- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Saveti lekara - Kad pamćenje popušta...
Politika 04.03.2010 10:56
Slabljenje memorije je normalna pojava u poznijim godinama, a to ćemo usporiti ako dajemo zadatke mozgu koji su nešto veći od dnevnih aktivnosti
Pamćenje počinje da slabi najčešće zbog starenja ili neurodegenerativnih oboljenja koja obuhvataju čak dvadesetak bolesti propadanja neurona u različitim delovima centralnog nervnog sistema. Uprkos svim dosadašnjim istraživanja, uzrok njihovog nastanka je i dalje veliki izazov i zagonetka za nauku. Sumnja se na više udruženih faktora, od kojih se poslednjih godina najviše prstom upire na nepovoljne činioce iz spoljašnje sredine kao što su radijacija, pesticidi, herbicidi, aluminijum, olovo, živa i drugi teški metali. Svi ti faktori mogu da naprave toliko poremećaja u moždanim ćelijama da prirodni mehanizam za njihovu popravku ne može da ih koriguje. U ovoj grupi oboljenja najrasprostranjenije su Parkinsonova i Alchajmerova bolest kod kojih je ostvaren i najveći progres u lečenju.
Po čemu se ove dve bolesti razlikuju? Profesor dr sci. med. Tihomir Ilić, neurolog i klinički neurofiziolog, navodi da one imaju svoje sedište na različitim „spratovima” mozga, budući da se u Alchajmerovoj bolesti trajno gube ćelije moždane kore zbog koje i nastaje slabljenje intelektualnih funkcija, ali bez poremećaja pokreta. Za Parkinsonovu bolest je, pak, specifično propadanje dubokih moždanih jedara na koje ukazuje nemogućnost kontrole pokreta.
Napredovanje se može usporiti
Po rečima našeg sagovornika podela neurodegenerativnih bolesti je napravljena iz didaktičkih razloga. U stvarnosti, priroda ne priznaje naše podele, tako da su moguće i najrazličitije kombinacije. Istraživači u čitavom svetu nastoje da otkriju mehanizme njihovog nastanka pre svega da bi omogućili preživljavanje moždanih ćelija. Ohrabrujući rezultati postignuti su na modelima bolesti kod životinja, ali se ovi terapijski modeli nisu uvek pokazali uspešnim i kod ljudi. Isprobavani su tretmani sa mnogobrojnim preparatima i terapijskim konceptima ne bi li se zaustavilo odumiranje moždanih ćelija, među kojima je i terapija visokim dozama vitamina E, ali pouzdanih dokaza o uspehu još nema. Postoji očekivanje da pojedini preparati, koji se danas primenjuju, zaista mogu da zaustave napredovanje degenerativnih procesa, što će se možda, po nekim očekivanjima, tek naredne godine pokazati.
Šta, onda, može da učini neurolog? Na početku bolesti za svakog lekara je najvažnije da postavi pravilnu dijagnozu koja prvenstveno zavisi od njegovog znanja i iskustva, budući da Alchajmerovu bolest za života nije moguće pouzdano dijagnostikovati i da se tehnikama vizuelizacije (MRI, PET) ne mogu sagledati promene u moždanim ćelijama.
Suprotno Alchajmerovoj, za Parkinsonovu bolest se može reći da ne skraćuje životni vek. Međutim, situacija je daleko povoljnija, budući da postoji čitav niz lekova sa delovanjem na različite mehanizme signalizacije između moždanih ćelija. Još važnije je pomenuti da pojedini od ovih lekova verovatno suštinski menjaju tok Parkinsonove bolesti, iako je još prerano tvrditi.
Inače, pretpostavlja se da od Parkinsonove bolesti posle 60. godine oboli svaka stota osoba, posle 80. svaka deseta, a kada bi nekim čudom živeli više od 120 godina – verovatno bi svi ispoljavali pojedine simptome. I u ovoj bolesti naglasak je na ranoj dijagnozi koja takođe zavisi od iskustva lekara. Od kada je Parkinson opisao bolest, pre 200 godina, dijagnostika počiva na sličnim principima. Međutim podrška savremene tehnologije pruža mogućnosti što ranijeg otkrivanja bolesti i što ranije primene lekova koji ublažavaju prirodni tok bolesti, kakav je kod nelečenih osoba.
Rezerva sprečava zaboravnost
Da li je moguće lečenje neurodegenerativnih bolesti? U pripremi je veliki broj lekova od kojih su neki u obliku studija dostupni i u Srbiji i u koje stručna javnost polaže velika očekivanja, naglašava naš sagovornik. Za Parkinsonovu bolest u Srbiji postoji 15 registrovanih lekova dok naučna zajednica u svetu testira više od 30 novih, a budžeti za njihovo istraživanje određuju se milijardama dolara. Uz savremenu terapiju moguće je proživeti životni vek a da se nikada ne stigne u najtežu fazu bolesti. Od strane lekara pacijent se podstiče na odgovornost prema sebi i sopstvenom lečenju, a hrabrost uliva dobro informisanje o prirodi bolesti i mogućnostima lečenja.
Kako da razlikujemo Alchajmerovu bolest od prirodnog slabljenja memorije u starost? Intelektualne funkcije nesumnjivo opadaju s godinama, što ne znači i prisustvo patoloških procesa u moždanim ćelijama, ali je neaktivnost ubrzava. Kao što rutinska dnevna aktivnost nije dovoljna za očuvanje fizičke snage, tako ni uobičajena intelektualna aktivnost nije dovoljna za održavanje intelektualnih funkcija. Mozgu treba davati zadatke da bi njegov intelektualni potencijal bio veći. Starenjem mozak gubi neurone, ali intelektualnom aktivnošću preostali neuroni čuvaju intelektualne funkcije.
Profesor Ilić naglašava da osobe koje i u starijoj životnoj dobi nastavljaju da rade imaju manje izgleda za razvoj demencije.Mentalna aktivnost čitavog života stvara veze između moždanih ćelija i tako stiče takozvanu kognitivnu rezervu koja štiti memoriju; hobi poput čitanja, pa čak i igranja računskih igrica, mogu odložiti gubitak pamćenja i demenciju.
Politika 04.03.2010 10:56
Slabljenje memorije je normalna pojava u poznijim godinama, a to ćemo usporiti ako dajemo zadatke mozgu koji su nešto veći od dnevnih aktivnosti
Pamćenje počinje da slabi najčešće zbog starenja ili neurodegenerativnih oboljenja koja obuhvataju čak dvadesetak bolesti propadanja neurona u različitim delovima centralnog nervnog sistema. Uprkos svim dosadašnjim istraživanja, uzrok njihovog nastanka je i dalje veliki izazov i zagonetka za nauku. Sumnja se na više udruženih faktora, od kojih se poslednjih godina najviše prstom upire na nepovoljne činioce iz spoljašnje sredine kao što su radijacija, pesticidi, herbicidi, aluminijum, olovo, živa i drugi teški metali. Svi ti faktori mogu da naprave toliko poremećaja u moždanim ćelijama da prirodni mehanizam za njihovu popravku ne može da ih koriguje. U ovoj grupi oboljenja najrasprostranjenije su Parkinsonova i Alchajmerova bolest kod kojih je ostvaren i najveći progres u lečenju.
Po čemu se ove dve bolesti razlikuju? Profesor dr sci. med. Tihomir Ilić, neurolog i klinički neurofiziolog, navodi da one imaju svoje sedište na različitim „spratovima” mozga, budući da se u Alchajmerovoj bolesti trajno gube ćelije moždane kore zbog koje i nastaje slabljenje intelektualnih funkcija, ali bez poremećaja pokreta. Za Parkinsonovu bolest je, pak, specifično propadanje dubokih moždanih jedara na koje ukazuje nemogućnost kontrole pokreta.
Napredovanje se može usporiti
Po rečima našeg sagovornika podela neurodegenerativnih bolesti je napravljena iz didaktičkih razloga. U stvarnosti, priroda ne priznaje naše podele, tako da su moguće i najrazličitije kombinacije. Istraživači u čitavom svetu nastoje da otkriju mehanizme njihovog nastanka pre svega da bi omogućili preživljavanje moždanih ćelija. Ohrabrujući rezultati postignuti su na modelima bolesti kod životinja, ali se ovi terapijski modeli nisu uvek pokazali uspešnim i kod ljudi. Isprobavani su tretmani sa mnogobrojnim preparatima i terapijskim konceptima ne bi li se zaustavilo odumiranje moždanih ćelija, među kojima je i terapija visokim dozama vitamina E, ali pouzdanih dokaza o uspehu još nema. Postoji očekivanje da pojedini preparati, koji se danas primenjuju, zaista mogu da zaustave napredovanje degenerativnih procesa, što će se možda, po nekim očekivanjima, tek naredne godine pokazati.
Šta, onda, može da učini neurolog? Na početku bolesti za svakog lekara je najvažnije da postavi pravilnu dijagnozu koja prvenstveno zavisi od njegovog znanja i iskustva, budući da Alchajmerovu bolest za života nije moguće pouzdano dijagnostikovati i da se tehnikama vizuelizacije (MRI, PET) ne mogu sagledati promene u moždanim ćelijama.
Suprotno Alchajmerovoj, za Parkinsonovu bolest se može reći da ne skraćuje životni vek. Međutim, situacija je daleko povoljnija, budući da postoji čitav niz lekova sa delovanjem na različite mehanizme signalizacije između moždanih ćelija. Još važnije je pomenuti da pojedini od ovih lekova verovatno suštinski menjaju tok Parkinsonove bolesti, iako je još prerano tvrditi.
Inače, pretpostavlja se da od Parkinsonove bolesti posle 60. godine oboli svaka stota osoba, posle 80. svaka deseta, a kada bi nekim čudom živeli više od 120 godina – verovatno bi svi ispoljavali pojedine simptome. I u ovoj bolesti naglasak je na ranoj dijagnozi koja takođe zavisi od iskustva lekara. Od kada je Parkinson opisao bolest, pre 200 godina, dijagnostika počiva na sličnim principima. Međutim podrška savremene tehnologije pruža mogućnosti što ranijeg otkrivanja bolesti i što ranije primene lekova koji ublažavaju prirodni tok bolesti, kakav je kod nelečenih osoba.
Rezerva sprečava zaboravnost
Da li je moguće lečenje neurodegenerativnih bolesti? U pripremi je veliki broj lekova od kojih su neki u obliku studija dostupni i u Srbiji i u koje stručna javnost polaže velika očekivanja, naglašava naš sagovornik. Za Parkinsonovu bolest u Srbiji postoji 15 registrovanih lekova dok naučna zajednica u svetu testira više od 30 novih, a budžeti za njihovo istraživanje određuju se milijardama dolara. Uz savremenu terapiju moguće je proživeti životni vek a da se nikada ne stigne u najtežu fazu bolesti. Od strane lekara pacijent se podstiče na odgovornost prema sebi i sopstvenom lečenju, a hrabrost uliva dobro informisanje o prirodi bolesti i mogućnostima lečenja.
Kako da razlikujemo Alchajmerovu bolest od prirodnog slabljenja memorije u starost? Intelektualne funkcije nesumnjivo opadaju s godinama, što ne znači i prisustvo patoloških procesa u moždanim ćelijama, ali je neaktivnost ubrzava. Kao što rutinska dnevna aktivnost nije dovoljna za očuvanje fizičke snage, tako ni uobičajena intelektualna aktivnost nije dovoljna za održavanje intelektualnih funkcija. Mozgu treba davati zadatke da bi njegov intelektualni potencijal bio veći. Starenjem mozak gubi neurone, ali intelektualnom aktivnošću preostali neuroni čuvaju intelektualne funkcije.
Profesor Ilić naglašava da osobe koje i u starijoj životnoj dobi nastavljaju da rade imaju manje izgleda za razvoj demencije.Mentalna aktivnost čitavog života stvara veze između moždanih ćelija i tako stiče takozvanu kognitivnu rezervu koja štiti memoriju; hobi poput čitanja, pa čak i igranja računskih igrica, mogu odložiti gubitak pamćenja i demenciju.