- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Šanse za industrijski oporavak
Vladi preporučeno da konkretnim merama pokrene proces obnove industrije zemlje. Privrednih centara gotovo da nema, a broj zaposlenih u industriji neprestano se smanjuje. Savet za privredni oporavak vidi šansu u automobilskoj, elektronskoj, hemijskoj i agroindustriji.
Nacionali savet za privredni oporavak početkom nedelje preporučio je Vladi da konkretnim merama pokrene proces reindustrijalizacije zemlje. Industrijska proizvodnja u Srbiji trenutno je na svega 40 odsto one iz 1989. godine.
Više od 170 preduzeća, među kojima su i bivši giganti, sada je u restrukturiranju, što znači da ih država veštački održava u životu.
Privrednih centara gotovo da nema, a od industrijske zone samo sećanje bivših zaposlenih na nju.
Vladičin Han je nekad prednjačio u platama, a danas ima čak 37 odsto nezaposlenih.
"U to vreme smo bili drugi po primanjima u Jugoslaviji, posle Maribora. Opština je imala 24 hiljade stanovnika, a oko 8 hiljada je radilo", kaže radnik bivše "Fope" Miodrag Lazić.
Broj zaposlenih u industriji neprestano se smanjuje godinama unazad. U prerađivačkom sektoru, na kraju 2000. godine radilo je 614.000 ljudi, a prošla godina završena je sa dvostruko manje zaposlenih.
Plan Saveta za privredni oporavak pre svega je popisivanje industrijskog nasleđa, a onda i konkretne mere za razvoj industrije. Šansu vide u automobilskoj, elektronskoj, hemijskoj i agroindustriji.
Toplica Spasojević iz Saveta za privredni oporavak kaže da treba povezati poljoprivredu i industriju i da treba obnoviti i razviti poljoprivredne mašine koje su nekada proizvedene.
"Zašto 'IMT' ne bi mogao da se vrati staroj slavi koju je nekad imao - 42 hiljade traktora godišnje, a sada hiljadu. Možemo da popravimo da to bude makar 15.000 i da zapošljavaju nekoliko hiljada ljudi", kaže Spasojević.
Evropska unija je takođe spremna za novu industrijsku revoluciju. To što je godinama naglasak bio na finansijskom i uslužnom sektoru bila je, kažu, greška. Izazov za svaku vladu ostaje kako da obezbedi novac za ulaganja. Za srpsku - još veći.
Privrednik Nenad Popović kaže da, uz pritok stranog kapitala i pronalaženje strateških partnera, možemo da pokrenemo preduzeća koja su u teškoćama.
"Ostao bih na tome da radimo na obe strane - i nova radna mesta uz pomoć stranih investitora, ali i nova induistrijalizacija sa strateškim partnerstvima", ističe Popović.
U međuvremenu država mora da nastavi da pomaže privredi, ali ekonomisti savetuju da sredstva treba usmeriti na pojedine proizvode, umesto na cele sektore.
"Politika subvencija mora biti i dalje prisutna, mora koristiti u čitavom lancu proizvodnje nekog proizvoda", kaže profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.
Savić na primeru soku od maline koji može dobro da prođe na svetskom tržištu objašnjava da mora postojati jedinstvena ekonomska politika, koja će pomagati i primarnu poljoprivrednu proizvodnju i industrijsku preradu i trgovinu i finasiranje.
Plan države je da se Srbija vrati na nivo iz 1989. za dve do četiri godine. Ipak, svi su saglasni da je za to je potrebna decenija.
Izvor:
rts.rs
Vladi preporučeno da konkretnim merama pokrene proces obnove industrije zemlje. Privrednih centara gotovo da nema, a broj zaposlenih u industriji neprestano se smanjuje. Savet za privredni oporavak vidi šansu u automobilskoj, elektronskoj, hemijskoj i agroindustriji.
Nacionali savet za privredni oporavak početkom nedelje preporučio je Vladi da konkretnim merama pokrene proces reindustrijalizacije zemlje. Industrijska proizvodnja u Srbiji trenutno je na svega 40 odsto one iz 1989. godine.
Više od 170 preduzeća, među kojima su i bivši giganti, sada je u restrukturiranju, što znači da ih država veštački održava u životu.
Privrednih centara gotovo da nema, a od industrijske zone samo sećanje bivših zaposlenih na nju.
Vladičin Han je nekad prednjačio u platama, a danas ima čak 37 odsto nezaposlenih.
"U to vreme smo bili drugi po primanjima u Jugoslaviji, posle Maribora. Opština je imala 24 hiljade stanovnika, a oko 8 hiljada je radilo", kaže radnik bivše "Fope" Miodrag Lazić.
Broj zaposlenih u industriji neprestano se smanjuje godinama unazad. U prerađivačkom sektoru, na kraju 2000. godine radilo je 614.000 ljudi, a prošla godina završena je sa dvostruko manje zaposlenih.
Plan Saveta za privredni oporavak pre svega je popisivanje industrijskog nasleđa, a onda i konkretne mere za razvoj industrije. Šansu vide u automobilskoj, elektronskoj, hemijskoj i agroindustriji.
Toplica Spasojević iz Saveta za privredni oporavak kaže da treba povezati poljoprivredu i industriju i da treba obnoviti i razviti poljoprivredne mašine koje su nekada proizvedene.
"Zašto 'IMT' ne bi mogao da se vrati staroj slavi koju je nekad imao - 42 hiljade traktora godišnje, a sada hiljadu. Možemo da popravimo da to bude makar 15.000 i da zapošljavaju nekoliko hiljada ljudi", kaže Spasojević.
Evropska unija je takođe spremna za novu industrijsku revoluciju. To što je godinama naglasak bio na finansijskom i uslužnom sektoru bila je, kažu, greška. Izazov za svaku vladu ostaje kako da obezbedi novac za ulaganja. Za srpsku - još veći.
Privrednik Nenad Popović kaže da, uz pritok stranog kapitala i pronalaženje strateških partnera, možemo da pokrenemo preduzeća koja su u teškoćama.
"Ostao bih na tome da radimo na obe strane - i nova radna mesta uz pomoć stranih investitora, ali i nova induistrijalizacija sa strateškim partnerstvima", ističe Popović.
U međuvremenu država mora da nastavi da pomaže privredi, ali ekonomisti savetuju da sredstva treba usmeriti na pojedine proizvode, umesto na cele sektore.
"Politika subvencija mora biti i dalje prisutna, mora koristiti u čitavom lancu proizvodnje nekog proizvoda", kaže profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.
Savić na primeru soku od maline koji može dobro da prođe na svetskom tržištu objašnjava da mora postojati jedinstvena ekonomska politika, koja će pomagati i primarnu poljoprivrednu proizvodnju i industrijsku preradu i trgovinu i finasiranje.
Plan države je da se Srbija vrati na nivo iz 1989. za dve do četiri godine. Ipak, svi su saglasni da je za to je potrebna decenija.
Izvor:
rts.rs