Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Salo na stomaku
Ko misli da pivski stomak nastaje samo od konsumiranja piva, greši. Jeste činjenica da pivo dobrim delom zaslužuje ime koje se "pojasu za spasavanje" najčešće daje, ali za salo s kojim se mučimo na stomaku pivo nije isključivi krivac. Njegovi saučesnici ne kriju se samo u nezdravoj i neredovnoj ishrani već i u mnogim drugim pićima koja konsumiramo na dnevnoj bazi. Nisu tu u pitanju uobičajena alkoholna pića kao što su votka, rakija, viski, na koje se obično odmah posmisli. Ovom prilikom misli se na one blaže, ali podjednako opasne varijante - obične sokove, gazirane i voćne, i tako voljenu zašećerenu kafu koja svakodnevno hrani našu zavisnost.
Možda nelogično zvuči, ali nutricionisti tvrde da su baš ova pića kriva za to što kada se pogledamo u ogledalo, pomislimo da smo gojazni. Izgleda da nas naša mnogovekovna evolucija ipak nije za sve pripremila. Čini se da nemamo razvijen mehanizam za lako savladavanje savremenih tečnih energetskih bombi. Možda je to zbog toga što se u najvećem delu ljudskog razvoja u najvećoj meri pila voda (eventualno vino). Činjenica je da napitaka s visokim sadržajem šećera nije bilo, a nisu ni bili konsumirani u znatnijim količinama do pre nekih pedeset godina. Problem je taj, čini se, što nas takvi napici ne čine sitim. Naprotiv!
Kada su u pitanju slatka pića, čini se da je naš apetit za njima nezasit i neutoljiv - ona imaju odličan ukus i stvaraju osećaj praznog stomaka (ili je to slučaj samo sa mnom, hm?). Bilo kako bilo, mudri ljudi kažu sledeće - treba prestati s konsumiranjem regularnih sokova i fokusirati se na što veći unos vode. Gazirani sokovi caruju svetom u kojem živimo, živa istina, ali je bolje opredeliti se za hladnu vodu ili za čaj.
Izvor: Krstarca.com
Ko misli da pivski stomak nastaje samo od konsumiranja piva, greši. Jeste činjenica da pivo dobrim delom zaslužuje ime koje se "pojasu za spasavanje" najčešće daje, ali za salo s kojim se mučimo na stomaku pivo nije isključivi krivac. Njegovi saučesnici ne kriju se samo u nezdravoj i neredovnoj ishrani već i u mnogim drugim pićima koja konsumiramo na dnevnoj bazi. Nisu tu u pitanju uobičajena alkoholna pića kao što su votka, rakija, viski, na koje se obično odmah posmisli. Ovom prilikom misli se na one blaže, ali podjednako opasne varijante - obične sokove, gazirane i voćne, i tako voljenu zašećerenu kafu koja svakodnevno hrani našu zavisnost.
Možda nelogično zvuči, ali nutricionisti tvrde da su baš ova pića kriva za to što kada se pogledamo u ogledalo, pomislimo da smo gojazni. Izgleda da nas naša mnogovekovna evolucija ipak nije za sve pripremila. Čini se da nemamo razvijen mehanizam za lako savladavanje savremenih tečnih energetskih bombi. Možda je to zbog toga što se u najvećem delu ljudskog razvoja u najvećoj meri pila voda (eventualno vino). Činjenica je da napitaka s visokim sadržajem šećera nije bilo, a nisu ni bili konsumirani u znatnijim količinama do pre nekih pedeset godina. Problem je taj, čini se, što nas takvi napici ne čine sitim. Naprotiv!
Kada su u pitanju slatka pića, čini se da je naš apetit za njima nezasit i neutoljiv - ona imaju odličan ukus i stvaraju osećaj praznog stomaka (ili je to slučaj samo sa mnom, hm?). Bilo kako bilo, mudri ljudi kažu sledeće - treba prestati s konsumiranjem regularnih sokova i fokusirati se na što veći unos vode. Gazirani sokovi caruju svetom u kojem živimo, živa istina, ali je bolje opredeliti se za hladnu vodu ili za čaj.
Izvor: Krstarca.com