totalna sloboda zahteva totalnu poslusnost". Vođe, doduse, ne mogu propisati lična razmisljanja, ali osećanja i razum u normalnim slučajevima slede ponasanje.
Kontrola osećanja: Stvaranjem osećanja krivice i straha pokusava se da se član veže za grupu. Za to su naročito prijemčivi osetljivi, idealistički nastrojeni ljudi. Posto se kritički stavovi često tumače kao nedovoljna ubeđenost u učenje, "krivac" se mora odužiti kroz, na primer, vise rada, meditacije, učenja i slično. Ovo se u nekim grupama pojačava izvestajima o ponasanju u kojima pojedinac mora dati detaljan opis svojih svakodnevih pogresaka. Pri tome nastaje neizreciv pritisak da se, u skladu sa učenjem organizacije, ostvaruju visoka postignuća. Posledice mogu biti stalna iscrpljenost ili osećanja krivice i niže vrednosti.
Kontrola informacija i okruženja: Tamo gde su mogućnosti informisanja kontrolisane, tu je mogućnost kritičkog i samostalnog delanja bitno smanjena. Sto je pristup mas-medijama i obrazovanju manji, to je veće vezivanje za učenje i praksu odgovarajuće grupe. Jedan od oblika kontrole informacija jeste i praksa da se učenje zainteresovanima predaje samo malo po malo.
Pomenute tri faze, skupa sa metodama kontrole ponasanja i misljenja, mogu se kratko označiti kao "unfreezing" (odmrzavanje), "changing" (menjanje) i "refreezing" (ponovno zamrzavanje), a ceo proces izmene naziva se psihomutacija.
Preduslovi za psihomutaciju
Da bi se način odvijanja procesa psihomutacije potpunije shvatio potrebno je navesti i osnovne preduslove u samoj ličnosti koji omogućavaju primenu i izvođenje faza psihomutacije.
Ličnost je jedinstvena celina različitih svojstava: karaktera, temperamenta, stavova, zanimanja, potreba, osećanja, sposobnosti, fizičke konstitucije itd., koja se odlikuje jedinstvom, jedinstvenosću i doslednosću. Međutim, ta složena organizacija svojstava nije nepromenjiva, sto se i te kako uvažava u delovanju savremenih sekti, za koje je ličnost "jedno stvarno ljudsko biće", koje dise i misli, koje je opterećeno svim predrasudama, slabostima, pohlepom, nestalnosću i drugim osobinama običnog ljudskog bića. Dakle, naglasena je usmerenost ka promenjivim sastavnim delovima sklopa ličnosti i nerazumskim delovima, sa težnjom da se u čoveku potisne razumsko (motivacija, a zatim i drugi sastavni delovi sklopa ličnosti), i da se čovek tako učini pogodnim za manipulaciju. Američka bihejvioristička skola, ne slučajno, u primenjenoj psihologiji prvenstvo daje socijalnim stavovima zbog njihove promenjivosti, te otuda i mogućnosti da se tako na ponasanje utiče, da se ono usmerava i oblikuje.
U vezi sa psihomutacijom do koje dolazi u sektama poseban značaj ima razmatranje nekih svojstava i sklonosti ličnosti koje dolaze do izražaja u socijalnoj interakciji i grupnoj dinamici, a najznačajniji su sugestibilnost, sklonost imitaciji, simpatijama i antipatijama, identifikaciji itd.
Od navedenih svojstava najveći značaj ima sugestibilnost ličnosti, koja je u neposrednoj funkciji uticanja na motive, socijalne stavove i uverenja, odnosno na prihvatanje tuđih ideja i stavova. Mek Dugal definise sugestiju kao "proces komuniciranja koji dovodi do prihvatanja sa uverenjem predloženog sadržaja u kojem ne postoji nikakav adekvatan logički temelj koji bi to prihvatanje opravdao". Tom određenju sugestije potrebno je dodati jos jednu značajnu komponentu: pri nuđenju i prihvatanju predloženog sadržaja ne postoji prinuda od strane komunikatora. Nepostojanje prinude (a ipak dobrovoljno pristajanje) upućuje na zaključak da primalac sadržaja mora imati jedno specifično psiholosko svojstvo - sugestibilnost, koje se ogleda u smanjenoj sposobnosti za kritičko prosuđivanje ponuđenog sadržaja. To znači da je sugestibilnija ona ličnost u koje vrednosni sistem nije čvrsto izgrađen, čija su uverenja slabija, ne postoji sasvim pouzdan sopstveni sud o pojavama stvarnosti, poremećena je emocionalna ravnoteža i nedovoljno je izgrađena moralna svest. Tome je potrebno dodati i situacione činioce tipične za krizne situacije, koji slabe psiho-socijalne odbrambene mehanizme i povećavaju sugestibilnost. Na drugoj strani, zrela, intelektualno, socijalno i emocionalno skladno organizovana, visoko moralno svesna i motivisana ličnost, uz to i visoko adaptibilna na situacione činioce, manje je podlo?na sugestibilnosti.
U procesu učenja čovek se menja, formira sopstvenu, individualizovanu sliku objektivne stvarnosti. U toj slici veliki značaj imaju stavovi prema pojavama, procesima, drugim ljudima, drustvu i njegovim stavovima. Ti stavovi, lični i socijalni, mogu biti zasnovani na različitim osnovama. Sa stanovista osetljivosti i sugestibilnosti, poseban značaj imaju stavovi zasnovani na emocijama, jer su podložni čestim promenama i nisu logični.
Simpatija i antipatija, kao dva suprotna pola psiho-socijalne interakcije, opredeljuju postupke pojedinca prema drugim jedinkama i socijalnoj grupi sa izrazito emocionalnim, iracionalnim nabojem. Emocionalna privrženost socijalnoj grupi ili pojedinim, obično harizmatskim autoritetima podrazumeva izvesnu nekritičnost prilikom prihvatanja ponuđenih sadržaja. U svakom slučaju, emocionalno obojen stav veoma je pogodan za psiholosko uticanje bez obzira na to da li je reč o potrebi razvijanja (produbljivanja) simpatije ili antipatije. Identifikacija, kao značajan odbrambeni mehanizam ličnosti, ide dalje od pukog oponasanja sopstvenih uzora. Ona traži poistovećivanje sa autoritativnim pojedincima, idejama i socijalnim stavovima velikih grupa. U osnovi identifikacije jeste podsvesno bežanje od osećanja inferiornosti, "dobijanje snage" utapanjem u "noseću" masu ili autoritet. U slučaju da identifikaciji prethodi simpatija (ili antipatija), emocije se mogu prosiriti kao epidemija i izazvati iracionalne oblike grupnog ponasanja (kolektivno samoubistvo, napad na druge ljude - neistomisljenike i slično) bas u pravcu u kojem ih i usmerava primena metoda kontrole i izmene ponasanja.
Osim navedenog, određeni značaj u individualnoj komunikaciji za ciljanu izmenu ponasanja i strukture ličnosti, ima i primena koercitivnih metoda (metoda prinude). Te metode imaju svoj pojavni oblik u tehnikama kontrole:
Hipnoza: stanja visoke sugestibilnosti izazivaju se hiponozom, koja je često prerusena u relaksaciju ili meditaciju.
Stalni grupni pritisak: potiskivanje sumnje i otpora prema novim idejama i zloupotreba potrebe za pripadanjem.
Bombardovanje ljubavlju: grljenjem, ljubljenjem, dodirivanjem i laskanjem stvara se osećanje pripadnosti novoj porodici i/ili novim prijateljima.
Odbacivanje starih vrednosti: stalnim nipodastavanjem starih vrednosti i verovanja ubrzava se prihvatanje novog načina života.
Konfuzna doktrina: kroz složena predavanja o tesko razumljivim sektaskim doktrinama podstiču se odbacivanje zdravog razuma i slepo prihvatanje novog učenja.
Metakomunikacija: naglasavanjem određenih ključnih reči ili fraza u dugim iscrpljujućim predvanjima usađuju se, u vidu sublimiranih poruka, osnovni pojmovi iz učenja sekte.
Uklanjanje privatnosti: sprečavanjem samostalnog razmisljanja izaziva se gubitak sposobnosti logičkog rasuđivanja.
Deprivacija (lisavanje) smisla za vreme: uklanjanjem svih satova i svih informacija o vremenu unistava se sposobnost za vrednovanje informacija, ličnih reakcija i telesnih funkcija u odnosu na vreme.
Dezinhibicija: instrumentalizacijom detinjastog ponasanja podstiče se detinjasta poslusnost.
Beskompromisna pravila: traženjem saglasnosti za, na prvi pogled - prosta, pravila kojima se određuje vreme obedovanja, kontrola fizioloskih funkcija i upotreba lekova izazivaju se regresija i dezorijentacija.
Verbalne uvrede: neprestanim izlaganjem pogrdnim rečima žrtva se dovodi do bezosećajnosti.
Deprivacija (lisavanje) sna: produžavanjem mentalne i fizičke aktivnosti i uskraćivanjem potrebnog odmora i sna, sto za posledicu ima hroničan zamor, stvaraju se dezorijentacija i ranjivost.
Propisivanje odevanja: da od žrtve se zahteva da se povinuje propisima o odevanju koji važe u sekti, što vodi uklanjanju individualnosti.
Ispovedanje: ispovedanjem ličnih slabosti i najdubljih osećanja sumnje, što omogućava kasnije zloupotrebe, podstiče se razgradnja ličnosti.
Prenaglašavanje nesavršenosti drugih: neprestanim ukazivanjem na nedostatke spoljašnjeg sveta stvara se lažno, rigidno osećanje isključive pravednosti i moralnosti.
Paradna i gvozdena hijerarhija: zahteva se bespogovorno prihvatanje autoriteta sekte, radi "spasenja", napredovanja i sticanja moći.
Izolacija: fizičkim odvajanjem od porodice, prijatelja, društva i racionalnih ciljeva izaziva se gubitak osećaja za stvarnost.
Kontrolisano dozvoljavanje: naizmeničnim nagrađivanjem i kažnjavanjem sličnih postupaka odr?avaju se stalna ranjivost i zbunjenost.
Promena načine ishrane: lišavanjem nervnog sistema neophodnih hranljivih sastojaka, što se postiže naročitim načinima ishrane i/ili gladovanja, stvaraju dezorijentacija i preosetljivost.
Igre: uvođenjem u igre sa opskurnim pravilima stvara se zavisnosti od sekte.
Nema pitanja: obeshrabrivanjem pokušaja da se postavljaju pitanja potrebno je izazvati automatsko prihvatanje dogmi sekte.
Krivica: preuveličavanjem grehova iz prethodnog života stalno se naglašava potreba za spasenjem.
Strah: pretnjama duši, životu ili bližnjima za i najmanju negativnu misao, reč ili negativno delo održavaju se lojalnost i poslušnost sekti.
Zamena odnosa: stvaranjem sektaških brakova i porodica uništava se porodica kojoj je žrtva pripadala pre stupanja u sektu.
Kako proceniti neku grupu?
Šta činiti kada se stupi u kontakt sa nekom grupom koju je potrebno proceniti, a pri tome postoji nesigurnost o pravoj prirodi grupe? U svakom slučaju, potrebno je dobro proučiti dotičnu grupu pre nego što joj se, možda, pristupi. Pri procenjivanju može biti od pomoći sledeći spisak kontrolnih pitanja:
Da li se svet kreće u susret propasti i da li samo grupa zna kako da se spasemo?
Ima li grupa gotov recept za rešavanje svih problema? Da li se učenje grupe smatra nadmoćnijom od svih nauka?
Da li je slika sveta koju grupa nudi zapanjujuće jednostavna i da li rešava zaista svaki problem?
Da li postoji jaka zavisnost članova od harizmatske figure vođe ili neke neodređene hijerarhije koja vlada autoritarno?
Da li se razmišlja, radi i postupa isključivo u kategorijama crno-belo?
Da li se odbijaju priznate nauke i svako racionalno mišljenje?
Da li se u zajednici ne dopušta nikakva kritika?
Da li se odgovori na pitanja izbegavaju ili odlažu za kasnije?
Da li se knjige i novinski izvežtaji o dotičnoj grupi u načelu odbijaju ili zanemaruju? Da li se kritika i odbijanje od strane spoljašnjeg sveta koriste kao dokazi da je grupa u pravu?
Da li su zahtevi o finansijskim obavezama članova nejasni?
Da li se poku?ava da se stvori zavisnost tako ?to se propisuju svakodnevno sastajanje i bavljenje određenim knjigama ili filmovima ili što se zabranjuje kontakt sa prijateljima i rođacima?
Da li se od članova zahteva da iznesu na videlo intimne pojedinosti iz svog života?
Postoji li nekakvo tajno učenje koje je nagovešteno članovima?
Da li često dolazi do sukoba sa okruženjem ili ličnih sukoba između bivših i sadašnjih članova? Postoje li pravni sukobi grupe sa vlastima i drugim javnim ustanovama?
Da li je najviši cilj da se radi samo za zajednicu?
Da li postoji pritisak da se što pre postane član?
Naravno da se sve ovo ne javlja istovremeno kod svih grupa. Ipak, trebalo bi biti veoma oprezan ako se prilikom ispitivanja neke grupe samo i na jedno od ovih pitanja može odgovoriti potvrdno.
Kako sekte prenose sadržaje svojih učenja?
Osnovni sastavni delovi učenja sekti mogu se prenositi na različite načine. Načelno (i uopšteno) gledano, postoje sledeća sredstva prenošenja:
a) Auditivna sredstva. Tehnika delovanja pomoću tih sredstava može biti neposredna i posredna. Neposrednom tehnikom uticaj se ostvaruje direktnim obraćanjem licem u lice, ličnim prenošenjem sadržaja - uticajem na svest ljudi govorom i drugim simboličkim sredstvima. Posredne tehnike jesu one kod kojih se auditivnim sredstvima deluje na ljude posredstvom tehničkih pomagala: radija, muzike, zvučnih efekata i šumova itd. živa reč, neposrednim obraćanjem ili preneta tehničkim sredstvima, ima najznačajniju ulogu u prenošenju poruka. Pri neposrednom obraćanju, praćena mimikom, gestovima i emocijama, može na ljude delovati veoma sugestivno.
b) Vizuelna sredstva. Kao posrednici u prenošenju poruka ta sredstva su se pojavila veoma rano, sa pronalaskom štampe i fotografije. štampa je najstarije i najsloženije vizuelno sredstvo, jer objedinjuje tekst, crte, fotografiju itd.
v) Audio-vizuelna sredstva. Moderna masovna medija, naročito televizija, omogućuju neviđeno širenje informacija i stvaranje predstava o svetu kao velikom selu. Ako je, prema novoj doktrini Vojske SAD, informacija postala najubojitije oružje, sasvim je sigurno da je televizija najmoćniji medij preko kojeg se tim oružjem deluje na svest masa. Nije više reč o prenosu slike sa lica mesta, već o proizvođenju informacija prema sopstvenim interesima. Mogućnost razmene informacija i kulturnih i idejnih uticaja povećana je do neslućenih razmera. U sve većoj integraciji sveta, zbog jednosmernih tokova svih tekovina kulture i informacija, sekte imaju mogućnosti da preko sredstava masovne komunikacije znatno utiču na svest ljudi, pogotovu u malim, siroma?nim, informatički skrajnutim zemljama. Tako su sredstva masovne komunikacije, a u novije vreme Internet, u direktnoj funkciji ostvarivanja premoći i interesa sekti.
Posle opisa osnovnih obeležja sekti može se dati definicija pojma sekta koja bi trebalo da olakša prepoznavanje da li je u slučaju neke grupe ili organizacije reč o sekti ili nije.
SEKTA je grupa koja
a) prema nekoj osobi, nekoj ideji ili nekom predmetu ispoljava veliko po?tovanje ili im pridaje preteran značaj;
b) koristi programe izmene mišljenja da bi članove ubedila da prihvate ideje te grupe, da bi članovima upravljala i da bih socijalizovala, to jest integrisala u osobeni obrazac odnosa, verovanja, vrednosti i postupaka unutar grupe;
v) u članovima sistematski stvara stanja psihološke zavisnosti;
g) iskorišćava članove da bi ostvarila ciljeve vođa;
d) članovima, njihovim porodicama i njihovom socijalnom okruženju nanosi oštećenja psihičkog i fizičkog zdravlja.
Sekte prema sadržaju njihovih učenja možemo podeliti na:
verske
psiho(terapeutske)
političke
komercijalne.
Pored ovih navedenih obeležja potrebno je reći i to da su sve sekte prema unutrašnjem ustrojstvu i unutrašnjim odnosima totalitarne, a prema posledicama svojega delovanja destruktivne. Otuda je metodološki potpuno pogrešno i vrlo neozbiljno pominjati totalitarne i destruktivne sekte, pošto se u tom slučaju može zaključiti kako postoje sekte koje nisu totalitarne i destruktivne, a to nije tačno. Određenja totalitarno i destruktivno spadaju u obim i sadržaj pojma sekta, samo što se, od grupe do grupe, ispoljavaju u različitoj meri.
Podložnost sektama
Kada se razgovara o vrbovanju za sekte i ulasku u njih obično se čuju izjave kao što su: Ja se na to nikada ne bih upecao ili Meni se takvo nešto ne bi nikada moglo dogoditi. Takođe je rašireno i ubeđenje da samo slabe ili labiln osobe mogu biti ugrožene.
Nijedno ubeđenje ne odgovara stvarnom stanju. Stvarnost, naime, stalno pokazuje da je svako mogućna žrtva sekti. Sa nove spasitelje zanimaju se pre svega idealistički nastrojeni i refleksivni ljudi. Načelno gledano, mogućne žrtve vrbovanja najpre su ljudi koji se nalaze pred nekom životno važnom odlukom. Nasuprot tome, osobe koje imaju čvrste životne stavove manje su tome podlžne. Mladi su naročito ugroženi, pošto su u godinama puberteta i adolescencije, u kojima nastaju mnoge praznine koje je potrebno ispuniti. Za sekte se mogu zanimati ljudi različitih starosnih doba. Skoro svako se nekada susreo sa ponudama neke sekte. Da li će, i u kolikoj meri, te poruke biti opažene i prihvaćene, zavisi od različitih ličnih i spoljnih okolnosti. Između ostalih, to mogu biti sledeći činioci:
Osećanje usamljenosti i potreba za prijateljima ili grupom kojoj bi čovek mogao pripadati;
Nezadovoljstvo sopstvenim životom i osećanje nezadovoljstva;
Teskoba zbog neuspeha u školi ili na radnom mestu;
Veliki pritisak za još većim postignućima, koji se ne može izdržati na duži rok;
Osećanje da lična postignuća nisu dovoljno vrednovana;
Želja za više pažnje i utočištem;
Razočaranje zbog prekinute veze u privatnom životu;
Problem mladih da se odvoje od roditelja;
Želja za novom figurom roditelja ili novim uzorom;
Strah od preuzimanja odgovornosti, što vodi do želje da se ta odgovornost prenese na grupu;
Potreba za pravim dubokim smislom sopstvenog života;
Čežnja za duhovnim iskustvima koja nadilaze površnost stvarnosti;
Želja za što savršenijim odgovorima na lične i društvene probleme;
Potreba za duhovnim vođstvom i autoritetom
Razočaranje sada?njim dru?tvom, njegovim materijalizmom i egoizmom;
Strah od budućnosti koji sprečava čoveka da uzme život u svoje ruke;
Zanimanje za psihološka pitanja i rešenja psiholoških problema;
Želja da se slede alternativni modeli života, s one strane prihvaćenih predstava o životu i sreći, koje se smatraju prevaziđenima;
Zanimanje za angažovaniji pristup budućnosti.
Sve ove želje, svi ovi strahovi i ciljevi prisutni su u svakome od nas. Naročito su izraženi u dobima ličnih i društvenih kriza. Ako se čovek tada nađe pred nekom takvom ponudom nije čudno ako za nju pokaže zanimanje. Ovo, naravno, važi samo onda ako ta osoba nije dovoljno ili nije uopšte obaveštena o pravoj prirodi odgovarajuće grupe. Kolika će biti spremnost da se priđe dotičnoj grupi - zavisi od mnogobrojnih činilaca. Najvažniji činioci ipak su pogled na svet kojeg neka osoba odnosno pogled na svet dotične grupe.
Poseban slučaj ? mladi
Problem sekti naročito je značajan kada je reč o mladima. Mogućnosti uticaja i izmene koje imaju takve organizacije daleko su veće kod onih koji odrastaju nego kod odraslih, koji raspolažu manje-više učvršćenim stavovima o životu. Posledice koje ima članstvo mladih u sektama mogu zbog svega toga biti prilično veće. Po nalazima omladinskih psihologa, mladi se ne osećaju nesigurnima samo zbog svog tela, već i zbog svoj intelektualnog stanja. Nasuprot krajnosti da neko nije sposoban ni za šta stoji krajnost osećanja precenjene lične vrednosti. U socijalnim okvirima kod mladih postoji nesigurnost o spsobnosti moralnog rasuđivanja, o sposobnosti da se planski i smisleno razmišlja unapred i da se procenjuju posledice postupaka. Ne može se, takođe, očekivati da mladi uvek imaju kritičku distancu prema novim idejama i ideologijama.
U traganju za sopstvenom ličnošću mladi su skloni da izabiraju uzore i slike-vodilje, ali i da se priklanjaju idealima i ideologijama. Odrastanju pripadaju i lične krize koje se mogu ispoljavati kroz sukobe sa autoritetima (na primer - roditeljima), sa sopstvenim identitetom ili sa partnerom. Posledice toga mogu biti unutra?nja napetost, osećanje bespomoćnosti ili nesposobnosti i do?ivljaj ugroženosti i opasnosti spolja. U takvim životnim situacijama kod mladih postoji ranjivost koju mogu iskoristiti sekte i slične organizacije. Prividno se tada dobija željena samostalnost, podstiče se odvajanje od roditelja i pojačava se osećanje lične vrednosti; umesto sopstvene porodice žrtva dobija jednu pseudo-porodicu. Izolacijom od poznatog okruženja sugeriše se postojanje samostalnosti, a navodno pronalaženje identiteta pomoću novog pogleda na svet izaziva osećanje "Konačno sam uspeo". Sve ovo može biti zaokruženo različitim pristupima, kao što je, na primer, poveravanje odgovornih zadataka i funkcija. Primamljive ponude za mlade mogu biti i određeni obredi koji se odnose na intimu, kao što su strogi propisi o uzdržavanju od seksa ili mogućnost potpune slobode u seksualnosti. Tek tokom vremena žrtve postaju svesne da su se organizaciji predale u meri koju nisu same želele, ali tada najčešće nisu u stanju da se sami oslobode iz takve situacije.
Prema mišljenju omladinskih psihologa, sektama su naročito podložni mladi koji:
imaju sukobe sa autoritetima, probleme na radnom mestu, u školi ili sa partnerom;
pate od strahova, teskobe depresija i psihosomatskih oboljenja;
imaju smetnje u razvoju ličnosti, koji se ispoljavaju u zapuštenosti zbog dobrog ili lošeg imovnog stanja, u ekscentričnosti i spremnosti da se eksperimentiše.
Kako se ponašati ako je neko u sekti?
Ukoliko se u okruženju nađe osoba koja je pod uticajem sekte, potrebno je delovati brzo i promi?ljeno. Odlučujući je pri tome stav prema žrtvi (detetu, partneru, rođaku, prijatelju). Potrebno je imati u vidu sledeća uputstva:
Nikada ne prebacujte sebi. Kada je reč o detetu ili partneru prebacivanje je skoro unapred uprogramirano. Ako stalno lupate glavu oko toga šta se pogrešno uradili, to nikome ne koristi. Naprotiv, to samo može oslabiti Vaš lični položaj, pošto od žrtve stalno očekujete reč razrešenja koja će Vas osloboditi prebacivanja sebi. Takva situacija stručno se naziva kozavisnošću. Činjenica je: odnos sa žrtvom krajnje je ugrožen. Morate imati u vidu gubitak, razdvajanje i raskid. Možda će zvučati bezdušno, ali nemojte dozvoliti da žrtva postane jedini sadržaj Vašeg života. Sredite svoj život. To je polazna osnova za ličnu snagu. Tek i samo tada možete zaista pomoći žrtvi.
Vaša naklonost veoma je važna. Iako odbacujete grupu kojoj žrtva pripada pokažite žrtvi da nikada nećete prestati da njoj poklanjate pažnju i ljubav. Vodite računa da ne prekinete kontakt sa njom. U razgovorima je neophodno da u prvi plan stavite va?e lične odnose, a ne organizaciju. Ukoliko je žrtva Vaše dete ili maloletna osoba, delajte brzo i dosledno, iskoristite svoja roditeljska prava.
Nikada ne napuštajte žrtvu. Ljubav, naklonost i poverenje koje ste bili poklonili svom detetu ili partneru ostavili su na njima trag. Nijedna, ma koliko podmukla tehnika ne mo?e to izbrisati.
Odredite svoju poziciju. U razgovoru sa žrtvom potrebno je da uvek iznesete svoje viđenje. Ko se plaši da će jasnim stavovima prekinuti poslednju vezu sa žrtvom - vara se. Mekušačko povlađivanje ne koristi nikome. Budite spremni da vodite dijalog i recite jasno i glasno svoje mišljenje. Međutim, izbegavajte da pri tome bilo šta prebacujete (Kako samo može?...?). Pustite žrtvu da Vam ispriča šta se dogodilo. To će, možda, biti najbolja mogućnost da žrtva iznese lični stav. U grupama se žrtvama ne daje nikakva mogućnost za nežto takvo.
Nikada ne pokušavajte da preobraćujete. Nipošto ne primenjujte mere kao što je deprogramiranje, koje bi žrtvu trebalo da preobrati. To je, prema stavovima savremene psihijatrije i psihologije, nedopustivo i izuzetno opasno, a u većini zemalja i kažnjivo. žrtva nije bila primetila kako je potpala pod uticaj sekte i kako je njen identitet postepeno izmenjen. Tako do krajnjih granica ugroženi identitet može deprogramiranjem biti potpuno i nepovratno uništen. Obratite se iskusnom psihijatru ili psihologu koji će pomoći u lečenju duševnih rana. Ukoliko Važi napori ne urode plodom, nemojte primenjivati nikakav pritisak. što je Vaš pritisak veći, to je veće okretanje žrtve od Vas.
Pažljivo sa poklonima. Nemojte žrtvi davati novac ni dragocenosti. Takve stvari obično ne dospevaju u žrtvine ruke, već ih uzima vođstvo grupe, a Vi to, naravno, ne želite.
Sakupljajte informacije. Potrudite se da o grupi sakupite što je mogućno više informacija (knjige, novinske napise i slično). Takve stvari su korisne ako je potrebno da i Vi odete na neki sastanak sekte. Pri tome se ne oslanjajte na svoj zdrav razum, već na stručne informacije.
Sakupljajte dokaze. Beležite sve događaje i podatke u vezi sa žrtvom i grupom (kontakte, prvo obraćanje, promene u ponašanju i slično). Zapisujte sva imena, sve adrese i brojeve telefona koji se odnose na žrtvu i sektu. Ovo mo?e biti velika pomoć prilikom lečenja.
Posavetujte se. Potražite savet od stručnjaka, najpre psihijatra ili psihologa, a zatim i od istraživača koji se bave sektama. Četiri oka vide bolje nego dva.
Iz ugla psihoterapije, najvažnije je prilikom lečenja žrtava sekti primeniti mere koje ulivaju poverenje da će žrtva biti oslobođena zavisnosti od sekte. Za mlade koji su žrtve sekte najvažnije je osećanje prihvaćenosti. Prebacivanja i kritike potpuno su pogrešni. Ako mlada osoba treba da postane svesna svoje zavisnosti i situacije u kojoj se nalazi, onda je potrebno prušiti joj zatitu i podršku, a ne okrivljavati je zbog postojećeg stanja. Najvažnije je izgraditi novo iskustvo o Ja i mi, da bi se izgradila nova zajednica izvan sekte. Mlade je potrebno ohrabrivati da započnu novi život, da se oslobode zavisnosti i da uđu u novu zajednicu. Sve ovo postavlja velike izazove ne samo pred psihologe, već i pred roditelje. Nije stvar u tome da se mladima daju unpared pripremljene i određene idejne odrednice, već da se mladi tako vaspitaju da sami mogu proceniti šta je dobro, a šta ne. To je najbolja zaštita od manipulacija.
http://www.stormfront.org/
Poslednja izmena od urednika: