LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Samo Italiju više koštaju penzije
[/h] Izvor: Tanjug
Beograd -- Glavni problemi javnih finansija, i pored svih nedostataka poreskog sistema, nisu na strani prihoda već na strani rashoda, pri čemu su najveća stavka penzije.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov kaže da, ako se uporede sredstva koja se u Srbiji izdvajaju za penzije sa ostalim evropskim državama, vidi se da je, posle Italije, naša zemlja negativni evropski rekorder sa 14 odsto BDP-a koji se izdvaja za isplatu penzija.
Prema njegovim rečima, naročito zabrinjavajuće i problematično je kad se stanje u Srbija uporedi sa sličnim tranzicionim evropskim državama koje u proseku za penzije izdvajaju svega 8,4 odsto BDP-a.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Nikola Altiparmakov je naglasio da se "u svim razvijenim zemljama" žene i muškarci penzionišu sa istim brojem godina, u jednom manjem broju tranzicionih zemalja i dalje postoji mogućnost da se žene penzionišu pre muškaraca, ali razlika od pet godina koja trenutno postoji u Srbiji ne postoji ni u jednoj drugoj zemlji.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
"Ta činjenica predstavlja neodrživ teret za srpsku privredu, i neophodno je da se učešće penzija u BDP-u tokom ove decenije značajno smanji", istakao je Altiparmakov.
Kako je naveo, prva hitna mera u tom smeru bilo bi privremeno zamrzavanje penzija, a zatim Fiskalni savet predlaže dve dodatne strukturne mere - to su uvođenje "faktora aktuarske pravičnosti" i povećanje starosnog doba za odlazak u penziju za žene.
Altiparmakov je kazao da sadašnji penzijski sistem Srbije "jako dobro uzima u obzir doprinose koje osiguranici uplaćuju tokom radnog staža, prilikom utvrđivanja visine penzije, međutim, kompletno ignoriše očekivani broj godina tokom kojih će osiguranici primati penzije".
Kada imate osiguranika koji ima pun radni staž od 40 godina, velika je razlika da li će se taj penzioner penzionisati sa 60, 65 ili 70 godina i neophodno je da visina penzija odslikava očekivani broj godina tokom kojih će ta penzija biti primana, dodao je Altiparmakov.
Prema njegovom mišljenju, rešenje za taj problem je jednostavno, sve razvijene zemlje su ga već primenile, i ono podrazumeva da se za svaku godinu prevremenog penzionisanja pre redovne starosne dobi penzija smanjuje za šest odsto, odnosno za svaku godinu penzionisanja nakon redovne starosne dobi povećava za šest odsto.
Druga predložena strukturna mera je delimično povećanje starosne dobi za penzionisanje žena, na 63 godine, rekao je Altiparmakov.
[/h] Izvor: Tanjug
Beograd -- Glavni problemi javnih finansija, i pored svih nedostataka poreskog sistema, nisu na strani prihoda već na strani rashoda, pri čemu su najveća stavka penzije.
Prema njegovim rečima, naročito zabrinjavajuće i problematično je kad se stanje u Srbija uporedi sa sličnim tranzicionim evropskim državama koje u proseku za penzije izdvajaju svega 8,4 odsto BDP-a.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Nikola Altiparmakov je naglasio da se "u svim razvijenim zemljama" žene i muškarci penzionišu sa istim brojem godina, u jednom manjem broju tranzicionih zemalja i dalje postoji mogućnost da se žene penzionišu pre muškaraca, ali razlika od pet godina koja trenutno postoji u Srbiji ne postoji ni u jednoj drugoj zemlji.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
"Ta činjenica predstavlja neodrživ teret za srpsku privredu, i neophodno je da se učešće penzija u BDP-u tokom ove decenije značajno smanji", istakao je Altiparmakov.
Kako je naveo, prva hitna mera u tom smeru bilo bi privremeno zamrzavanje penzija, a zatim Fiskalni savet predlaže dve dodatne strukturne mere - to su uvođenje "faktora aktuarske pravičnosti" i povećanje starosnog doba za odlazak u penziju za žene.
Altiparmakov je kazao da sadašnji penzijski sistem Srbije "jako dobro uzima u obzir doprinose koje osiguranici uplaćuju tokom radnog staža, prilikom utvrđivanja visine penzije, međutim, kompletno ignoriše očekivani broj godina tokom kojih će osiguranici primati penzije".
Kada imate osiguranika koji ima pun radni staž od 40 godina, velika je razlika da li će se taj penzioner penzionisati sa 60, 65 ili 70 godina i neophodno je da visina penzija odslikava očekivani broj godina tokom kojih će ta penzija biti primana, dodao je Altiparmakov.
Prema njegovom mišljenju, rešenje za taj problem je jednostavno, sve razvijene zemlje su ga već primenile, i ono podrazumeva da se za svaku godinu prevremenog penzionisanja pre redovne starosne dobi penzija smanjuje za šest odsto, odnosno za svaku godinu penzionisanja nakon redovne starosne dobi povećava za šest odsto.
Druga predložena strukturna mera je delimično povećanje starosne dobi za penzionisanje žena, na 63 godine, rekao je Altiparmakov.