само здрава вера доноси и здрав живот и здраву веселост

[crvendac_011]

Само здрава вера доноси и здрав живот и здраву веселост

Novinar.de 24.10.2009 06:42



Речи старца Пајсија светогорца, саветују нас „Треба разликовати злато од бакра. Исто тако треба имати у виду да се злато разликује у распону од девет до двадесет четири карата“.

У вековима који су иза нас оправдано се много улагало у правило службе и неопходност правилне молитве за векове који су долазили. Народ је тад био необразован. Натеран теретом живота да се покори свакој сили која загосподари над његовим животом. Антихришћани Римљани, сасецали су ваздух у плућима хришћана, па тако и сваки покушан корак ка хришћанству. Страх римског зверињака протезао се кроз многе генерације и после пада римског царства.
Како ми данас имамо самонилкле политичке странке, без импулса ка држави и народу из те државе, које су у стању и лаж да преваре, тако је народ и хришћански опредељен народ из раних векова после Христа, имао преваранте лажи па и народног не знања. Апостоли, касније њихови наследници, потопили су своју душу у оданост љубави према Богу и његовом народу, и том оданошћу кроз „ситнину“ усмених и писмених речи дошли до великих написаних дела који су служили народу из њиховог периода и остали да служе народу у свим временима која су тек долазила.
Сва та апостолска и светоотачка написана дела у том времену, и за време у ком данас и ми живимо, нису писана да би их ми данас анализирали, и том анализом се враћали на почетак у ком почетку је човек морао верски да се образује као и са ђаком прваком што се почиње од слова „А“ у буквару.
Данашње човечанство живи образованије и удобније од периода у ком су живели преци данашњег човечанства. Из тих услова није их лако преварити и завести. Ако им се превара и деси, дешава се само из „слободне“ воље човека. Дешава се из његове нехајности, или његове гордости. Данашњи човек може да буде преварен ликом који представља учитеља хришћанства, али не може да буде преварен и његовим речима. Човеку је данас дозвољено слободно да размишља, слободно да бира свој животни пут, па на том путу слободно да се упути хришћанским путем. Библија је данас доступна свима. Дела светих отаца исто тако. Бог нам је дозволио да имамо нашег учитеља, сина Истине, владику Николаја Велимировића. Кроз његов ум је излио сву љубав према српском човеку, па тако и свим православним хришћанима, а кроз његова умна дела дао је Истину и неправославним.
Дела владике Николаја Велимировића су без страха и забране доступна свима. Ако се не могу купити, могу се у библиотеци узети, како државној, тако и монашкој.
У делима владике Николаја Велимировића се види да се он сваком реченицом обраћао народу, и само народу. У Библији, Господњим речима и апостолским речима, види се да је свака реченица упућена народу.
За исправан хришћански пут, како за оне који су тек пришли том путу, тако и за оне који по њему већ ходају, читање Библије, апостолских дела, Омилија и Пролога св. Николаја Велимировића, је буквар хришћанства, сва друга читања су само степен ка зрелијем односу пред проблемима која нас пронађу.
Апостолска дела и дела св.Николаја Велимировића, како почетнику, тако и у вери утврђеном хришћанину, у свакој реченици говоре ко је народ, а ко су верски учитељи. И из тог објашњења о лику народа и данашњих заветника Богу, видимо да Црква не може да буде Црква без једнакости заветника са народом. Та једнакост је у искреној љубави према Богу и искреном ношењу оног што Бог од човека тражи, био он у црном или шареном оделу.
То је као и са породицом. Ако породица има родитеље и децу, онда се зна старешинство и улога појединачна у тој породици, али једнакост иза које треба да стоји реч породица, мора да има међусобну љубав, поштовање и послушност да би могла породицом да се зове. Ако породица има само супружнике без деце, онда то није целокупна слика значења породице. Онда су то само супружници окренути себи, без комплетности да буду окренути деци и себи.
Тако је данашњем човеку и данашњем хришћанину јасно, да Црква не може бити комплетна хришћанска породица окренута љубављу према Богу, ако у њој постоје само ризе окренуте себи, или цивили окренути себи. Комплетна слика хришћанске породице, кроз саборност Цркве заједнички окренути Богу, је онда када се ризе и цивили у сложности различитих улога и обавеза окрећу ка Богу и речима које нам је Бог дао да живећи кроз њих на породицу личимо.

 

[kalista]

Iako je ova tema davno otvorena, mislim da se treba na nju podsetiti.U tom smislu, evo jedne narodne price koja potvrdjuje naslov postavljene teme:
SVETI SAVA I SELJAK BEZ SREĆE

Bio neki bogat seljak bez sreće,pa pošao u svet da je potraži.Na putu sretne jednog starca sede brade do pojasa,pa ga upita:
-Znaš li, starino, da mi kažeš gde je moja sreća?
-U radu-odgovori mu starac.
Seljak se ne zadovolji ovim odgovorom,već pođe dalje.Opet sretne na putu drugog starca sede brade do pojasa, pa ga upita:
-Znaš li, starino, da mi kažeš gde je moja sreća?
-U redu-Odgovori mu starac.
Seljak se ne zadovolji ni ovim odgovorom,već pođe dalje.Malo zatim sretne trećeg starca sede brade do pojasa, pa i njega upita gde mu je sreća.A on mu odgovori da je ona u poštenju.Vrdne seljak glavom, pa se namrgodi i pođe dalje.Nije bio odmakao ni za jedan puškomet,a on oper sretne jednog starca sede brade, pa i njega upita za sreću;a on mu odgovori da je ona u dobrom zdravlju.Ne zadovolji se seljak ni ovakvim odgovorom,već nastavi put.Za malo pa opet sretne jednog starca, te i njega uoita za sreću,a ovaj mu rekne da je sreća u mirnom,lepom i zadovoljnom životu.
Seljak je očekivao da mu ovi starci pokažu musto, gde se njegova sreća nalazi, a oni mu odgovaraju nešto sasvim deseto.
Zato naumi da produži put dalje.Putujući tako sretne opet jednog starca, sede kose i brade,pa ga upita za sreću,a on mu odgovori da se ona nalazi u umerenosti i čistoti.Ovaj ni za to nije hteo da čuje, već pođe dalje.Najzad sretne jednog kaluđera,s velikom sedom kosom i bradom i svetiteljskim licem (a to je bio Sveti Sava),te i njega upita:
-Časni oče, ja sam čovek bez sreće,pa evo gde pođoh u svet, da je potražim, no te molim da mi pokažeš gde je mogu naći.
-Naći ćeš je u sebi samom-odgovori mu sedi kaluđer (Sveti Sava).
-Ako si pametan, ti si srećan, a ako si lud, ti si i bez sreće.Ako si pametan, ti ćeš slušati savete, opomene i poruke pametnih starin ljudi,koji su mnogo koješta preturili preko glave; a ako si bez pameti, nećeš nikoga slušati i bićeš bez sreće.
U kaluđera je seljak imao veliku nadu, da će mu bar on reći gde mu je sreća.Ali kad mu i on ovako odgovori, odluči da dalje ne putuje, nego da se vrati kući, pa da posluša savete ovoga kaluđera i onih staraca koji mu odgovarahu, gde mu je sreća.Kad je došao kući, on je u njoj uveo red, rad, poštenje, dobro zdravlje, miran, lep i zadovoljan život i umerenost i čistotu.
Posle ovoga sve mu se okrenulo na bolje.Kuća mu je propevala.Čeljad mu je bila vesela,stoka napredna, imanje rodno, on zadovoljan i srećan.Zato je više puta govorio:
-E ljudi, ko bi to mislio,ko bi se tome nadao,ko bi to verovao, da je sreća bila u meni (u mojoj pameti i mojim rukama)? A ja pošao po svetu,kao mahnit, da je tražim, od nemila do nedraga, i da je nađem.Hvala onome duhovniku što me pouči i vrati.Da ne beše njega, ja bih propao tražeći sreću, i nikada je nigde ne bih našao izvan sebe.

Narodna priča