Dałe
- Učlanjen(a)
- 04.10.2011
- Poruka
- 3.295
[h=2]Samo četvrtina ide na preventivne preglede[/h]
Novosti
Srce i krvni sudovi u oko 50 odsto slučajeva uzrok smrti. Svaki četvrti građanin ide redovno na preventivne preglede.
U SRBIJI tek četvrtina građana ide na preventivne preglede! Bolesti srca, krvnih sudova i maligni tumori glavni su uzroci obolevanja i umiranja u našoj zemlji, a mnogi građani zbog sopstvene nemarnosti, predugog čekanja i nezainteresovanosti izabranih lekara, i ne dođu do pojedinih dijagnostičkih pregleda, koji bi im, možda, spasli život.
Prema poslednjim podacima Ministarstva zdravlja, bolesti srca i krvnih sudova čine više od polovine svih smrtnih ishoda - oko 56 odsto. Samo od infarkta miokarda i akutnog koronarnog sindroma leči se oko 13.000 pacijenata.
- Puna primena skrining programa očekuje se sledeće godine, kada će zdravstvene ustanove u Srbiji u potpunosti biti opremljene aparatima za dijagnostiku i stručnim kadrom - priča Nebojša Jokić, iz Ministarstva zdravlja. - To se najviše odnosi na prevenciju kod raka grlića materice, dojke i debelog creva.
Prema rečima Jokića, izabrani lekar je taj koji bi trebalo da šalje pacijente na preventivne preglede, jer se u 90 odsto slučajeva oni mogu završiti na tom nivou. Ukoliko postoji neka sumnja, dalja dijagnostika se nastavlja u bolnicama.
Svake godine u Srbiji se otkrije oko 32.000 novih slučajeva malignih bolesti, a godišnje od raka umre oko 20.000 ljudi. Samo dijabetes ima 8,2 odsto stanovnika.
- Na predlog Ministarstva zdravlja, Vlada je usvojila 2010. Nacionalni program prevencije, lečenja i kontrole kardiovaskularnih bolesti do 2020. - kaže Jokić. - Program je usmeren na prevenciju, poboljšanje ishoda i kvaliteta života obolelih i smanjivanje invaliditeta i prevremenog umiranja.
Praksa, međutim, ponekad nije tako jednostavna. Događa se da izabrani lekari i ne pomišljaju na to da pošalju građane na neke vanredne preglede. Čekanje na dijagnostiku još jedan je neprijatelj ranog otkrivanja bolesti. Samo se na ultrazvučni pregled ponegde čeka i po nekoliko meseci.
- Potrebno je da prođe pet do deset godina da bi se jasno videli rezultati - priča Jokić. - Evropske zemlje koje su sa programima počele pre dve decenije, sada beleže smanjenje broja obolelih. Za razliku od zemalja u tranziciji, gde je i dalje porast.
Novosti
Srce i krvni sudovi u oko 50 odsto slučajeva uzrok smrti. Svaki četvrti građanin ide redovno na preventivne preglede.
U SRBIJI tek četvrtina građana ide na preventivne preglede! Bolesti srca, krvnih sudova i maligni tumori glavni su uzroci obolevanja i umiranja u našoj zemlji, a mnogi građani zbog sopstvene nemarnosti, predugog čekanja i nezainteresovanosti izabranih lekara, i ne dođu do pojedinih dijagnostičkih pregleda, koji bi im, možda, spasli život.
Prema poslednjim podacima Ministarstva zdravlja, bolesti srca i krvnih sudova čine više od polovine svih smrtnih ishoda - oko 56 odsto. Samo od infarkta miokarda i akutnog koronarnog sindroma leči se oko 13.000 pacijenata.
- Puna primena skrining programa očekuje se sledeće godine, kada će zdravstvene ustanove u Srbiji u potpunosti biti opremljene aparatima za dijagnostiku i stručnim kadrom - priča Nebojša Jokić, iz Ministarstva zdravlja. - To se najviše odnosi na prevenciju kod raka grlića materice, dojke i debelog creva.
Prema rečima Jokića, izabrani lekar je taj koji bi trebalo da šalje pacijente na preventivne preglede, jer se u 90 odsto slučajeva oni mogu završiti na tom nivou. Ukoliko postoji neka sumnja, dalja dijagnostika se nastavlja u bolnicama.
Svake godine u Srbiji se otkrije oko 32.000 novih slučajeva malignih bolesti, a godišnje od raka umre oko 20.000 ljudi. Samo dijabetes ima 8,2 odsto stanovnika.
- Na predlog Ministarstva zdravlja, Vlada je usvojila 2010. Nacionalni program prevencije, lečenja i kontrole kardiovaskularnih bolesti do 2020. - kaže Jokić. - Program je usmeren na prevenciju, poboljšanje ishoda i kvaliteta života obolelih i smanjivanje invaliditeta i prevremenog umiranja.
Praksa, međutim, ponekad nije tako jednostavna. Događa se da izabrani lekari i ne pomišljaju na to da pošalju građane na neke vanredne preglede. Čekanje na dijagnostiku još jedan je neprijatelj ranog otkrivanja bolesti. Samo se na ultrazvučni pregled ponegde čeka i po nekoliko meseci.
- Potrebno je da prođe pet do deset godina da bi se jasno videli rezultati - priča Jokić. - Evropske zemlje koje su sa programima počele pre dve decenije, sada beleže smanjenje broja obolelih. Za razliku od zemalja u tranziciji, gde je i dalje porast.