UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.512
Satovi i klatno: Rešena misterija stara 350 godina
Portugalski naučnici konačno su uspeli da reše misteriju staru 350 godina: zašto dva sata sa klatnom, koji stoje jedan pored drugog, automatski sinhronizuju svoje kretanje.
IZVOR: TANJUG
Godine 1665. holandski fizičar Kristijan Hajgens primetio je neobičnu pojavu: sinhrono pomeranje klatna na satovima okačenim o isti zid.
Bez obzira na početni položaj, klatna se nakon nekog vremena postavljaju u "suprotnu fazu", što znači da jedno klatno ide ulevo dok drugo ide udesno.
Sve dosad taj fenomen nije niko umeo da objasni.
Istraživači sa Univerziteta u Lisabonu ponudili su danas rešenje koje je objavljeno u časopisu "Scientific Reports".
Po njima, satovi prenose jedan drugom energiju putem zvučnih impulsa i tako sinhornizuju svoja klatna.
Naučnici su potvrdili svoj teorijski model pomoću dva sata s klatnom vezana za aluminijumsku gredu okačenu o zid.
Rezultat: promena u brzini kretanja klatna zavisi od proizvodnje zvučnih impulsa.
"Ovim nismo samo rešili jednu staru, fundamentalnu zagonetku, naše otkriće otvara put za ramumevanje drugih vrsta oscilatora (kao što su elektronski), izjavio je ko-autor studije Luis V. Melo.
Portugalski naučnici konačno su uspeli da reše misteriju staru 350 godina: zašto dva sata sa klatnom, koji stoje jedan pored drugog, automatski sinhronizuju svoje kretanje.
IZVOR: TANJUG
Bez obzira na početni položaj, klatna se nakon nekog vremena postavljaju u "suprotnu fazu", što znači da jedno klatno ide ulevo dok drugo ide udesno.
Sve dosad taj fenomen nije niko umeo da objasni.
Istraživači sa Univerziteta u Lisabonu ponudili su danas rešenje koje je objavljeno u časopisu "Scientific Reports".
Po njima, satovi prenose jedan drugom energiju putem zvučnih impulsa i tako sinhornizuju svoja klatna.
Naučnici su potvrdili svoj teorijski model pomoću dva sata s klatnom vezana za aluminijumsku gredu okačenu o zid.
Rezultat: promena u brzini kretanja klatna zavisi od proizvodnje zvučnih impulsa.
"Ovim nismo samo rešili jednu staru, fundamentalnu zagonetku, naše otkriće otvara put za ramumevanje drugih vrsta oscilatora (kao što su elektronski), izjavio je ko-autor studije Luis V. Melo.