LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Sarkozi: Prijem Grčke je bio greška
[/h] Izvor: B92, The Guardian
Pariz -- Prijem Grčke u krug zemalja koje koriste evro bila je greška, zato što ekonomija te zemlje nije bila spremna za monetarnu uniju, kaže Nikola Sarkozi.
"To je bila greška. Ekonomija te zemlje nije bila spremna", rekao je francuski predsednik u odgovoru na pitanje o prijemu Grčke u evrozonu dve godine posle uvođenja evra i dodao da je Grčka tada "prikazivala netačne podatke o svom finansijskom stanju"
On je uporedio krizu u Grčkoj sa propašću banke Leman braders i rekao da bi finansijski krah Grčke izazvao nestabilnost u ekonomiji evrozone i sveta.
"Da je Grčka bankrotirala, desio bi se domino efekat koji bi uticao na sve. Da je evro 'ekspodirao', čitava Evropa bi 'eksplodirala. Postojao bi rizik od raspada čitave evrozone", rekao je francuski predsednik.
Podsetimo, lideri zemalja članica evrozone su odlučili da otpišu 50 odsto spoljnog duga Grčke, uz niz drugih mera usmerenih na spasavanje ugrožene evropske valute. Dobrovoljnim pristankom banaka da otpišu polovinu svojih potraživanja grčki dug biće smanjen za 100 milijardi evra.
Dogovor će omogućiti da grčki javni dug do 2020. godine padne na 120 odsto njenog BDP-a. Današnji grčki dug iznosi 350 milijardi evra, što je 162 odsto BDP-a.
[/h] Izvor: B92, The Guardian
Pariz -- Prijem Grčke u krug zemalja koje koriste evro bila je greška, zato što ekonomija te zemlje nije bila spremna za monetarnu uniju, kaže Nikola Sarkozi.
On je uporedio krizu u Grčkoj sa propašću banke Leman braders i rekao da bi finansijski krah Grčke izazvao nestabilnost u ekonomiji evrozone i sveta.
"Da je Grčka bankrotirala, desio bi se domino efekat koji bi uticao na sve. Da je evro 'ekspodirao', čitava Evropa bi 'eksplodirala. Postojao bi rizik od raspada čitave evrozone", rekao je francuski predsednik.
Podsetimo, lideri zemalja članica evrozone su odlučili da otpišu 50 odsto spoljnog duga Grčke, uz niz drugih mera usmerenih na spasavanje ugrožene evropske valute. Dobrovoljnim pristankom banaka da otpišu polovinu svojih potraživanja grčki dug biće smanjen za 100 milijardi evra.
Dogovor će omogućiti da grčki javni dug do 2020. godine padne na 120 odsto njenog BDP-a. Današnji grčki dug iznosi 350 milijardi evra, što je 162 odsto BDP-a.