Sanja Todorović

[SanjaNi]

ПОГЛЕД С ПРОЗОРА


Корачам старим тргом,
чујем бат твојих корака
и нестрпљиво дисање,
сваки звук се наглашава
као да дупло одзвања.

И ово моје лудо срце, туче,
као да то није радило годинама,
па сада у једном минуту
1000 откуцаја.

Приђи,
пољуби ме страсно,
баш ту где ујутру пролази млекаџија
и дечкић разноси хрпу новина.

Буди храбар,
прислони ме циглама,
удахни ми живот, лепоту, слободу,
уснама Пеливана.

Пусти остале,
нек морално гледају с прозора.

 

[SanjaNi]

ТРАЖИМ ОЧИ ТВОЈЕ


Устајем.
Перем косу лавандом
покошених латица.
Мажем осмех
уситњеног радића.
Облачим се у јутро,
у нашу омиљену блузу,
изрезаног деколтеа.
Али, више не тражим огледало
да видим да ли сам лепа


ТРАЖИМ ОЧИ ТВОЈЕ

 

[SanjaNi]

ВЕЧНОСТ


Волела бих да ме нема,
да нестанем,
да ме покрије топла земља,
да ме штити и грли чврсто.

А када утрнем од лежања,
да ми да крила,
да осмех који те тражи
дигнем у висине.

Седим негде високо на грани
и гледам у тебе,
тако бих провела вечност!

 

[SanjaNi]

ТИШИНА


Да си био близу,
да додиром тела,
осетиш жар, принешене жртве,
душе која Воли,
зацелио би ране,
самопрозваног спасења,
руком која лечи.

Да ти љубим усне,
низ језик да ти склизнем,
стегнем жице, молитвом грла,
чвором срце вежем,
уторбу прокључам
у казан ретког биља.

Све је боље него ли
даљине које ћуте,
док се у срце увлачи


ТИШИНА

 

[SanjaNi]

ГОРДИЈЕВ ЧВОР


осећам је у теби
нему
полуделу од тишине

распетог срца
и удова
породиће голуба
пресеком врпце
крвавог мача

 

[SanjaNi]

ТВОЈЕ ОЧИ


Твоје очи, црне дубине,
душа мека, тело од свиле.
У оделу мушкарца,
осмех дечака.

Рекао си
да ми руке нису нежне,
твоје јесу.

Миришем,
иако сам се само
окрзнула о тебе.

Твоје очи, црне дубине,
са заробљеном птицом,
која плени поглед.

У њима кликће јастреб,
у мојим је слутња.

 

[SanjaNi]

Sanja Todorovic rodjena je u Nisu 15.08.1981
Pise pesme, priče, aforizme. Objavila je zbirku poezije Pogled s prozora (Lestve srpske 2013)

Izvod iz kritika

Prva knjiga pesama Sanje Todorovic izdvaja se od mnogih prvenaca intimnog naboja.
Prvom zbirkom pesama Pogled s prozora kao sa pozornice njenog strašnog monologa Sanja Todorović otvara sebi put koji niko nikada ne može zatvoriti.

Miloje DONČIĆ

Evo poetese koja svoju refleksiju grana u više smerova, ujedno temeljeći emotivne slojeve iznad poimanja u impresivne slike ljubavi i raznih i životnih stanja, mišljenja i osećanja, pokazujući da ima umetničku sposobnost da uđe u smisao ljubavi, radosti i patnje, skopčane sa njom, kao i u sve sfere života i da u svakom toku ili njenom rukavcu prepozna one struje, koje obeležavaju njeno lirsko i filozofsko poimanje.

Nebojša Đorđević

 

[SanjaNi]

А Г О Р А


Добошар без одела
баца речи о бубањ,
у глувој ноћи, црној,
пале се смртна светла,
ко посрнули свитац.

Жаруље су упрте у њега,
осуда већ је спремна,
ко сме будити снове,
злу ноћ у тишину што је села,
дирати у очи свикле.

Стоји на стубу без срама,
док везују му једра,
виче закуцаног ждрела:
Ја не будим ноћ што желим, нег’ што морам!
задњи мук поломљеног ребра:


А Г О Р А

 

[SanjaNi]

КАЊОН


Срели смо се,
у погледу, пољупцу,
безимени,
унапред одређени,
заједничким током,
реке Колорадо,
градили смо кањон смрти.