Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Sedam koraka na povratku seksu
Jedan od naših najuglednijih urologa savetuje kako da u svega nekoliko lakih poteza vratite poljuljano samopouzdanje u seksu.
Kad je sedamdesetih godina prošlog veka ljudska seksualnost konačno prestala da bude tabu u javnosti i da prevazilazi krute religijske okvire, ispostavilo se da nauka o seksualnim nagonima zna vrlo malo, a i to što je znala bilo je uglavnom o muškoj seksualnosti. O ženskoj se dotad javno nije raspravljalo. Tako je ova tema ostala jedna od poslednjih oblasti kojima se medicina ozbiljno pozabavila.
Međunarodno udruženje za seksualnu medicinu (ISSM) osnovano je tek 1982, kad je počelo da prikuplja i objedinjuje dotadašnja eksperimentalna i klinička iskustva. Već danas, dvadeset sedam godina kasnije, ljudsko znanje o seksualnosti i njenoj ulozi u životu čoveka neuporedivo je veće i sveobuhvatnije. Polni nagon je jedan od osnovnih životnih nagona i ima ogroman uticaj na ljudsko ponašanje. Svaka bolest vezana za seksualnost utiče na pad kvaliteta života osoba koja od nje pate. Kompleksnost mogućih uzroka seksualnih poremećaja nametnula je potrebu multidisciplinarnog pristupa dijagnostici i lečenju. Većina bolesti i poremećaja danas su izlečivi, a načini na koje se može pomoći pacijentima napreduju i umnožavaju se. Kod nas, kao i u svetu, seksualnim poremećajima (disfunkcijom) bave se timovi lekara-seksologa – endokrinolozi, psihijatri, urolozi, ginekolozi, kardiolozi i drugi.
U Srbiji, društvena emancipacija seksualnosti nije pratila medicinsku. Izneti svoj problem, čak i lekaru, ljudima je često teže nego živeti uskraćenim životom. Ta je okolnost tim nesrećnija što se većini pacijenata može značajno pomoći.
Sedam laganih koraka ka otklanjanju seksualnih problema
1. Priznavanje problema i obraćanje lekaru za pomoć.
Najčešće prepreke koje se nalaze na ovom putu su stid i poricanje. Muškarci nerado pričaju o svojim erektilnim problemima, čak i s lekarom. Istraživanja su pokazala da oni mlađi od 40 godina češće osećaju stid i nemaju hrabrosti da potraže stručnu pomoć jer se od njih u društvu očekuje da budu potentni. “Proći će samo od sebe”, ili: “Sve je to u mojoj glavi”, glavni su izgovori za izbegavanje odlaska kod lekara i najčešće se sreću kad bolest još nije uzela maha i kada se erektilna disfunkcija (ED) javlja sporadično.
Stariji muškarci, s druge strane, skloni su trivijalizaciji problema pod motom da je “njihovo vreme prošlo” ili da su, navodno, “suviše bolesni” za seksualnu aktivnost. Neki muškarci unapred gube nadu, pogotovo ako su i pored primene lekova za potenciju doživeli neuspeh. “Kada se jave ovakvi problemi, jednostavno moraš da živiš s tim”. Neki pacijenti navode da su imali strah od povezanosti polne nemoći s postojanjem nekog ozbiljnog oboljenja (kancer), ili od neophodnosti promene životnih navika kao što su pušenje ili opijanje. Drugim muškarcima neslaganje s partnerkom čini najveći problem. Dinamika života, deca i finansijski problemi često udaljavaju partnere jedno od drugog, kao i od rešavanja seksualnih problema. Javlja se jaz između njih, a 22 odsto muškaraca s erektilnom disfunkcijom krivi za to svoju partnerku i smatra da s nekom drugom problem možda ne bi postojao.
2. Promena stila života
Najveći korak ka poboljšanju seksualnog života jeste promena loših životnih navika. Mnogi muškarci mogu da reše svoje erektilne probleme samo promenom načina života – ako ne piju, ne puše i bave se sportom, umanje količinu stresa i vremena koje provode na poslu, redovno i pravilno se hrane i dovoljno spavaju. Dvogodišnjim istraživanjem koje je vršeno na više od sto muškaraca sa ED ustanovljeno je da gubitak težine i vežbanje čak kod svakog trećeg dovodi do značajnog poboljšanja.
3. U zdravom telu – zdrava erekcija
Važnu ulogu u postizanju erekcije imaju mozak, nervi, hormoni, srce i krvni sudovi. Mnoga hronična oboljenja kao prateću pojavu imaju erektilne probleme, a oni mogu biti i jedan od prvih simptoma – vrh ledenog brega sistemskih kardiovaskularnih oboljenja. Krvni sudovi penisa su malog promera i zato se na njima degenerativne promene nastale usled ateroskleroze brzo ispolje.
Nivo testosterona takođe značajno utiče na erekciju, a njegova koncentracija u krvi opada s godinama. Drastičniji pad nastupa posle četrdesete godine, pa tako jedan pedesetogodišnjak ima manje od polovine nivoa testosterona koji je imao samo deset godina ranije. Istraživanja su pokazala da dodatna terapija testosteronom povećava efikasnost lekova koji se koriste u terapiji ED za čak 40 procenata. Simptomi koji karakterišu nizak nivo testosterona su – nedostatak energije, neraspoloženje, gubitak pamćenja, slabost mišića, osteoporoza, visok procenat telesnih masti, nizak nivo mišićne mase, pad libida i – erektilna disfunkcija. Dijabetes, oboljenje koje je u pandemiji, sa sobom nosi četiri puta veći rizik za nastanak ED nego druga oboljenja. Česta posledica dijabetesa je i sterilitet.
Erektilna tela penisa predstavljaju zapravo specifičan krvni sud. Značajnu ulogu u postizanju erekcije ima njihova adekvatna prokrvljenost, a ona ne bi bila moguća bez zdravog srca, arterija i vena. Prohodnost krvnih sudova zavisi od stanja njihovog unutrašnjeg sloja – endotela – koji predstavlja svojevrsni regulator protoka krvi, omogućujući nesmetano punjenje erektilnog tkiva penisa. Pušenje, gojaznost, dijabetes i starenje dovode do oštećenja endotela, što se manifestuje formiranjem aterosklerotičnih plakova s pratećom trombozom krvnih sudova. Važno je napomenuti i da pojedini lekovi koji se koriste u terapiji kardiovaskularnih oboljenja (diuretici, beta-blokatori, digitalis) mogu prouzrokovati erektilne poteškoće.
Prostata je egzokrina žlezda koja luči semenu tečnost koja čini 95 odsto ejakulata, a sperma produkovana u testisima čini preostalih pet odsto. Njeno uvećanje prouzrokuje učestalo i otežano mokrenje i druge urinarne smetnje. Nelagodnost koju kod muškarca prouzrokuju ovi simptomi prenosi se i na seksualnu funkciju. Oboljenje koje najčešće dovodi do uvećanja prostate jeste benigna hiperplazija prostateKarcinom prostate, koji je jedan od najčešćih malignih tumora kod muškaraca, može se nadovezati na benignu hiperplaziju i zato je u svetu uvedena obavezna godišnja kontrola osoba starijih od 50 godina. Ona podrazumeva urološki pregled, kontrolu PSA (prostatični specifični antigen) markera iz krvi i ultrazvučni pregled prostate. (dobroćudno uvećanje), karakteristična za gotovo sve muškarce starije od 50 godina i odlikuje se učestalim noćnim mokrenjem i osećajem neispražnjenosti bešike nakon mokrenja.
4. Mentalno zdravlje
Mentalno zdravlje je preduslov seksualnog zdravlja – mozak je najbitniji polni organ! Svojom aktivnošću, posredstvom nervnih vlakana i neurotransmitera, podstiče ili potiskuje seksualnu aktivnost, koja započinje željom, nastavlja se erekcijom, zatim orgazmom i završava ejakulacijom. Za uspešan seksualni život važni su jedinstvo i ravnoteža tela i uma, a ovaj balans umnogome remete stres, anksioznost i depresija. Savremeni način života, trka za novcem i vremenom utiču na porast stresa koji dugotrajnim dejstvom remeti rad endokrinog sistema, dovodeći do pojačanog lučenja hormona stresa (adrenalina i kortizola). Njihovo dejstvo utiče na poremećaj imuniteta, što povećava rizik od nastanka malignih i kardiovaskularnih oboljenja, a sam adrenalin ima direktno negativno dejstvo na erekciju. Duvan i alkohol, za kojima osobe pod stresom najčešće posežu, ubrzavaju i produbljuju nastale promene.
Dugotrajan stres izaziva anksioznost, čiji su simptomi: strah, leptirići u stomaku, osećaj stezanja u grlu, zujanje u ušima, ubrzan srčani rad i “preskakanje” srca. Ukoliko se prolongira, ovakvo stanje može voditi u ozbiljna psihijatrijska oboljenja. Jedno od njih je depresija, kada osoba oseća otuđenost od posla i prijatelja, potrebu za samoizolacijom, pad libida, nesanicu i nosi se suicidogenim mislima. Medikamenti koji se koriste u lečenju depresije kao sporedni efekat mogu imati i erektilnu disfunkciju. U tom slučaju se, uz konsultaciju lekara, vrši korekcija terapije u vidu zamene leka, promene doze ili kombinovane terapije antidepresiva i lekova za poboljšanje erekcije (Levitra i Cialis). Kao što depresija može izazvati ED, erektilni poremećaji mogu dovesti do depresije. Na seksologu je da pomogne pacijentu i pronađe šta je uzrok, a šta posledica.
5. Tango je za dvoje
Stabilnost veze direktno zavisi od komunikacije između partnera. Nedostatak razgovora i bliskosti, ili nespremnost jednog od partnera da sasluša drugog značajno utiču na njihov seksualni život jer je seks sam po sebi vid komunikacije i nije individualna aktivnost. Seksolozi su ustanovili da se u slučajevima kada muškarac zajedno sa svojom partnerkom pristupi lečenju erektilne disfunkcije, dobijaju bolji i brži rezultati. Loš seks postaje bolji a dobar postaje sjajan onog momenta kada se pod pokrivačem udruže ljubav, iskrenost i razumevanje.
6. Seksualna medicina
Nauka i klinička praksa omogućile su da se seksualni poremećaji brže dijagnostikuju i s uspehom leče primenom medikamenata, hormonskom terapijom i hirurškim zahvatima. Dijagnostika i terapija ED revolucionarno se izmenila korišćenjem injekcija koje se daju direktno u penis radi postizanja erekcije (farmakološka erekcija). Tako izazvano ukrućenje penisa omogućilo je lakše utvrđivanje da li i u kojoj meri postoji funkcionalno oboljenje penisa.
Savremeni medikamenti za otklanjanje erektilne disfunkcije su u obliku pilula i zasnivaju se na bazi PDE-5 inhibitora kojim se kod većine pacijenata postiže povoljan terapijski efekat. Međutim, zbog mogućih kontraindikacija (kardiovaskularna oboljenja i korišćenje nitrata), treba ih koristiti samo uz preporuku i savet lekara. Poznati medikamenti ovog tipa su Levitra (Vardanefil) i Cialis (Tadalafil).
Levitradovodi do opuštanja zidova krvnih sudova penisa, što ubrzava priliv krvi, a samim tim i dovodi do brže i duže erekcije. Pun efekat se postiže već nakon 30 minuta, a delotvornost traje punih 16 sati. Devet od deset muškaraca postiže erekciju pri prvom uzimanju, a može se konzumirati i s hranom i alkoholom. Za razliku od nekih drugih lekova, ne utiče na kvalitet semene tečnosti, što je bitno za muškarce koji su reproduktivno aktivni. Cialis ima iste efekte na erekciju, s tim što mu je efikasnost produžena na čitavih 36 sati posle uzimanja. Zbog toga ga i nazivaju “vikend pilulom”.
Za razliku od lekova koji deluju na penis, postoji i druga grupa medikamenata za lečenje impotencije, koji deluju na mozak. U tu grupu ubrajaju se apomorfini (Uprima i Ixense). Ovi lekovi podstiču centar u mozgu koji je odgovoran za nastajanje seksualne želje. Efikasnost im je 27-55 odsto i do erekcije dolazi nakon 20 minuta. Daju se pod jezik u dozama od dva i tri miligrama. Izazivaju manje nuspojave, a podsticanjem libida automatski pozitivno deluju na erekciju.
Osim pilula, postoje i lekovi (prostaglandini) koji se minijaturnom iglom ubrizgavaju u telo penisa neposredno pre odnosa. Efekat nastaje posle 10-15 minuta i traje do sat vremena. Ovi lekovi su veoma sigurni i jedini sporedni efekat koji se može pojaviti je produžena erekcija usled neadekvatne primene.
U lečenju ED koristi se i vakuum pumpa, kojom se krv iz tela dovodi u penis vakuumskim efektom i tu se "zarobi" specijalnim prstenom, koji se stavlja na koren penisa, pritiskujući vene i onemogućavajući povratak krvi u telo. Usled nastalog poremećaja krvotoka temperatura penisa je niža od temperature tela, što u nekim slučajevima smeta partnerkama. Komplikacije pri korišćenju vakuum pumpe su bol, nemogućnost ejakulacije, dok u ozbiljnijim slučajevima može nastati i nekroza (odumiranje tkiva).
Ukoliko nijedna od ovih metoda lečenja ne pomogne, preporučuje se operacija kada se u telo penisa ugrađuje penilna proteza, koja zamenjuje erektilna tela. Generalno, postoje dva tipa penilnih proteza. Prva je hidraulična, kod koje postoji mali rezervoar tečnosti smešten ispod kože, s pumpicom kojom se tečnost iz rezervoara usmerava u protezu. Kada se završi seksualni odnos, pritiskom na pumpicu, ta tečnost se vraća u rezervoar i penis se opušta. Druga vrsta proteze je semirigidna, nakon čije ugradnje je penis uvek u stanju poluerekcije. Veličina proteza usklađena je s prosečnom veličinom penisa u erekciji. Savremenim antropometrijskim analizama došlo se do zaključka da ona iznosi 13,5-14 centimetara, a normalnim se smatra 10-16 centimetara, dok je prosečan obim penisa 10-13 centimetara. Postoje izvesne rasne razlike, a Srbi po ovim osobinama pripadaju evropskom proseku.
7. Akcija!
Svest o postojanju problema koji utiču na kvalitetan seksualni život predstavlja pola puta ka njihovom rešavanju. Drugu, lakšu polovinu čini plan terapije koji se ostvaruje uz pomoć lekara i partnera. Lekar detaljnim sistematskim pregledom utvrđuje trenutno zdravstveno stanje pacijenta i u skladu s njim predlaže terapiju erektilne disfunkcije. U prvoj liniji lečenja su psihijatrijska analiza i oralna primena lekova za poboljšanje erekcije (PDE-5). U drugom redu jeste primena lekova injekcijom, a ukoliko se ni tada ne postignu željeni rezultati, preostaje mogućnost hirurške terapije.
Spisak (mogućih) problema
Erektilna disfunkcija (ED) definiše se kao stalna ili ponavljana nemogućnost postizanja i/ili održavanja erekcije neophodne za zadovoljavajuću seksualnu aktivnost. Muškarci svoju seksualnu funkciju poistovećuju s erektilnom funkcijom. Ranije se smatralo da su problem s erekcijom samo psihičke prirode ili posledica nedostatka muškog polnog hormona testosterona, a sada se zna da na kvalitet erekcije i seksualnog života utiču mnogi faktori. Prema svetskim studijama, ED se javlja u sedam odsto slučajeva kod muškaraca 18-29 godina, devet odsto kod muškaraca 30-39 godina, 11 odsto kod muškaraca 40- 49 godina, 18 odsto kod muškaraca 50-59 godina, 37 odsto kod muškaraca 60-69 godina. Kod ljudi mlađih od 40 godina uzrok erektilne disfunkcije je najčešće psihogenog porekla (strah od neuspeha, depresija, anksioznost). Kod starijih od 40 godina primat preuzimaju organska oboljenja (kardiovaskularna oboljenja, hipertenzija, šećerna bolest, hiperholesterolemija).
Poremećaj seksualne želje u vidu njenog smanjenja pogađa više žene nego muškarce. Prosečna učestalost seksualnih aktivnosti iznosi 1-12 puta u toku meseca dok kod poremećaja smanjenja seksualne želje taj broj se može odnositi čak i na više godina. Procenat muškaraca starijih od 45 godina kod kojih se ispoljava znatni pad seksualne želje iznosi pet odsto, odnosno 13 odsto kod starijih od 60 godina. Uzroci su najčešće psihičke prirode (depresija, nedostatak ljubavi i komunikacije između partnera), smanjenje nivoa testosterona, upotreba nekih lekova (antihipertenzivi i antidepresivi), kao i zloupotreba droge i alkohola.
Ejakulatorna disfunkcija može biti u vidu prerane ejakulacije (e. praecox) ili odložene, otežane ejakulacije (e. tarda). Uzroci poremećaja ejakulacije najčešće su psihogenog porekla, mada može biti i preosetljivost glansa penisa.
Prijapizam predstavlja poremećaj erekcije koji se manifestuje dugim i bolnim erekcijama bez olakšanja nakon orgazma i ejakulacije i predstavlja urgentno stanje u urologiji.
Peyronieva bolest karakteriše se formiranjem fibroznih plakova (ožiljnog tkiva) koji za posledicu ima deformaciju penisa u vidu zakrivljenja penisa u erekciji i smanjenja njegovog obima i dužine. Takva promena prouzrokuje nemogućnost normalnog seksualnog odnosa, a često i bolne erekcije. Može biti nasledna ili stečena traumom, hirurškim zahvatima i hroničnim sistemskim bolestima (dijabetes, ateroskleroza, Pagetova bolest).
Izvor: magazin Playboy/dr Aleksandar Milošević urolog
Jedan od naših najuglednijih urologa savetuje kako da u svega nekoliko lakih poteza vratite poljuljano samopouzdanje u seksu.
Kad je sedamdesetih godina prošlog veka ljudska seksualnost konačno prestala da bude tabu u javnosti i da prevazilazi krute religijske okvire, ispostavilo se da nauka o seksualnim nagonima zna vrlo malo, a i to što je znala bilo je uglavnom o muškoj seksualnosti. O ženskoj se dotad javno nije raspravljalo. Tako je ova tema ostala jedna od poslednjih oblasti kojima se medicina ozbiljno pozabavila.
Međunarodno udruženje za seksualnu medicinu (ISSM) osnovano je tek 1982, kad je počelo da prikuplja i objedinjuje dotadašnja eksperimentalna i klinička iskustva. Već danas, dvadeset sedam godina kasnije, ljudsko znanje o seksualnosti i njenoj ulozi u životu čoveka neuporedivo je veće i sveobuhvatnije. Polni nagon je jedan od osnovnih životnih nagona i ima ogroman uticaj na ljudsko ponašanje. Svaka bolest vezana za seksualnost utiče na pad kvaliteta života osoba koja od nje pate. Kompleksnost mogućih uzroka seksualnih poremećaja nametnula je potrebu multidisciplinarnog pristupa dijagnostici i lečenju. Većina bolesti i poremećaja danas su izlečivi, a načini na koje se može pomoći pacijentima napreduju i umnožavaju se. Kod nas, kao i u svetu, seksualnim poremećajima (disfunkcijom) bave se timovi lekara-seksologa – endokrinolozi, psihijatri, urolozi, ginekolozi, kardiolozi i drugi.
U Srbiji, društvena emancipacija seksualnosti nije pratila medicinsku. Izneti svoj problem, čak i lekaru, ljudima je često teže nego živeti uskraćenim životom. Ta je okolnost tim nesrećnija što se većini pacijenata može značajno pomoći.
Sedam laganih koraka ka otklanjanju seksualnih problema
1. Priznavanje problema i obraćanje lekaru za pomoć.
Najčešće prepreke koje se nalaze na ovom putu su stid i poricanje. Muškarci nerado pričaju o svojim erektilnim problemima, čak i s lekarom. Istraživanja su pokazala da oni mlađi od 40 godina češće osećaju stid i nemaju hrabrosti da potraže stručnu pomoć jer se od njih u društvu očekuje da budu potentni. “Proći će samo od sebe”, ili: “Sve je to u mojoj glavi”, glavni su izgovori za izbegavanje odlaska kod lekara i najčešće se sreću kad bolest još nije uzela maha i kada se erektilna disfunkcija (ED) javlja sporadično.
Stariji muškarci, s druge strane, skloni su trivijalizaciji problema pod motom da je “njihovo vreme prošlo” ili da su, navodno, “suviše bolesni” za seksualnu aktivnost. Neki muškarci unapred gube nadu, pogotovo ako su i pored primene lekova za potenciju doživeli neuspeh. “Kada se jave ovakvi problemi, jednostavno moraš da živiš s tim”. Neki pacijenti navode da su imali strah od povezanosti polne nemoći s postojanjem nekog ozbiljnog oboljenja (kancer), ili od neophodnosti promene životnih navika kao što su pušenje ili opijanje. Drugim muškarcima neslaganje s partnerkom čini najveći problem. Dinamika života, deca i finansijski problemi često udaljavaju partnere jedno od drugog, kao i od rešavanja seksualnih problema. Javlja se jaz između njih, a 22 odsto muškaraca s erektilnom disfunkcijom krivi za to svoju partnerku i smatra da s nekom drugom problem možda ne bi postojao.
2. Promena stila života
Najveći korak ka poboljšanju seksualnog života jeste promena loših životnih navika. Mnogi muškarci mogu da reše svoje erektilne probleme samo promenom načina života – ako ne piju, ne puše i bave se sportom, umanje količinu stresa i vremena koje provode na poslu, redovno i pravilno se hrane i dovoljno spavaju. Dvogodišnjim istraživanjem koje je vršeno na više od sto muškaraca sa ED ustanovljeno je da gubitak težine i vežbanje čak kod svakog trećeg dovodi do značajnog poboljšanja.
3. U zdravom telu – zdrava erekcija
Važnu ulogu u postizanju erekcije imaju mozak, nervi, hormoni, srce i krvni sudovi. Mnoga hronična oboljenja kao prateću pojavu imaju erektilne probleme, a oni mogu biti i jedan od prvih simptoma – vrh ledenog brega sistemskih kardiovaskularnih oboljenja. Krvni sudovi penisa su malog promera i zato se na njima degenerativne promene nastale usled ateroskleroze brzo ispolje.
Nivo testosterona takođe značajno utiče na erekciju, a njegova koncentracija u krvi opada s godinama. Drastičniji pad nastupa posle četrdesete godine, pa tako jedan pedesetogodišnjak ima manje od polovine nivoa testosterona koji je imao samo deset godina ranije. Istraživanja su pokazala da dodatna terapija testosteronom povećava efikasnost lekova koji se koriste u terapiji ED za čak 40 procenata. Simptomi koji karakterišu nizak nivo testosterona su – nedostatak energije, neraspoloženje, gubitak pamćenja, slabost mišića, osteoporoza, visok procenat telesnih masti, nizak nivo mišićne mase, pad libida i – erektilna disfunkcija. Dijabetes, oboljenje koje je u pandemiji, sa sobom nosi četiri puta veći rizik za nastanak ED nego druga oboljenja. Česta posledica dijabetesa je i sterilitet.
Erektilna tela penisa predstavljaju zapravo specifičan krvni sud. Značajnu ulogu u postizanju erekcije ima njihova adekvatna prokrvljenost, a ona ne bi bila moguća bez zdravog srca, arterija i vena. Prohodnost krvnih sudova zavisi od stanja njihovog unutrašnjeg sloja – endotela – koji predstavlja svojevrsni regulator protoka krvi, omogućujući nesmetano punjenje erektilnog tkiva penisa. Pušenje, gojaznost, dijabetes i starenje dovode do oštećenja endotela, što se manifestuje formiranjem aterosklerotičnih plakova s pratećom trombozom krvnih sudova. Važno je napomenuti i da pojedini lekovi koji se koriste u terapiji kardiovaskularnih oboljenja (diuretici, beta-blokatori, digitalis) mogu prouzrokovati erektilne poteškoće.
Prostata je egzokrina žlezda koja luči semenu tečnost koja čini 95 odsto ejakulata, a sperma produkovana u testisima čini preostalih pet odsto. Njeno uvećanje prouzrokuje učestalo i otežano mokrenje i druge urinarne smetnje. Nelagodnost koju kod muškarca prouzrokuju ovi simptomi prenosi se i na seksualnu funkciju. Oboljenje koje najčešće dovodi do uvećanja prostate jeste benigna hiperplazija prostateKarcinom prostate, koji je jedan od najčešćih malignih tumora kod muškaraca, može se nadovezati na benignu hiperplaziju i zato je u svetu uvedena obavezna godišnja kontrola osoba starijih od 50 godina. Ona podrazumeva urološki pregled, kontrolu PSA (prostatični specifični antigen) markera iz krvi i ultrazvučni pregled prostate. (dobroćudno uvećanje), karakteristična za gotovo sve muškarce starije od 50 godina i odlikuje se učestalim noćnim mokrenjem i osećajem neispražnjenosti bešike nakon mokrenja.
4. Mentalno zdravlje
Mentalno zdravlje je preduslov seksualnog zdravlja – mozak je najbitniji polni organ! Svojom aktivnošću, posredstvom nervnih vlakana i neurotransmitera, podstiče ili potiskuje seksualnu aktivnost, koja započinje željom, nastavlja se erekcijom, zatim orgazmom i završava ejakulacijom. Za uspešan seksualni život važni su jedinstvo i ravnoteža tela i uma, a ovaj balans umnogome remete stres, anksioznost i depresija. Savremeni način života, trka za novcem i vremenom utiču na porast stresa koji dugotrajnim dejstvom remeti rad endokrinog sistema, dovodeći do pojačanog lučenja hormona stresa (adrenalina i kortizola). Njihovo dejstvo utiče na poremećaj imuniteta, što povećava rizik od nastanka malignih i kardiovaskularnih oboljenja, a sam adrenalin ima direktno negativno dejstvo na erekciju. Duvan i alkohol, za kojima osobe pod stresom najčešće posežu, ubrzavaju i produbljuju nastale promene.
Dugotrajan stres izaziva anksioznost, čiji su simptomi: strah, leptirići u stomaku, osećaj stezanja u grlu, zujanje u ušima, ubrzan srčani rad i “preskakanje” srca. Ukoliko se prolongira, ovakvo stanje može voditi u ozbiljna psihijatrijska oboljenja. Jedno od njih je depresija, kada osoba oseća otuđenost od posla i prijatelja, potrebu za samoizolacijom, pad libida, nesanicu i nosi se suicidogenim mislima. Medikamenti koji se koriste u lečenju depresije kao sporedni efekat mogu imati i erektilnu disfunkciju. U tom slučaju se, uz konsultaciju lekara, vrši korekcija terapije u vidu zamene leka, promene doze ili kombinovane terapije antidepresiva i lekova za poboljšanje erekcije (Levitra i Cialis). Kao što depresija može izazvati ED, erektilni poremećaji mogu dovesti do depresije. Na seksologu je da pomogne pacijentu i pronađe šta je uzrok, a šta posledica.
5. Tango je za dvoje
Stabilnost veze direktno zavisi od komunikacije između partnera. Nedostatak razgovora i bliskosti, ili nespremnost jednog od partnera da sasluša drugog značajno utiču na njihov seksualni život jer je seks sam po sebi vid komunikacije i nije individualna aktivnost. Seksolozi su ustanovili da se u slučajevima kada muškarac zajedno sa svojom partnerkom pristupi lečenju erektilne disfunkcije, dobijaju bolji i brži rezultati. Loš seks postaje bolji a dobar postaje sjajan onog momenta kada se pod pokrivačem udruže ljubav, iskrenost i razumevanje.
6. Seksualna medicina
Nauka i klinička praksa omogućile su da se seksualni poremećaji brže dijagnostikuju i s uspehom leče primenom medikamenata, hormonskom terapijom i hirurškim zahvatima. Dijagnostika i terapija ED revolucionarno se izmenila korišćenjem injekcija koje se daju direktno u penis radi postizanja erekcije (farmakološka erekcija). Tako izazvano ukrućenje penisa omogućilo je lakše utvrđivanje da li i u kojoj meri postoji funkcionalno oboljenje penisa.
Savremeni medikamenti za otklanjanje erektilne disfunkcije su u obliku pilula i zasnivaju se na bazi PDE-5 inhibitora kojim se kod većine pacijenata postiže povoljan terapijski efekat. Međutim, zbog mogućih kontraindikacija (kardiovaskularna oboljenja i korišćenje nitrata), treba ih koristiti samo uz preporuku i savet lekara. Poznati medikamenti ovog tipa su Levitra (Vardanefil) i Cialis (Tadalafil).
Levitradovodi do opuštanja zidova krvnih sudova penisa, što ubrzava priliv krvi, a samim tim i dovodi do brže i duže erekcije. Pun efekat se postiže već nakon 30 minuta, a delotvornost traje punih 16 sati. Devet od deset muškaraca postiže erekciju pri prvom uzimanju, a može se konzumirati i s hranom i alkoholom. Za razliku od nekih drugih lekova, ne utiče na kvalitet semene tečnosti, što je bitno za muškarce koji su reproduktivno aktivni. Cialis ima iste efekte na erekciju, s tim što mu je efikasnost produžena na čitavih 36 sati posle uzimanja. Zbog toga ga i nazivaju “vikend pilulom”.
Za razliku od lekova koji deluju na penis, postoji i druga grupa medikamenata za lečenje impotencije, koji deluju na mozak. U tu grupu ubrajaju se apomorfini (Uprima i Ixense). Ovi lekovi podstiču centar u mozgu koji je odgovoran za nastajanje seksualne želje. Efikasnost im je 27-55 odsto i do erekcije dolazi nakon 20 minuta. Daju se pod jezik u dozama od dva i tri miligrama. Izazivaju manje nuspojave, a podsticanjem libida automatski pozitivno deluju na erekciju.
Osim pilula, postoje i lekovi (prostaglandini) koji se minijaturnom iglom ubrizgavaju u telo penisa neposredno pre odnosa. Efekat nastaje posle 10-15 minuta i traje do sat vremena. Ovi lekovi su veoma sigurni i jedini sporedni efekat koji se može pojaviti je produžena erekcija usled neadekvatne primene.
U lečenju ED koristi se i vakuum pumpa, kojom se krv iz tela dovodi u penis vakuumskim efektom i tu se "zarobi" specijalnim prstenom, koji se stavlja na koren penisa, pritiskujući vene i onemogućavajući povratak krvi u telo. Usled nastalog poremećaja krvotoka temperatura penisa je niža od temperature tela, što u nekim slučajevima smeta partnerkama. Komplikacije pri korišćenju vakuum pumpe su bol, nemogućnost ejakulacije, dok u ozbiljnijim slučajevima može nastati i nekroza (odumiranje tkiva).
Ukoliko nijedna od ovih metoda lečenja ne pomogne, preporučuje se operacija kada se u telo penisa ugrađuje penilna proteza, koja zamenjuje erektilna tela. Generalno, postoje dva tipa penilnih proteza. Prva je hidraulična, kod koje postoji mali rezervoar tečnosti smešten ispod kože, s pumpicom kojom se tečnost iz rezervoara usmerava u protezu. Kada se završi seksualni odnos, pritiskom na pumpicu, ta tečnost se vraća u rezervoar i penis se opušta. Druga vrsta proteze je semirigidna, nakon čije ugradnje je penis uvek u stanju poluerekcije. Veličina proteza usklađena je s prosečnom veličinom penisa u erekciji. Savremenim antropometrijskim analizama došlo se do zaključka da ona iznosi 13,5-14 centimetara, a normalnim se smatra 10-16 centimetara, dok je prosečan obim penisa 10-13 centimetara. Postoje izvesne rasne razlike, a Srbi po ovim osobinama pripadaju evropskom proseku.
7. Akcija!
Svest o postojanju problema koji utiču na kvalitetan seksualni život predstavlja pola puta ka njihovom rešavanju. Drugu, lakšu polovinu čini plan terapije koji se ostvaruje uz pomoć lekara i partnera. Lekar detaljnim sistematskim pregledom utvrđuje trenutno zdravstveno stanje pacijenta i u skladu s njim predlaže terapiju erektilne disfunkcije. U prvoj liniji lečenja su psihijatrijska analiza i oralna primena lekova za poboljšanje erekcije (PDE-5). U drugom redu jeste primena lekova injekcijom, a ukoliko se ni tada ne postignu željeni rezultati, preostaje mogućnost hirurške terapije.
Spisak (mogućih) problema
Erektilna disfunkcija (ED) definiše se kao stalna ili ponavljana nemogućnost postizanja i/ili održavanja erekcije neophodne za zadovoljavajuću seksualnu aktivnost. Muškarci svoju seksualnu funkciju poistovećuju s erektilnom funkcijom. Ranije se smatralo da su problem s erekcijom samo psihičke prirode ili posledica nedostatka muškog polnog hormona testosterona, a sada se zna da na kvalitet erekcije i seksualnog života utiču mnogi faktori. Prema svetskim studijama, ED se javlja u sedam odsto slučajeva kod muškaraca 18-29 godina, devet odsto kod muškaraca 30-39 godina, 11 odsto kod muškaraca 40- 49 godina, 18 odsto kod muškaraca 50-59 godina, 37 odsto kod muškaraca 60-69 godina. Kod ljudi mlađih od 40 godina uzrok erektilne disfunkcije je najčešće psihogenog porekla (strah od neuspeha, depresija, anksioznost). Kod starijih od 40 godina primat preuzimaju organska oboljenja (kardiovaskularna oboljenja, hipertenzija, šećerna bolest, hiperholesterolemija).
Poremećaj seksualne želje u vidu njenog smanjenja pogađa više žene nego muškarce. Prosečna učestalost seksualnih aktivnosti iznosi 1-12 puta u toku meseca dok kod poremećaja smanjenja seksualne želje taj broj se može odnositi čak i na više godina. Procenat muškaraca starijih od 45 godina kod kojih se ispoljava znatni pad seksualne želje iznosi pet odsto, odnosno 13 odsto kod starijih od 60 godina. Uzroci su najčešće psihičke prirode (depresija, nedostatak ljubavi i komunikacije između partnera), smanjenje nivoa testosterona, upotreba nekih lekova (antihipertenzivi i antidepresivi), kao i zloupotreba droge i alkohola.
Ejakulatorna disfunkcija može biti u vidu prerane ejakulacije (e. praecox) ili odložene, otežane ejakulacije (e. tarda). Uzroci poremećaja ejakulacije najčešće su psihogenog porekla, mada može biti i preosetljivost glansa penisa.
Prijapizam predstavlja poremećaj erekcije koji se manifestuje dugim i bolnim erekcijama bez olakšanja nakon orgazma i ejakulacije i predstavlja urgentno stanje u urologiji.
Peyronieva bolest karakteriše se formiranjem fibroznih plakova (ožiljnog tkiva) koji za posledicu ima deformaciju penisa u vidu zakrivljenja penisa u erekciji i smanjenja njegovog obima i dužine. Takva promena prouzrokuje nemogućnost normalnog seksualnog odnosa, a često i bolne erekcije. Može biti nasledna ili stečena traumom, hirurškim zahvatima i hroničnim sistemskim bolestima (dijabetes, ateroskleroza, Pagetova bolest).
Izvor: magazin Playboy/dr Aleksandar Milošević urolog
Poslednja izmena: