Samoubistva mladih sve češća: Može li se tragedija sprečiti?

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
38.295
Samoubistva mladih sve češća: Može li se tragedija sprečiti?

Blic žena


Devojčica Anita M. (15) iz Jagodine, koja je sa drugovima iz škole bila na letovanju u Buljaricama, preminula je u petak uveče na putu do bolnice. Sumnja se da je uzrok smrti samoubistvo zbog neuzvraćene ljubavi, a kao i uvek posle tragedije, ostalo je pitanje da li se ona mogla sprečiti.
Sa prim. dr sc. med. Vojislavom Ćurčićem, psihijatrom-psihoanalitičarem, upravnikom Bolnice za psihijatriju KBC „Dragiša Mišović“ razgovarali smo o znakovima koji kod adolescenata mogu ukazati na potencijalni problem i kako roditelj, na prvom mestu, može da pomogne detetu koje ima suicidalne namere.


9681_shutterstock_561420_if.jpg


Adolescenti najčešće impulsivno pokušavaju da se ubiju, pa nije lako predvideti takav akt. Ipak, neke promene u njihovom ponašanju (povlačenje u sebe, ćutljivost ili, pak, pojačana napetost i razdražljivost) i raspoloženju (tugovanje, plačljivost) ukazuju na takav rizik

Samoubistva mladih su ozbiljan problem i vrlo česta pojava, kako kaže dr Vojislav Ćurčić. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (iz 2001.) samoubistva mladih, između 15-24 godine su na drugom-trećem mestu uzroka smrti u većini zemalja sveta, pa i u našoj. Devojke tri puta češće pokušavaju da se ubiju, ali mladići tri puta češće u tome uspevaju. Prekomerno uzimanje lekova (bilo kojih koji im se nađu pri ruci) i sečenje vena su najčešći načini za pokušaje samoubistava, a vatreno oružje i skakanje sa visine najčešći načini za ostvareno samoubistvo. Neke specifičnosti u ponašanju adolescenata mogu ukazati na razmišljanje o samoubistvu, pa se to možda moglo primetiti i kod devojčice iz Jagodine, kako kaže psihijatar-psihoanalitičar.
− S obzirom na to da adolescenti najčešće impulsivno pokušavaju da se ubiju, nije lako predvideti takav akt. Ipak, neke promene u ponašanju (povlačenje u sebe, ćutljivost ili, pak, pojačana napetost i razdražljivost) i raspoloženju (tugovanje, plačljivost) adolescenata ukazuju na takav rizik − kaže dr Ćurčić.


POVOD ZA SAMOUBISTVO SU OBIČNO UDRUŽENI PROBLEMI
Ne postoje najčešći povodi za pokušaj samoubistva ili samoubistvo, u periodu adolescencije. Nekada su to gubici značajnih osoba, nekada ljubavni problemi i rastanci, problemi i sukobi u porodici ili sa vršnjacima, školski ili neki drugi neuspesi. Ljubavni problemi mogu biti povod, ali, osim njih, obično postoje i neke druge teškoće i problemi koji izazivaju trpljenje i patnju adolescenta.
− Ni jedan od ovih povoda nije specifičan, ali je specifično da se više povoda udruži u nekom periodu adolescentovog života. Tako nastalo psihičko trpljenje postane u nekom trenutku nepodnošljivo i adolescent se tada odlučuje na pokušaj samoubistva. Njegov cilj je da se na takav način prekine trpljenje, pa je to pre akt protiv trpljenja, a ne života, iako može da se završi gubitkom života − objašnjava dr Ćurčić.
Tinejdžerima u periodu puberteta mnoge stvari često izgledaju dramatičnije nego što zaista jesu. Oni najčešće kroz takve situacije teže ili lakše prolaze, ali ima nekih pokazatelja u ponašanju na koje roditelj treba da obrati pažnju jer mogu ukazivati na to da je reč o ozbiljnom problemu.

− Adolescenti koji imaju značajnije probleme postaju nervozniji, razdražljiviji, tužniji ili plačljiviji, ili obrnuto, menjaju značajno svoje dotadašnje ponašanje – beže iz škole ili popuštaju sa uspehom, skitaju, počinju da uzimaju alkohol ili razne psihoaktivne supstance, odustaju od aktivnosti koje su im do tada predstavljale zadovoljstvo, povlače se. Takve promene raspoloženja i još više ponašanja ukazuju na to da adolescent pati i ima probleme koji ga tište i koje ne može da razreši ili prevaziđe − ukazuje na znake za zabrinutost dr Ćurčić.

NE ODUSTAJTE OD RAZGOVORA SA DETETOM
Adolescent koji je suicidan treba da se oseti voljenim, njemu su pomoć, podrška i razumevanje okoline potrebni jer se oseća nemoćno. Problem koji ima ne treba potcenjivati, a njegovo stanje treba uzeti za ozbiljno.
U slučaju sumnje u suicidne namere deteta, roditelj ne sme da okleva da razgovara sa njim, ali i sa njegovim društvom kako bi otkrio šta je to što ga muči. Ljubavni problem adolescenta roditelju može izgledati smešno, ali je za njega obično nepremostiva prepreka.

− Bez obzira na vrstu problema koji adolescent ima, roditelji treba da pokušaju da ga ohrabre na što iskreniji razgovor i pokušaj zajedničkog sagledavanja i rešenja situacije ili problema. Nema čarobnih pitanja i pristupa kako da to urade po principu „sezame, otvori se!“. Najviše pomaže strpljiv, dobronameran otvoren razgovor i to samo kada su adolescenti za to raspoloženi i spremni − kaže dr Ćurčić i dodaje da ako razgovori sa roditeljima, porodicom ili nekom drugom bliskom osobom ne daju rezultate treba ohrabriti adolescenta da se obrati profesionalcu. − Možete mu reći da, pošto sve do tada preduzeto nije dalo rezultate, treba konsultovati nekog ko je profesionalan, dobronameran, iskusan i objektivan i ko bi mogao da pomogne da se dođe do rešenja.




 
Top