LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Saša Popović, mera srpske normalnosti
Neko će reći da Saša Popović nije tema za kolumnu na petoj strani dnevnih novina, ali taj neko previđa činjenicu da je gazda „Granda" u ovom trenutku najpreciznija mera srpskog društva. Naime, onoliko koliko je Popović uspešan, onoliko koliko su njegove emisije gledane tačno toliko je Srbija udaljena od normalnosti, tačno toliko su Srbi daleko od materijalnog i duhovnog blagostanja. Dakle, mnogo
I baš zato je Željko Mitrović, kada je ono u utorak objavio da je sa „Pinka" najurio Popovića, bar na jedan dan postao junak bezmalo cele Srbije. Jer, to sa „Grandom", to vam je kao sa pušenjem. Prijatno i zarazno, čovek se lako navuče, a teško odvikne iako zna da je navika ružna i jako štetna. Profitabilno za proizvođača i trgovca, a pogubno za potrošača. Jedino što je pušenje manje opasno, od njega možete dobiti samo rak pluća.
Mislim, da se mi odmah razumemo, Popovića ne poznajem, video sam ga jednom u životu na promociji neke knjige, ali priznajem, s njim imam ozbiljan lični problem. Taman kao što problem sa njim imaju i svi drugi roditelji u Srbiji čija se deca iz vrtića i škola vraćaju pevušeći idiotske hitove silikonizovanih „Grand zvezdica". Taman ko što sa Popovićem ima problem svako onaj ko razume da je po jednu naciju ubistveno kad joj se čitavu deceniju preko najmoćnijeg medija kao društveno poželjno ponašanje servira najprimitivniji voajerizam i seksualni seljačizam (jeste li primetili kako se skoro sve devojčice starije od 12 godina oblače kao pevaljke?!). Sa Popovićem, dakle, imam lični problem taman kao što ga ima svako onaj ko razume da je Srbija sa „Grandom" kao najjačim medijskim projektom zauvek zakucana u blato ciklične balkanske tragedije.
Teoretičari zavere skloni su da tvrde da je Popović zapravo državni projekat kreiran kao najefikasnije sredstvo za držanje naroda u decenijskoj opštoj anesteziji. I to je samo donekle tačno. Naši političari, jelte, nikada nisu bili dovoljno pametni da bi osmislili tako nešto, ali oni jesu dovoljno lukavi i pokvareni da iskoriste Popovićev talenat. Pakt je prećutno sklopljen na obostranu korist. Njemu idu pare, a njima hipnotisana gomila kojom je lako manipulisati i vladati. Ko ne veruje, neka se samo zapita kako su to ovog leta u Srbiji Miloš Bojanić i Ćeranići važnije teme nego, na primer, propast dinara i novi veliki kosovski poraz?!
I tako se opet vraćamo na Željka Mitrovića. Voleli ga mi ili ne, tek Željko je jedini koji može da nam reši ovaj problem. On se, istina, gonjen nepogrešivim milionerskim instiktom, posle samo jednog dana svađe, pomirio sa Popovićem i potpisao mu još pet sezona „Granda". I mi tu ne možemo ništa. Osim da se nadamo da će Željko u narednih godinu, dve doživeti prosvetljenje, poput onog kada je odbio da producira zločinački antisrpski film Anđeline Džoli.
Ili to ili da se nadamo da će na prvim sledećim izborima (Vučić kaže da će ih biti već sledećeg maja) na vlast doći ljudi koji znaju šta je kulturna politika i koji neće dozvoliti da se nacionalna frekvencija i dalje nemilice zloupotrebljava za distribuciju najtvrđe turbo-folk pornografije.
Dragan J. Vučićević
Press
Neko će reći da Saša Popović nije tema za kolumnu na petoj strani dnevnih novina, ali taj neko previđa činjenicu da je gazda „Granda" u ovom trenutku najpreciznija mera srpskog društva. Naime, onoliko koliko je Popović uspešan, onoliko koliko su njegove emisije gledane tačno toliko je Srbija udaljena od normalnosti, tačno toliko su Srbi daleko od materijalnog i duhovnog blagostanja. Dakle, mnogo
I baš zato je Željko Mitrović, kada je ono u utorak objavio da je sa „Pinka" najurio Popovića, bar na jedan dan postao junak bezmalo cele Srbije. Jer, to sa „Grandom", to vam je kao sa pušenjem. Prijatno i zarazno, čovek se lako navuče, a teško odvikne iako zna da je navika ružna i jako štetna. Profitabilno za proizvođača i trgovca, a pogubno za potrošača. Jedino što je pušenje manje opasno, od njega možete dobiti samo rak pluća.
Mislim, da se mi odmah razumemo, Popovića ne poznajem, video sam ga jednom u životu na promociji neke knjige, ali priznajem, s njim imam ozbiljan lični problem. Taman kao što problem sa njim imaju i svi drugi roditelji u Srbiji čija se deca iz vrtića i škola vraćaju pevušeći idiotske hitove silikonizovanih „Grand zvezdica". Taman ko što sa Popovićem ima problem svako onaj ko razume da je po jednu naciju ubistveno kad joj se čitavu deceniju preko najmoćnijeg medija kao društveno poželjno ponašanje servira najprimitivniji voajerizam i seksualni seljačizam (jeste li primetili kako se skoro sve devojčice starije od 12 godina oblače kao pevaljke?!). Sa Popovićem, dakle, imam lični problem taman kao što ga ima svako onaj ko razume da je Srbija sa „Grandom" kao najjačim medijskim projektom zauvek zakucana u blato ciklične balkanske tragedije.
Teoretičari zavere skloni su da tvrde da je Popović zapravo državni projekat kreiran kao najefikasnije sredstvo za držanje naroda u decenijskoj opštoj anesteziji. I to je samo donekle tačno. Naši političari, jelte, nikada nisu bili dovoljno pametni da bi osmislili tako nešto, ali oni jesu dovoljno lukavi i pokvareni da iskoriste Popovićev talenat. Pakt je prećutno sklopljen na obostranu korist. Njemu idu pare, a njima hipnotisana gomila kojom je lako manipulisati i vladati. Ko ne veruje, neka se samo zapita kako su to ovog leta u Srbiji Miloš Bojanić i Ćeranići važnije teme nego, na primer, propast dinara i novi veliki kosovski poraz?!
I tako se opet vraćamo na Željka Mitrovića. Voleli ga mi ili ne, tek Željko je jedini koji može da nam reši ovaj problem. On se, istina, gonjen nepogrešivim milionerskim instiktom, posle samo jednog dana svađe, pomirio sa Popovićem i potpisao mu još pet sezona „Granda". I mi tu ne možemo ništa. Osim da se nadamo da će Željko u narednih godinu, dve doživeti prosvetljenje, poput onog kada je odbio da producira zločinački antisrpski film Anđeline Džoli.
Ili to ili da se nadamo da će na prvim sledećim izborima (Vučić kaže da će ih biti već sledećeg maja) na vlast doći ljudi koji znaju šta je kulturna politika i koji neće dozvoliti da se nacionalna frekvencija i dalje nemilice zloupotrebljava za distribuciju najtvrđe turbo-folk pornografije.
Dragan J. Vučićević
Press
.pošto uglavnom slušam tu vrstu muzike(koja izlazi iz granda)mislim da niko nikom ne nameće ništa,svako sluša ono što mu prija(bar tako mislim)