- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.039
04. 09. 2011.
Press
Sedam čudnih (ali istinitih) saveta za bolje zdravlje
U moru banalnih saveta raznih doktora i instituta, postoje i oni koji samo na prvi pogled zvuče neverovatno, ali se ponekad iza debelih naslova kriju zaista simpatične pouke. Pressmagazin vam predstavlja neke od njih
Naučnici nas gotovo svakog dana iznenade nekim „proverenim" savetom, koji „garantovano" poboljšava naše zdravlje. Pa ipak, u moru vesti kojima su zatrpani sajtovi i novine, postoje i one koje samo na prvi pogled izgledaju čudno, pa i paradoksalno. Kada bolje razmislite o njima - a posebno kada neke od njih primenite u svakodnevnom životu - izgledaće vam prilično korisno. Evo sedam takvih otkrića, poređanih po sasvim slučajnom uzorku. Osmi, "gratis" savet bio bi da udahnete duboko i na miru pročitate ovaj tekst. Jer, i prelistavanje vaših omiljenih novina - i to posebno ako vesti nisu zastrašujuće - ponekad je simpatična terapija i lek od stresa.
1. Pod stresom ste? Pozovite mamu.
Majka verovatno nije prva osoba na koju pomislite kada želite da pobedite anksioznost i stres. Ali, iako vas ponekad - dobro, to je mamin posao - nervira svojim zakeranjem, ona bi mogla da bude najbolji lek za loše raspoloženje. Grupa istraživača sa Univerziteta u Viskonsinu smestila je grupu devojčica uzrasta od sedam do 12 godina u neprijatnu situaciju, a potom ih podelila u tri manje grupe: prva je imala 15 minuta nasamo sa majkom, druga je telefonom pozvala mamu, a devojčice iz treće grupe gledale su film. Istraživači su utvrdili da je nivo oksitocina - hormona povezanog sa emocijama - porastao kod devojčica iz prve dve grupe, kako kod onih koje su pričale sa majkom uživo, tako i sa onima koje su samo telefonirale. U isto vreme, kod ovih devojčica se smanjio nivo kortizola, hormona koji izaziva stres.
2. Jedite više da biste smršali.
Ako mislite da je najbolji način za gubljenje kilaže izgladnjivanje, razmislite ponovo. Konzumiranje malih količina zdrave hrane tokom čitavog dana - naravno, uz regularne obroke koji su dobro izbalansirani - obezbediće da vam stomak bude pun i sprečiti trenutak kada po svaku cenu želite da pojedete nešto, pa makar i čokoladu iz automata. Ali, ovaj vam balans neće doneti bilo koja namirnica: neka budu zdrave, ali i pune proteina, poput sireva ili jogurta.
3. Ako trčite, trčite sporije.
Trčanje je jednostavno - zapertlate patike, izađete napolje i nogu pred nogu. Ali, šta razdvaja uspešne od neuspešnih trkača? Studija koju su sproveli Bredli Jang i Džon Samela sa Univerziteta u Otavi pokazuje da je najvažnije imati dobar ritam. Vaše telo mora dobro da rasporedi energiju, umesto da je potroši odmah na početku džoginga, a to je moguće samo ako nigde ne brzate.
4. Energija se krije u čaši obične vode.
Voda je magični eliksir prirode. Ona poboljšava zdravlje usne duplje, omogućuje gubljenje telesne težine i povećava energiju. Obična voda, tvrde istraživači iz Medicinskog centra Vanderbilt, povećava čak i budnost. Naučnici su otkrili da voda poboljšava aktivnost simpatetičnog nervnog sistema, koji je odgovoran za reakcije tela pod stresom, ali i regulisanje krvnog pritiska i potrošnju energije. Zato, kada sledeći put osetite da ste zanemoćali, preskočite kafein i otvorite slavinu.
5. Spavanje je dobro, ali ne preterujte.
Važno je da se dobro naspavate - san vas štiti od dijabetesa, otklanja opasnost od bolesti srca, spaljuje kalorije i omogućava vam da se osećate najbolje moguće. Ali, koliko sna vam je zaista potrebno? Studija koju su sproveli čelnici Univerziteta u Birmingemu veli da oni koji spavaju duže od osam časova dnevno - uključujući i popodnevnu dremku - imaju 15 odsto više „šanse" da zakače „sindrom metabolizma", grupu rizičnih faktora povezanih sa gojaznošću koja povećava rizik od srčanih oboljenja, dijabetesa i moždanog udara. Autori studije tvrde da „dugoprugaši" među spavalicama treba da se manje odmaraju, a da više budu budni.
6. Mozak bolje radi uz muziku.
Da bi vam telo funkcionisalo kako treba valja ići u teretanu. Ali, šta uraditi za mozak? Svirajte neki instrument! Studija objavljena u časopisu „Neurosajens" sakupila je nekoliko svetskih istraživanja o efektu koji muzika ima na ljudski mozak. Rezultati kažu da sviranje instrumenta, pa čak i bilo kakav susret sa muzikom - uključujući i „obično" slušanje - povećavaju sposobnost mozga da komunicira. Deca koja su muzički potkovana imaju bolji rečnik i bolje čitaju od vršnjaka koji nemaju dodira sa notama. Što se tiče starijih, i njihov mozak se lakše prilagođava svim promenama. „Fitnes" vašeg mozga će, zaključuju oni, biti sve bolji kada imate slušalice u ušima. Pa bilo da su u njima Ravel ili Baja Mali Knindža...
7. Bolja veza - zdravije srce.
Veze nisu uvek savršene, ali ako se u njima konstantno osećate anksiozni ili nesrećni, izlažete se većem riziku od kardiovaskularnih problema. Ljudi koji se plaše da će ih voljena osoba ostaviti zaista mogu da počnu da pate od „slomljenog srca", kaže poslednja studija Američkog društva psihologa. Istraživači tvrde da ovi ljudi imaju mnogo veći rizik od srčanog udara i visokog krvnog pritiska.
Marko Prelević
Press
Sedam čudnih (ali istinitih) saveta za bolje zdravlje
U moru banalnih saveta raznih doktora i instituta, postoje i oni koji samo na prvi pogled zvuče neverovatno, ali se ponekad iza debelih naslova kriju zaista simpatične pouke. Pressmagazin vam predstavlja neke od njih
Naučnici nas gotovo svakog dana iznenade nekim „proverenim" savetom, koji „garantovano" poboljšava naše zdravlje. Pa ipak, u moru vesti kojima su zatrpani sajtovi i novine, postoje i one koje samo na prvi pogled izgledaju čudno, pa i paradoksalno. Kada bolje razmislite o njima - a posebno kada neke od njih primenite u svakodnevnom životu - izgledaće vam prilično korisno. Evo sedam takvih otkrića, poređanih po sasvim slučajnom uzorku. Osmi, "gratis" savet bio bi da udahnete duboko i na miru pročitate ovaj tekst. Jer, i prelistavanje vaših omiljenih novina - i to posebno ako vesti nisu zastrašujuće - ponekad je simpatična terapija i lek od stresa.
1. Pod stresom ste? Pozovite mamu.
Majka verovatno nije prva osoba na koju pomislite kada želite da pobedite anksioznost i stres. Ali, iako vas ponekad - dobro, to je mamin posao - nervira svojim zakeranjem, ona bi mogla da bude najbolji lek za loše raspoloženje. Grupa istraživača sa Univerziteta u Viskonsinu smestila je grupu devojčica uzrasta od sedam do 12 godina u neprijatnu situaciju, a potom ih podelila u tri manje grupe: prva je imala 15 minuta nasamo sa majkom, druga je telefonom pozvala mamu, a devojčice iz treće grupe gledale su film. Istraživači su utvrdili da je nivo oksitocina - hormona povezanog sa emocijama - porastao kod devojčica iz prve dve grupe, kako kod onih koje su pričale sa majkom uživo, tako i sa onima koje su samo telefonirale. U isto vreme, kod ovih devojčica se smanjio nivo kortizola, hormona koji izaziva stres.
2. Jedite više da biste smršali.
Ako mislite da je najbolji način za gubljenje kilaže izgladnjivanje, razmislite ponovo. Konzumiranje malih količina zdrave hrane tokom čitavog dana - naravno, uz regularne obroke koji su dobro izbalansirani - obezbediće da vam stomak bude pun i sprečiti trenutak kada po svaku cenu želite da pojedete nešto, pa makar i čokoladu iz automata. Ali, ovaj vam balans neće doneti bilo koja namirnica: neka budu zdrave, ali i pune proteina, poput sireva ili jogurta.
3. Ako trčite, trčite sporije.
Trčanje je jednostavno - zapertlate patike, izađete napolje i nogu pred nogu. Ali, šta razdvaja uspešne od neuspešnih trkača? Studija koju su sproveli Bredli Jang i Džon Samela sa Univerziteta u Otavi pokazuje da je najvažnije imati dobar ritam. Vaše telo mora dobro da rasporedi energiju, umesto da je potroši odmah na početku džoginga, a to je moguće samo ako nigde ne brzate.
4. Energija se krije u čaši obične vode.
Voda je magični eliksir prirode. Ona poboljšava zdravlje usne duplje, omogućuje gubljenje telesne težine i povećava energiju. Obična voda, tvrde istraživači iz Medicinskog centra Vanderbilt, povećava čak i budnost. Naučnici su otkrili da voda poboljšava aktivnost simpatetičnog nervnog sistema, koji je odgovoran za reakcije tela pod stresom, ali i regulisanje krvnog pritiska i potrošnju energije. Zato, kada sledeći put osetite da ste zanemoćali, preskočite kafein i otvorite slavinu.
5. Spavanje je dobro, ali ne preterujte.
Važno je da se dobro naspavate - san vas štiti od dijabetesa, otklanja opasnost od bolesti srca, spaljuje kalorije i omogućava vam da se osećate najbolje moguće. Ali, koliko sna vam je zaista potrebno? Studija koju su sproveli čelnici Univerziteta u Birmingemu veli da oni koji spavaju duže od osam časova dnevno - uključujući i popodnevnu dremku - imaju 15 odsto više „šanse" da zakače „sindrom metabolizma", grupu rizičnih faktora povezanih sa gojaznošću koja povećava rizik od srčanih oboljenja, dijabetesa i moždanog udara. Autori studije tvrde da „dugoprugaši" među spavalicama treba da se manje odmaraju, a da više budu budni.
6. Mozak bolje radi uz muziku.
Da bi vam telo funkcionisalo kako treba valja ići u teretanu. Ali, šta uraditi za mozak? Svirajte neki instrument! Studija objavljena u časopisu „Neurosajens" sakupila je nekoliko svetskih istraživanja o efektu koji muzika ima na ljudski mozak. Rezultati kažu da sviranje instrumenta, pa čak i bilo kakav susret sa muzikom - uključujući i „obično" slušanje - povećavaju sposobnost mozga da komunicira. Deca koja su muzički potkovana imaju bolji rečnik i bolje čitaju od vršnjaka koji nemaju dodira sa notama. Što se tiče starijih, i njihov mozak se lakše prilagođava svim promenama. „Fitnes" vašeg mozga će, zaključuju oni, biti sve bolji kada imate slušalice u ušima. Pa bilo da su u njima Ravel ili Baja Mali Knindža...
7. Bolja veza - zdravije srce.
Veze nisu uvek savršene, ali ako se u njima konstantno osećate anksiozni ili nesrećni, izlažete se većem riziku od kardiovaskularnih problema. Ljudi koji se plaše da će ih voljena osoba ostaviti zaista mogu da počnu da pate od „slomljenog srca", kaže poslednja studija Američkog društva psihologa. Istraživači tvrde da ovi ljudi imaju mnogo veći rizik od srčanog udara i visokog krvnog pritiska.
Marko Prelević