Član
- Učlanjen(a)
- 08.10.2009
- Poruka
- 1.849
Sakralna Žena ili „Apostola Apostolorum“
Autor Lynn Hachey Uvod
Maria Magdalena ili Mariam iz Magdale ima danas iskrivljenu sliku u poređenju sa onom realnom iz epohe prvih hrišćana. Videćemo koliko je dugo bila omalovažavana.
Prikazaćemo nešto iz njenog života i različita mišljenja o njoj. Znati i razumeti razlog omalovažavanja Marije Magdalene jeste dužnost koja nas obavezuje, nas gnostičare.
Cilj ovog izlaganja je da pomalo osvetli njen lik uz pomoć nekih referencija pojedinih specijalista koji podržavaju ove teze.
Smatram da je neophodno da iznesem ove informacije i takođe da obelodanim tačan gnostički stav o onome što ću izneti. Prema tome, čitala sam ovaj tekst Oskaru Uzcategui-u (Oskar Uzkategi), mom suprugu, kako bi se upoznala sa njegovim mišljenjem. Činim ovo bezuslovno. Želim samo da prikažem deo našeg razgovora, pitanja i odgovore koji slede i koja se odnose, u ovom slučaju, na Mariju Magdalenu.
Odnosićemo se malo na ulogu žene u epohi prvih hrišćana. Ovo je vrlo interesantna tema, ali veoma obimna i osobna. U onom vremenskom periodu postojalo je puno izvanrednih žena, junakinja, ratnica, profete, kao na primer: Estera, Rut, Debora, Hulda, Rahav itd. I šta da kažemo o Iunia (Juniji), suporuzi Apostolula Pavla, koja se pred njim razapela! Ne. Cilj je mnogo jednostavniji i skromniji.
Govorićemo o najuzvišenijoj, o Mariji Magdaleni, o ovom modelu žene, o ovom primeru za sve nas, muškarce i žene. I kako ona vrlo dobro kaže: „... zaboravite na muški i ženski pol. O čemu svi govorimo je da postanemo stvarno HUMANI“.
Nadam se da ćemo posle ove lektire svi mi biti sposobni da je bolje upoznamo i, naročito, da pored drugih stvari razumemo da ona nije nikada bila prostitutkinja...
Malo istorije
Legenda Aurea, koje prikazuje život mnogih Svetaca i takođe život Marije Magdalene, jedno je od fundamentalnih dela Srednjeg veka. Najčitanije je i najviše izdavano delo, prevedeno na raznim jezicima u to vreme. Napisano je od Jacopo della Voragine, italijanski kaluđer dominikanskog reda, negde između 1259. i 1266. U ovome se govori o Mariji kao grešnici, ali ne kao o prostitutki.
Evo jednog odlomka:
O.: Da, to je tačno. Marta i Lazar bili su njena braća.
Marija Magdalena se prvi put pojavljuje u Bibliji oko 25-te godine, nalazi se u nekom ribarskom zaseoku, u Capernaumu, u Galileji, gde je Isus brzo stekao ugled iscelitelja.
Upoznaćemo bolje o onome što sledi u njenom životu, kasnije, baš u ovom tekstu.
Možemo reći da zbog njene esencijalne uloge u vaskrsenju, nazvali smo je Apostol Apostola (Apostola Apostolorum). Činjenica da je bila prvi svedok vaskršća daje joj veliki autoritet. Da je bila bolje poznata uloga Marije Magdalene, to bi bilo doprinelo stvaranju univerzalnije ili pluralne Crkve.
Scena vaskrsenja ima kapitalni značaj. To ćemo dokazati. Što više, ova je vrlo intimna scena. Evo jednog primera koji dokazuje familijarnost ove scene. Trebamo objasniti da je arameiski jezik upotrebljavan u Palestini u onim vremenima. Na arameijskom ime Marija je Mariam. Hristos Isus nije se nikada koristio ovim kada je činio čuda, kada se obraćao Bogu ili kada je bio na krstu... Ali tamo, kada je video Mariju Magdalenu posle vaskrsenja, obratio joj se na arameiskom i rekao joj je: "Mariam…". Onda ona odjednom shvati da se nalazi pred Isusom i odgovori: "Rabboni…", što na hebrejskom znači Majstore… ovo je vrlo intimna i emocionalna scena u vezi sa Hristosom i u vezi sa parom (bračnim).
Legenda Aurea nam takođe objašnjava dolazak Marije Magdalene ka francuskim obalama na palubi malog brogića koji nije imao ni jedra ni vesla.
Po tradiciji se zna da je bilo puno osoba na brodu, među njima su bili Marta, Sara, više Marija, Lazar, episcop Maximin, Josif iz Arimateje itd. "Bili su ukrcani na čamcu od strane nevernika i napušteni na moru bez kormila sa ciljem da budu potopljeni. Ipak, čudom, oni su se iskrcali na mestu gde je danas Les Saintes-Maries-de-la-Mer".
Jedan od najstarijih dokaza je Tapiseria Egzila, stara hiljadu osamsto godina, koja pripada Jeremy Pine-u, antikvaru američkom i koji je permanentni čuvar ovog blaga. Deo ove tapiserije predstavlja bežanje Marije Magdalene. Vidimo je sa aureolom i crvenkastom kosom, sa nekim znakom na čelu; i sa odelom plave boje. Vidimo više osoba, među njima, jedno dete. Čini se da se između prtljaga nalazi i pehar.
1212. Gervais de Tilbury pismeno pominje da su sedamdeset i dve osobe (muškarci i žene), sledbenici Hristosa Isusa, bile proterane iz Iudeje i napušteni na moru, na brodu bez vesla.
Po nekom nemačkom specijalistu koji je nabavio Marijino Jevanđelje koje se „izgubilo“, (taman kada se počelo govoriti o Mariji kao prostitutkinji) pominje se da Marija Magdalena ima viziju u kojoj je Isus kaže da on vidi njen novi lik...Zatim, ona bodri apostole da slede Isusove naredbe i da propovedaju njegovo učenje nevernicima.
Onda nastupa Maria Magdalena u strogoj ulozi apostolata i jevanđelizacije. Ona je preobrazila u hrišćanstvo jug Galije. Zatim ceo ostatak svoga života provodi u pećini, kod Sainte-Baume, koja se nalazi na jugu Francuske. Mnogi tvrde da poseduju njene kosti i pramene njene znamenite crvenkaste kose.
Kaže se da Marija Magdalena imala kao hranu božanske namernice u toku trideset godina u onoj pećini, da je tamo živela u penitenciji i udubljena u kontemplaciji, i da se jdnoga dana spustila do poljane, do kapele Svetoga Maximina, i da je primila pričešće- Hristovo Telo i Krv.
Umrla je na rukama Svetoga Maximina, a njena je duša odletela ka svome Spasitelju.
Žalosno je da znamo da Francuska revolucija i teror koji je sledio nisu bili blagi prema ovim mestima, naročito zbog kraljevske protekcije koju je pre imala, zbog toga i više, mnoge su se relikvije izgubile.
U XIII-om veku se razvija kult namenjen Mariji Magdaleni u gradu Vézelay, u Bourgogne, sa relikvijama Marije Magdalene. Dvanajest godina kasnije nalaze se nove relikvije Magdalene u nekoj kripti iz Saint Maximin, blizu Aix-en-Provence…
U Marselju joj je namenjena kapela. Sagrađena je na ruševinama antičkog hrama namenjen Dijani iz Efesa. Njena Godišnjica je 22. jula.
U Saint Maximinu, na jugu Francuske, dominikanski kaluđeri su prikazali lobanju na kojoj je deo kože čudnovato sašuvane, na mestu koje je Hristos Isus dotakao posle vaskrsnuća.
Interesantno je znati da je u XIII-om veku, u periodu franciskanskih i dominikanskih kaluđera prosjaka, kult Marije Magdalen dobijao internacionalno rasprostranjenje.
Ova su dva reda bila veoma posvećena Svetici. Uvek je za Sv.Franciska iz Asisi, Marija Magdalena bila model i primer.
U literaturi epohe joj se posvećuje kult. Postoje spomenici, manastiri, crkve, kapele koje su njoj namenjene u Provence (Francuska) i Napoli (Italija), među drugim mestima. Njena slava je trajala tokom celog srednjovekovnog perioda, ali na kraju je bila žrtva reformi datih od strane Sabora iz Trenta, ponovnim sastankom u XVI-om veku, sa ciljem da repliciraju protestantima, jer su ovi najavljivali kult svecima radi ruganja.
P.: Oskare, šta nam možeš reći?
O.: Da, istina je da su odluke Sabora iz Trenta bile kasnije iskorišćene od strane protestanata koji atakuju Katoličku crkvu zbog manjka diskriminacije pri određivanju Svetaca. Takođe je istinito da je Katolička crkva iskoristila ove napade od strane protestanata kao izgovor koji joj je vrlo dobro došao, po njihovoj meri, da bi pokušali da izbrišu iz istorije legitimnog hrišćanstva lik i put te sakralne žene. Eto, tako je praktično počela krucijadaa protiv Marije Magdalene i pored toga katolicizam još postavlja prepreke kako bi liturgijska služba bila samo u rukama muškaraca.
Nesrećni deo Istorije
Trebamo objasniti, na početku, da je hrišćanstvo prešlo od hebrejske čudne religije (po kojoj se približavaju krajnja vremena) na religiju različitu od one Isusove.
Više od toga, Rimljani su izmenili revolucionarni antimaterijalizam Hristosa Isusa koristeći se hrišćanstvom (izraz koji se prvi put pojavljuje u II-om veku) kako bi opravdali akumulaciju moći i bogatstva, umesto da favorizuju Autorealizaciju predviđenu gnostičkim dokumentima kao Jevanđelje po Tomi ili po Mariji.
Izbacili su potražnju za spoznajom i mogućnost da se do Boga približimo pojedinačno. Denuncirali su, kao jerese, tradicije povezane sa Misterijama i gnostičke prakse.
P.: Kako ovo vidiš, Oskare?
O.: Ovo je deo pokušaja koje je, počevši sa Saborom iz Trenta, činila i nastavlja da čini Katolička crkva kao bi ustanovila veru veštački fabrikovanu od njih i da se zauvek udalje od gnostičkih hrišćanskih postulata koji je ustanovio na početku Isus Hristos.
U IV-om veku Konstantin se konvertira u neku vrstu ortodoksnog hrišćanstva a Rimska država je postala hrišćanska, tako da Država je počela da utiče na hrišćanstvo. Imperija, koja je uvek bila antihrišćanska, postala je hrišanska. Prema tome, diktirala je oblik kojeg bi trebalo da ima hrišćanstvo kao vera.
P.: Oskare, Šta nam možeš reći? Ovo je neverovatno.
O.: Ovo je bila jedna od velikih grešaka Katoličke crkve: potraga za moći po svakoj ceni, bilo kako; i, ako je potrebno, da proda doktrinu nekoj političkoj moći, jer je to učinila više puta.
P.: U ovom slučaju je Veliki Zakon taj koji je prihvatio da hrišćanstvo pređe u Konstantinove ruke?
O.: Ono što je želeo Veliki Božanski Zakon bilo je da se rasprostrani Isusovo učenje u celoj Imperiji i na taj način takođe u svim zemljama sveta; ali, na žalost, oni koji su se od hrišćana brzo mobilizirali radi ujedinjenja sa Konstantinom bili su oni hrišćani koji nisu želeli originalno Isusovo učenje, a koji će kasnije slediti ono što je danas Katolička crkva. Sve se ovo dogodilo zbog velikog egoističkog stanja ljudi tih vremena, ovo je pripadalo i nastavlja da pripada Kali-yugi, odnosno, epohi tmina koja se već odvija nad čovečanstvom.
P.: Da li bi mogla Gnoza da propadne u traženju političkih moći ako bi postojala kao Gnostička crkva?
O.: Ne samo ako bi postojala Gnostička crkva, ali mogla bi pasti u buduće u istoj grešci ako bi mi zaboravili činjenicu da ono što tražimo je unutra, a ne spolja.
Rimljani iz te epohe bili su prepuni duhovnih pokreta koji su mrzeli karnal: stoicizam, maniheizam, neoplatonizam. Više od toga, Marijino Jevanđelje, u IV-om veku, bila je prava prepreka za instaliranje muške preeminencije. Tako da, bilo je potrebno da se preuredi lik Marije Magdalene i da se udalji njezino Jevanđelje, jer je u ovom Jevanđelju autoritet definisan da se oslanja ne na jerarhiju muškaraca, već na suprematiju muškaraca i žena koji su osvojili određenu moć duhovnog karaktera i duhovne zrelosti.
P.: Oskare, šta nam možeš reći?
O.: Ovo je uvek bila greška onih koji su izdali Isusovu izvornu poruku i ono što su uradili da smatraju da je važno da muškarac rukovodi u Crkvi, ne uzimajući u obzir da li taj muškarac ima stvarno unutrašnje zasluge pred Velikim Zakonom i Božanskim Jerarhijama da bi to mogao obavljati. Zbog toga je šarm Gnoze, u božanskom smislu, da daje jednaka prava i muškarcima i ženama za postizanje najviših položaja duhovnosti nezavisno od njihovog pola.
Kaže se da u II-om veku Crkva se širila i da je odstranila žene, pokušavajući da ih potčine, da ih ugnjetavaju i da ih nateraju na ćutanje, isto tako kako su pokušavali da urade i sa elementom koji ih predstavlja u očima nekih: seksualnost. Samo neke od gnostičkih grupa su bile poznate zahvaljujući značaju kojeg su pridavale ženama.
U IV-om veku deklarisalo se da je majka Hrista Isusa bila devica. Čednost je postala ideal, a žene su bile svedene na iskušenice...
Tek u XII-om veku traži se celibat rimsko-katoličkim sveštenicima, ali je podsticanje počelo mnogo ranije.
P.: Oskare, onda za ženu doživeti put dokazuje se skoro nemogućim sa ovim shvatanjima, a ni za muškarce nije bilo lako, jer kako mogu osetiti, vibrirati, poznavati i da se približe Sakralnom Ženskom kada su odrasli sa ovim konceptima?
O.: Kategorično. Oni koji ne umeju da vide u ženi predstavljanje Boga-Majke nikada neće primiti Sakralne Vatre i niti se mogu pomiriti (ponovo sjediniti) sa Svetim Duhom i sa Majkom Božanskom. Zaključak: negirati ženu u Misterijama znači negirati svima put.
Zadatak Crkve je bio da anulira istorijsku ulogu žene. Crkva će se zakačiti za najveću da bi unela svoje koncepte protiv žena.
Puno specijalista nam jasno govore da 14. septembra 591, u 333. pridici, Papa Gregorio I spojio je u jedno te isto lice Mariju, onu sa sedam demona, Mariju iz Egipta i anonimnu grešnicu. Neki hrišćani, kao ovaj Papa, imali su kao filozofske argumente činjenicu da je seksualnost greh, porok, pa kao posledica, žene su bile smatrane kao iskušenice i izvori greha...
Za kratko vreme vrši se asocijacija Marije Magdalene sa preljubnom ženom, anonimnom, koju je Hristos spasao od kamenovanja i takođe sa drugom ženom koja nije pominjana u Novom Testamentu, Marija iz Egipta, pokajana prostitutkinja iz IV-og veka. Postojale su mnogo legendi o drugim ženama po imenu Marija, koje su bile prostitutkinje i koje su se konvertirale u hrišćanstvo...
Prema tome, ovaj Papa dozvoljavlja sebi interpretaciju tekstova jevanđelja; i, na žalost, kaluđeri i popovi su čitali i ponovo čitali , bezbroj puta ovu pridiku.
Po James Carroll-u (posvećen kao sveštenik 1969, a koji je odustao od sveštenstva 1974. posvetivši se potom pisanju) kaže nam: "Tako je otpočelo stvaranje Marije Magdalene kao pokajane prostitutkinje, mašinerije stvorene od strane muškaraca za muškarce, mišljenje o celibatu komplektno izmišljeno za celibatere. Ovaj se pokret pokazao sklon mizoginizmu umesto da to suzbija. Pokretač ove antiseksualne seksualizacije Marije Magdalene bila je potreba koju su je osećali muškarci, želeći da dominiraju nad ženama. Ova se potreba oseća još i danas u nedru Katoličke crkve, kao i u drugim domenima".
Tako je Papa Gregorio odlučio da greh Marije Magdalene, pošto je smatrana kao pokajena žena, bude bludnost. Ona se, tako, pretvara u protivdeo Device Marije, i tako da bi žena (ili muškarac) stigla do spassenja treba da odustane od seksualnosti.
P.: Šta kažeš o ovome, Oskare?
O.: Ovo je deo negiranja ljudske prirode od strane ove katoličke institucije, i nepobitno da su Pape u ovome učestvovale, naračito Papa Gregorio I, učvršćujući koncept odricanja od prirodne funkcije ljudskog tela, kao instrumenta spasenja, kao instrumenta da se približimo Ocu. Ovo je veoma teška greška, ponavljam, Katoličke crkve. Trebamo poći od osnove da ono što je greh jeste blud, ali ne seksualnost.
Maria Magdalena je bila omalovažena u Novom Zavetu. Novi Zavet je bio strukturisan ne uzimajući u obzir apokrifna Jevanđelja.
Nije Hristos Isus želeo da Biblija bude takva. Duhovna interpretacija Marije Magdalene u činu vaskšća bila je izbrisana jer je opasno bliska gnostičkoj tačci viđenja.
Ona je bila otuđena kao osoba, kao apostol i kao supruga blagoslovenog Yeshuá Ben Pandirá, ne samo od Crkve, već i od ikonografije i umetnosti uopšte, naročito u poslednjim vekovima.
U Srednjem veku, u vreme Reforme i Preporoda, okorenila se ideja po kojoj žena ne može biti KVALIFIKOVANA kao apostol.
Priznavanjem blagoslovene Magdalene kao apostola ili kao Majstora menja način po kojem je Hristos Isus viđen i sa ovim, način stizanja do spasenja.
P.: Njena uloga je bila pojednostavljena, pomešana sa drugim ženama, kao što je slučaj neke Marije iz Egipta koja je bila pokajana prostitutkinja, i pored svega toga tražili su da naprave novu i jedinu verziju. Imam sva poštovanja prema toj pokajanoj Mariji, ali činjenica je da nije reč o Mariji Magdaleni... Oskare, mislim da ako omalovažimo Mariju Magdalenu omalovažimo i vaskrsnuće, umanjimo mu vrednost. Da li se to dogodilo?
O.: Nesumnjivo da, jer ako negiramo ulogu Marije Magdalene u konteksu Hrističke Drame anuliraće se tako sama drama, zato što Veliki Majstor Isus (Aberamentho) ne bi mogao realizovati svoje procese bez pomoći ove velike žene. I ovo je to što Katolička crkva nije nikada htela da prihvati. Iz ovog razloga nije bilo moguće da neko drugi osim Marije Magdalene vidi prvi put vaskrslog Spasitelja. Ako marginizujemo nju gubi se važnost ovog svedočanstva i relativizuju se dokazi i značaj vaskrsenja i sa tim istorija neće imati elemenat ujedinjenja koji spaja Isusovu smrt sa njegovim vaskrsenjem.
Prema tome, ako umanjimo značaj Marije Magdalene umanjićemo značaj scene vaskrsenja, jer je ona deo ovoga. Onda vaskrsenje Hristosa Isusa postaje osobna činjenica koja se samo njega tiče, a ne kao zadatak za sve. Ako stvarno vrednujemo ono što ona jeste, scena dobija presudni značaj. Ona postaje apostol spasa, što predstavlja slediti Hristosa Isusa. I, kako svi znamo, to je posredstvom seksualnog ujedinjenja kako da postignemo cilj, Autorealizacuju, što predstavlja finalitet puta. Prema tome, razumemo zašto Katolička crkva nije nikada o njima kao o paru (bračnom) govorila. Ipak, Apostol Filip govori o ovome (Filipovo Jevanđelje, Planša 111).
Episcopalian episcop, John Spong, veruje da je brak između Marije Magdalene i Isusa verovatan, i da zaključci koje ih je Crka povlačila zasnovani su na uvek pogrešnom načinu sa kojim je hrišćanstvo tratiralo žene.
Lynn Picknett nam kaže da postoje dokazi koji demonstriraju da je Marija Magdalena bila Isusova supruga. Ona smatra da je čudno što se ćuti po ovoj temi: "Čudno je, zato što su jevreji verovali da je celibat nekonvenabilan, a Isus i njegovi učenici mogli bi biti osumnjičeni od strane vlasti za homoseksualnost. Što se tiče ćutnje u okviru Jevanđelja,ovo je zbog neke vrste zajednice koju jevreji nisu priznavali...".
P.: Oskare, o kojoj vrsti zajednice nam govori gđa. Picknett?
O.: U stvarnosti ono što je bilo između Isusa i Marije Magdalene to je brak slavljen u tajnosti uz pomoć nekog gnostičkog ritusa i kog je sigurno isus postavio u praksi pred velikim Božanskim Zakonom i pred velikim Bićima, njegovog i njenog.
Simon Petar sugeriše da bi Maria Magdalena trebala da izađe iz kruga bliskih Isusu "jer žene nisu dostojne života…". Hristos odgovara: "Vidi, ja ću imati brigu da ja pretvorim u muško, tako da se ona pretvori u živog Duha sličnog vama muškarcima. Jer će svaka žena koja se stvori u muško ući u Carstvu Nebeskom ". Hristos je takođe rekaoa : "...svedite na jedinicu muško i žensko, tako da muškarac ne bude muškarac i žena žena…".
P.: Šta nam možeš reći, Oskare?
O.: Ono što je hteo Isus Hristos da kaže Simonu Petru, a takođe i nama svima, je ono kako nam objašnjava savremena Gnoza Venerabilnog Majstora Samael Aun Weora, da je moguće da žena bude deo večitog života kada ona stavi u aktivnost svog intimnog Hristosa. I to je ono što je Isus hteo da poruči apostolima: "Ja ću je tako pripremiti kako bi se ona stvorila Čovek", tj. da se stvori u živu inkarnaciju Sina Čovečijeg, odnosno, intimnog Hrista. I ova je uloga svake žene i svakog muškarca: da dostigne Hristifikaciju.
Još bolje možemo razumeti zbog čega su ove crkve mrtve, zato što su anihilirale duh Sakralnog Ženskog i spoj dualiteta muškarac-žena, koji konstituiše fundamentalni elemenat religijskih kultova u Egiptu, u Grčkoj, itd. U antičkoj Grčkoj, kako Zevs tako i Atena misteriozno su se pojavljivali pred ljudima da bi im pomagali... Postojalo je poštovanje prema sakralnom, prema dvojnosti žensko i muško, a sakralno je onda moglo da se manifestuje.
Ne možemo zaboraviti žene koje su bile sagorevane za vreme Inkvizicije, u takozvanom „lovu na veštice“. Imao sam priliku da izučavam ovu temu na univerzitetu, u Kanadi. Tamo su nam govorili da većina od popaljenih žena, mučenih, bile su obične sakupljačice lekovitih biljaka, isceljiteljke, babice, itd. Više od toga Venerabilan Majstor Samael Aun Weor nam potvrđuje da su mnoge od njih bile gnostičarke, a da su malo od njh bile prave veštice. Ove su žene bile mučene od strane Crkve, pa kako je ovo ostalo daleko u vremenu, više nas ne interesuje i to relativiziramo. U toj epohi religijski se akcionisalo protiv Gnoze i protiv žena. Ne možemo zaboraviti ni Catare (Katari) koji su bili proganjani, mučeni i pobijeni od srednjovekovne Crkve. Više od miliona njih bili su pogubljeni zbog njihove vere, nazvane jeresi, i prema kojimaa je Maria Magdalena možda bila supruga Hristosa Isusa i da zbog toga ona je bila pravi duhovni utemeljivač hrišćanstva u okcidentalnom svetu.
P.: Zašto su se katolici i ortodoksni hrišćani tako mnogo udaljili od primitivnih hrišćana i još više od toga stigli su da ubijaju u ime Božije? I sve ovo ne uzimavši u obzir suđenje koje su priredili velikoj Jeanne d´Arc (Jovanki Orleanki)!
O.: Ovo se dogodilo zato što su ti pseudo-hrišćani koji su kasnije postali katolici, u stvarnosti, na svestan način, zbog želje za moći, želeli da izdaju izvornu Isusovu poruku. I sve što bi bilo moguće da se pretvori da njima preti, oni su to napadali uključivši i naoružanom vojskom; tu je i persekucija i ubijanje Templera, Katara, Karbonara, a ovi su bili Inicijati koji su nastavljali da u tajnosti šire istinitu i legitimnu poruku Isusa Hristosa.
Naravno da ne trebamo pasti u feminizam ili da se vratimo u epohu Amazonki. Ne, ni približno. Jednostavno trebamo naći tu ravnotežu, tu zdravu vezu između muškarca i žene. Kada postoji ovaj amalgam muškarca i žene u društvu, u običnom životu, to će odjeknuti u našem intimnom i duhovnom životu.
P.: Za mene – ne mislim da je bogohuljenje ako kažem – ovo predstavljanje je aspekat Hristosove energije u žensko. Poznajemo ženski i muški aspekat Trećeg Logosa. Da li možemo tvrditi da Yeshuá Ben Pandirá i Marija Magdalena jesu ženski i muški aspekat Drugog Logosa? Više od toga oboje predstavljaju božanski i humani aspekat u isto vreme. Šta nam možeš reći, Oskare ?
O.: Ne možemo oficijalno reći da su Marija Magdalena i Isus ženski i muški aspekat Drugog Logosa (u kabalističkim terminima), ali možemo reći da su Marija Magdalena i Isus Hristos živi eksponenti Drugog Logosa.
Zaključak
Tek 1969. Vatikan je anulirao ovu interpretaciju (Marije Magdalene kao prostitutkinje) bez ikakvog izvinjenja ili oficijalne deklaracije, u velikoj meri zbog pritisaka koji su dolazili iz unutrašnjosti Crkve i, kaže se takođe, od strane feminista.
Tako da tvrdimo da ne samo da nikada nije bila prostitutkinja, već više od toga ona je herojina, svetica, Autorealizovana (samo-ostvarena) žena, omiljeni učenik i, u isto vreme, supruga Venerabilnog Majstora Aberamentho. To je božanska žena i humana (ljudska) u isto vreme.
Svi specialisti, teolozi i eksperti, iznutra i spolja Katoličke crkve, sada uopšte veruju da je Marija Magdalena bila krajnje maltratirana tokom vekova.
Marija Magdalena jeste simbol pokajanja i psihološke smrti. Ona predstavlja takođe ženstvenost, ljubav, poniznost, vernost, hrabrost, vizionara, misionara. Ona je takođe ta koja čini mirakle (čuda), ta koja se nalazi prepuna vere kod krsne noge, vesnik vaskresenja, učenica utemeljivač hrišćanstva kojoj je Hristos Isus poverio zadatak da širi dobru vest (Jevanđelje).
Ona je simbol moći i hrabrosti jer govori apostolima kada su oni bili ožalošćeni: "Nemojte da plačete i ne budite tužni; ne oklevajte jer će njegova gracija da se spusti na sve vas i štititi će vas. Bolje je da mu hvalimo veličanstvenost...".
Ona pati više nego svi oni, to je blagodarnost njene sile,
njena veličina, mudrost njenog srca kada može tako govoriti.
Ona je pomazala Hristosa pre vaskresenja. Bez nje se hrišćanstvo pretvorilo u nešto sasvim različito, vrlo daleko od Gnoze. Ako se Marija Magdalena smatra sakralnom, žena je sakralna i , prema tome, seksualnost je sakralna.
Hristos Isus je rekao: "Ona je Carstvo Božije". On je takođe rekao: "...Marija, blagoslovena si ti, tebe ću usavršiti u smim Tajnama sa Visina. Govori otvoreno, jer je tvoje srce u Carstvu Nebeskom više nego svi tvoji bližnji". I rekao je: "Jer si ti blagoslovena među svim ženama sa Zemlje i zato što ćeš biti ispunjenost ispunjenosti i usavršenost usavršenosti ".
Venerabilan Majstor Samael Aun Weor nam kaže: "Marija Magdalena sjaji i sjajiće stašno božanska".
Treba de je obožavamo, da je izučavamo, da razumemo njenu ulogu, čak iako smo bili vaspitavani u drugoj religiji stranoj hrišćanstvu, iz dva velika razloga. Ona je Veliki Majstor, Hristfikovana žena, učenica i apostol najvećeg Majstora iz našeg Kosmosa, Yeshuá Ben Pandirá.
Dužnost je poznavati sve Majstore iz različitih tradicija Bele Lože, jer su tamo da nam pomognu i zato što su živi primeri koje da sledimo.
Drugi razlog zbog čega je trebamo poznati je zato što je samo-svesni deo našeg Bića, onaj deo koji nam pomaže u sopstvenom kajanju.
Ovo je sve. Zelela sam jednostavno da razmenim neke od ovih informacija o Mariji Magdaleni i o Sakralnom Ženskom kojeg ona predstavlja.
Verujem, kao žena, da se trebamo boriti, čuvajući u isto vreme naše mesto, ovo mesto koje je Bog odredio za nas. Neka bude blagoslovena žena koja razume i prihvaća ulogu sa ljubavlju i neka bude blagosloven muškarac koji je razume, ceni, voli i podržava u ukupnoj složenosti njene uloge. Ovi muškarci i ove žene će moći da se približe svojoj Božanskoj Majci i da bolje razumeju ulogu Marije Magdalene. Ovo je to što želim za sve (muško i žensko) među nama...
Zahvaljujem Oskaru za njegovu dobrotu, za njegovo strpljenje, jer je prihvatio ovaj upitnik i zato što me je pratio u ovom istraživanju. Evidentno, zahvaljujem se Venerabilnom Majstoru Samael Aun Weoru, zato što je dozvolio ženama da imaju pristup ka božanskoj spoznaji, magičnoj i duhovnoj i zato što je možemo razumeti. Niko to nije učinio pre njega... posle Hristosa Isusa.
Jedan od zadataka Hristosa Isusa je da je povrato u pravom svetlu ženski lik.
Venerabilan Majstor Samael Aun Weor je to, takođe učinio.
Članak je napisala Lynn Hachey
izvor:vopus.org
Autor Lynn Hachey Uvod
Maria Magdalena ili Mariam iz Magdale ima danas iskrivljenu sliku u poređenju sa onom realnom iz epohe prvih hrišćana. Videćemo koliko je dugo bila omalovažavana.
Prikazaćemo nešto iz njenog života i različita mišljenja o njoj. Znati i razumeti razlog omalovažavanja Marije Magdalene jeste dužnost koja nas obavezuje, nas gnostičare.
Cilj ovog izlaganja je da pomalo osvetli njen lik uz pomoć nekih referencija pojedinih specijalista koji podržavaju ove teze.
Smatram da je neophodno da iznesem ove informacije i takođe da obelodanim tačan gnostički stav o onome što ću izneti. Prema tome, čitala sam ovaj tekst Oskaru Uzcategui-u (Oskar Uzkategi), mom suprugu, kako bi se upoznala sa njegovim mišljenjem. Činim ovo bezuslovno. Želim samo da prikažem deo našeg razgovora, pitanja i odgovore koji slede i koja se odnose, u ovom slučaju, na Mariju Magdalenu.
Odnosićemo se malo na ulogu žene u epohi prvih hrišćana. Ovo je vrlo interesantna tema, ali veoma obimna i osobna. U onom vremenskom periodu postojalo je puno izvanrednih žena, junakinja, ratnica, profete, kao na primer: Estera, Rut, Debora, Hulda, Rahav itd. I šta da kažemo o Iunia (Juniji), suporuzi Apostolula Pavla, koja se pred njim razapela! Ne. Cilj je mnogo jednostavniji i skromniji.
Govorićemo o najuzvišenijoj, o Mariji Magdaleni, o ovom modelu žene, o ovom primeru za sve nas, muškarce i žene. I kako ona vrlo dobro kaže: „... zaboravite na muški i ženski pol. O čemu svi govorimo je da postanemo stvarno HUMANI“.
Nadam se da ćemo posle ove lektire svi mi biti sposobni da je bolje upoznamo i, naročito, da pored drugih stvari razumemo da ona nije nikada bila prostitutkinja...
Malo istorije
Legenda Aurea, koje prikazuje život mnogih Svetaca i takođe život Marije Magdalene, jedno je od fundamentalnih dela Srednjeg veka. Najčitanije je i najviše izdavano delo, prevedeno na raznim jezicima u to vreme. Napisano je od Jacopo della Voragine, italijanski kaluđer dominikanskog reda, negde između 1259. i 1266. U ovome se govori o Mariji kao grešnici, ali ne kao o prostitutki.
Evo jednog odlomka:
Marija, supranazvana Magdalena, iz kaštela Magdalo, rođena od uglednih roditelja, potomci kraljevskog korena. Njen otac se zvao Syrus a njena majka Eucharia. Marija je posedovala zajedno sa njenim bratom Lazarom i sestrom Martom kaštelj koji se nalazio na dve milje od Betanije, i dobar deo Jerusalima.
Marta je snabdevala svim potrepštinama vojnike, njihovu poslugu i bednike. Ipak, Marija Magdalena, Lazar i Marta prodali su svu svoju imovinu, posle Hristos Isusovog uspeća i dali je kao dotaciju apostolima.
P.: Oskare, šta Gnoza kaže o Marti i Lazaru? Da li su stvarno bili njena braća?Marta je snabdevala svim potrepštinama vojnike, njihovu poslugu i bednike. Ipak, Marija Magdalena, Lazar i Marta prodali su svu svoju imovinu, posle Hristos Isusovog uspeća i dali je kao dotaciju apostolima.
O.: Da, to je tačno. Marta i Lazar bili su njena braća.
Marija Magdalena se prvi put pojavljuje u Bibliji oko 25-te godine, nalazi se u nekom ribarskom zaseoku, u Capernaumu, u Galileji, gde je Isus brzo stekao ugled iscelitelja.
Upoznaćemo bolje o onome što sledi u njenom životu, kasnije, baš u ovom tekstu.
Možemo reći da zbog njene esencijalne uloge u vaskrsenju, nazvali smo je Apostol Apostola (Apostola Apostolorum). Činjenica da je bila prvi svedok vaskršća daje joj veliki autoritet. Da je bila bolje poznata uloga Marije Magdalene, to bi bilo doprinelo stvaranju univerzalnije ili pluralne Crkve.
Scena vaskrsenja ima kapitalni značaj. To ćemo dokazati. Što više, ova je vrlo intimna scena. Evo jednog primera koji dokazuje familijarnost ove scene. Trebamo objasniti da je arameiski jezik upotrebljavan u Palestini u onim vremenima. Na arameijskom ime Marija je Mariam. Hristos Isus nije se nikada koristio ovim kada je činio čuda, kada se obraćao Bogu ili kada je bio na krstu... Ali tamo, kada je video Mariju Magdalenu posle vaskrsenja, obratio joj se na arameiskom i rekao joj je: "Mariam…". Onda ona odjednom shvati da se nalazi pred Isusom i odgovori: "Rabboni…", što na hebrejskom znači Majstore… ovo je vrlo intimna i emocionalna scena u vezi sa Hristosom i u vezi sa parom (bračnim).
Legenda Aurea nam takođe objašnjava dolazak Marije Magdalene ka francuskim obalama na palubi malog brogića koji nije imao ni jedra ni vesla.
Po tradiciji se zna da je bilo puno osoba na brodu, među njima su bili Marta, Sara, više Marija, Lazar, episcop Maximin, Josif iz Arimateje itd. "Bili su ukrcani na čamcu od strane nevernika i napušteni na moru bez kormila sa ciljem da budu potopljeni. Ipak, čudom, oni su se iskrcali na mestu gde je danas Les Saintes-Maries-de-la-Mer".
Jedan od najstarijih dokaza je Tapiseria Egzila, stara hiljadu osamsto godina, koja pripada Jeremy Pine-u, antikvaru američkom i koji je permanentni čuvar ovog blaga. Deo ove tapiserije predstavlja bežanje Marije Magdalene. Vidimo je sa aureolom i crvenkastom kosom, sa nekim znakom na čelu; i sa odelom plave boje. Vidimo više osoba, među njima, jedno dete. Čini se da se između prtljaga nalazi i pehar.
1212. Gervais de Tilbury pismeno pominje da su sedamdeset i dve osobe (muškarci i žene), sledbenici Hristosa Isusa, bile proterane iz Iudeje i napušteni na moru, na brodu bez vesla.
Po nekom nemačkom specijalistu koji je nabavio Marijino Jevanđelje koje se „izgubilo“, (taman kada se počelo govoriti o Mariji kao prostitutkinji) pominje se da Marija Magdalena ima viziju u kojoj je Isus kaže da on vidi njen novi lik...Zatim, ona bodri apostole da slede Isusove naredbe i da propovedaju njegovo učenje nevernicima.
Onda nastupa Maria Magdalena u strogoj ulozi apostolata i jevanđelizacije. Ona je preobrazila u hrišćanstvo jug Galije. Zatim ceo ostatak svoga života provodi u pećini, kod Sainte-Baume, koja se nalazi na jugu Francuske. Mnogi tvrde da poseduju njene kosti i pramene njene znamenite crvenkaste kose.
Kaže se da Marija Magdalena imala kao hranu božanske namernice u toku trideset godina u onoj pećini, da je tamo živela u penitenciji i udubljena u kontemplaciji, i da se jdnoga dana spustila do poljane, do kapele Svetoga Maximina, i da je primila pričešće- Hristovo Telo i Krv.
Umrla je na rukama Svetoga Maximina, a njena je duša odletela ka svome Spasitelju.
Žalosno je da znamo da Francuska revolucija i teror koji je sledio nisu bili blagi prema ovim mestima, naročito zbog kraljevske protekcije koju je pre imala, zbog toga i više, mnoge su se relikvije izgubile.
U XIII-om veku se razvija kult namenjen Mariji Magdaleni u gradu Vézelay, u Bourgogne, sa relikvijama Marije Magdalene. Dvanajest godina kasnije nalaze se nove relikvije Magdalene u nekoj kripti iz Saint Maximin, blizu Aix-en-Provence…
U Marselju joj je namenjena kapela. Sagrađena je na ruševinama antičkog hrama namenjen Dijani iz Efesa. Njena Godišnjica je 22. jula.
U Saint Maximinu, na jugu Francuske, dominikanski kaluđeri su prikazali lobanju na kojoj je deo kože čudnovato sašuvane, na mestu koje je Hristos Isus dotakao posle vaskrsnuća.
Interesantno je znati da je u XIII-om veku, u periodu franciskanskih i dominikanskih kaluđera prosjaka, kult Marije Magdalen dobijao internacionalno rasprostranjenje.
Ova su dva reda bila veoma posvećena Svetici. Uvek je za Sv.Franciska iz Asisi, Marija Magdalena bila model i primer.
U literaturi epohe joj se posvećuje kult. Postoje spomenici, manastiri, crkve, kapele koje su njoj namenjene u Provence (Francuska) i Napoli (Italija), među drugim mestima. Njena slava je trajala tokom celog srednjovekovnog perioda, ali na kraju je bila žrtva reformi datih od strane Sabora iz Trenta, ponovnim sastankom u XVI-om veku, sa ciljem da repliciraju protestantima, jer su ovi najavljivali kult svecima radi ruganja.
P.: Oskare, šta nam možeš reći?
O.: Da, istina je da su odluke Sabora iz Trenta bile kasnije iskorišćene od strane protestanata koji atakuju Katoličku crkvu zbog manjka diskriminacije pri određivanju Svetaca. Takođe je istinito da je Katolička crkva iskoristila ove napade od strane protestanata kao izgovor koji joj je vrlo dobro došao, po njihovoj meri, da bi pokušali da izbrišu iz istorije legitimnog hrišćanstva lik i put te sakralne žene. Eto, tako je praktično počela krucijadaa protiv Marije Magdalene i pored toga katolicizam još postavlja prepreke kako bi liturgijska služba bila samo u rukama muškaraca.
Nesrećni deo Istorije
Trebamo objasniti, na početku, da je hrišćanstvo prešlo od hebrejske čudne religije (po kojoj se približavaju krajnja vremena) na religiju različitu od one Isusove.
Više od toga, Rimljani su izmenili revolucionarni antimaterijalizam Hristosa Isusa koristeći se hrišćanstvom (izraz koji se prvi put pojavljuje u II-om veku) kako bi opravdali akumulaciju moći i bogatstva, umesto da favorizuju Autorealizaciju predviđenu gnostičkim dokumentima kao Jevanđelje po Tomi ili po Mariji.
Izbacili su potražnju za spoznajom i mogućnost da se do Boga približimo pojedinačno. Denuncirali su, kao jerese, tradicije povezane sa Misterijama i gnostičke prakse.
P.: Kako ovo vidiš, Oskare?
O.: Ovo je deo pokušaja koje je, počevši sa Saborom iz Trenta, činila i nastavlja da čini Katolička crkva kao bi ustanovila veru veštački fabrikovanu od njih i da se zauvek udalje od gnostičkih hrišćanskih postulata koji je ustanovio na početku Isus Hristos.
U IV-om veku Konstantin se konvertira u neku vrstu ortodoksnog hrišćanstva a Rimska država je postala hrišćanska, tako da Država je počela da utiče na hrišćanstvo. Imperija, koja je uvek bila antihrišćanska, postala je hrišanska. Prema tome, diktirala je oblik kojeg bi trebalo da ima hrišćanstvo kao vera.
P.: Oskare, Šta nam možeš reći? Ovo je neverovatno.
O.: Ovo je bila jedna od velikih grešaka Katoličke crkve: potraga za moći po svakoj ceni, bilo kako; i, ako je potrebno, da proda doktrinu nekoj političkoj moći, jer je to učinila više puta.
P.: U ovom slučaju je Veliki Zakon taj koji je prihvatio da hrišćanstvo pređe u Konstantinove ruke?
O.: Ono što je želeo Veliki Božanski Zakon bilo je da se rasprostrani Isusovo učenje u celoj Imperiji i na taj način takođe u svim zemljama sveta; ali, na žalost, oni koji su se od hrišćana brzo mobilizirali radi ujedinjenja sa Konstantinom bili su oni hrišćani koji nisu želeli originalno Isusovo učenje, a koji će kasnije slediti ono što je danas Katolička crkva. Sve se ovo dogodilo zbog velikog egoističkog stanja ljudi tih vremena, ovo je pripadalo i nastavlja da pripada Kali-yugi, odnosno, epohi tmina koja se već odvija nad čovečanstvom.
P.: Da li bi mogla Gnoza da propadne u traženju političkih moći ako bi postojala kao Gnostička crkva?
O.: Ne samo ako bi postojala Gnostička crkva, ali mogla bi pasti u buduće u istoj grešci ako bi mi zaboravili činjenicu da ono što tražimo je unutra, a ne spolja.
Rimljani iz te epohe bili su prepuni duhovnih pokreta koji su mrzeli karnal: stoicizam, maniheizam, neoplatonizam. Više od toga, Marijino Jevanđelje, u IV-om veku, bila je prava prepreka za instaliranje muške preeminencije. Tako da, bilo je potrebno da se preuredi lik Marije Magdalene i da se udalji njezino Jevanđelje, jer je u ovom Jevanđelju autoritet definisan da se oslanja ne na jerarhiju muškaraca, već na suprematiju muškaraca i žena koji su osvojili određenu moć duhovnog karaktera i duhovne zrelosti.
P.: Oskare, šta nam možeš reći?
O.: Ovo je uvek bila greška onih koji su izdali Isusovu izvornu poruku i ono što su uradili da smatraju da je važno da muškarac rukovodi u Crkvi, ne uzimajući u obzir da li taj muškarac ima stvarno unutrašnje zasluge pred Velikim Zakonom i Božanskim Jerarhijama da bi to mogao obavljati. Zbog toga je šarm Gnoze, u božanskom smislu, da daje jednaka prava i muškarcima i ženama za postizanje najviših položaja duhovnosti nezavisno od njihovog pola.
Kaže se da u II-om veku Crkva se širila i da je odstranila žene, pokušavajući da ih potčine, da ih ugnjetavaju i da ih nateraju na ćutanje, isto tako kako su pokušavali da urade i sa elementom koji ih predstavlja u očima nekih: seksualnost. Samo neke od gnostičkih grupa su bile poznate zahvaljujući značaju kojeg su pridavale ženama.
U IV-om veku deklarisalo se da je majka Hrista Isusa bila devica. Čednost je postala ideal, a žene su bile svedene na iskušenice...
Tek u XII-om veku traži se celibat rimsko-katoličkim sveštenicima, ali je podsticanje počelo mnogo ranije.
P.: Oskare, onda za ženu doživeti put dokazuje se skoro nemogućim sa ovim shvatanjima, a ni za muškarce nije bilo lako, jer kako mogu osetiti, vibrirati, poznavati i da se približe Sakralnom Ženskom kada su odrasli sa ovim konceptima?
O.: Kategorično. Oni koji ne umeju da vide u ženi predstavljanje Boga-Majke nikada neće primiti Sakralne Vatre i niti se mogu pomiriti (ponovo sjediniti) sa Svetim Duhom i sa Majkom Božanskom. Zaključak: negirati ženu u Misterijama znači negirati svima put.
Zadatak Crkve je bio da anulira istorijsku ulogu žene. Crkva će se zakačiti za najveću da bi unela svoje koncepte protiv žena.
Puno specijalista nam jasno govore da 14. septembra 591, u 333. pridici, Papa Gregorio I spojio je u jedno te isto lice Mariju, onu sa sedam demona, Mariju iz Egipta i anonimnu grešnicu. Neki hrišćani, kao ovaj Papa, imali su kao filozofske argumente činjenicu da je seksualnost greh, porok, pa kao posledica, žene su bile smatrane kao iskušenice i izvori greha...
Za kratko vreme vrši se asocijacija Marije Magdalene sa preljubnom ženom, anonimnom, koju je Hristos spasao od kamenovanja i takođe sa drugom ženom koja nije pominjana u Novom Testamentu, Marija iz Egipta, pokajana prostitutkinja iz IV-og veka. Postojale su mnogo legendi o drugim ženama po imenu Marija, koje su bile prostitutkinje i koje su se konvertirale u hrišćanstvo...
Prema tome, ovaj Papa dozvoljavlja sebi interpretaciju tekstova jevanđelja; i, na žalost, kaluđeri i popovi su čitali i ponovo čitali , bezbroj puta ovu pridiku.
Po James Carroll-u (posvećen kao sveštenik 1969, a koji je odustao od sveštenstva 1974. posvetivši se potom pisanju) kaže nam: "Tako je otpočelo stvaranje Marije Magdalene kao pokajane prostitutkinje, mašinerije stvorene od strane muškaraca za muškarce, mišljenje o celibatu komplektno izmišljeno za celibatere. Ovaj se pokret pokazao sklon mizoginizmu umesto da to suzbija. Pokretač ove antiseksualne seksualizacije Marije Magdalene bila je potreba koju su je osećali muškarci, želeći da dominiraju nad ženama. Ova se potreba oseća još i danas u nedru Katoličke crkve, kao i u drugim domenima".
Tako je Papa Gregorio odlučio da greh Marije Magdalene, pošto je smatrana kao pokajena žena, bude bludnost. Ona se, tako, pretvara u protivdeo Device Marije, i tako da bi žena (ili muškarac) stigla do spassenja treba da odustane od seksualnosti.
P.: Šta kažeš o ovome, Oskare?
O.: Ovo je deo negiranja ljudske prirode od strane ove katoličke institucije, i nepobitno da su Pape u ovome učestvovale, naračito Papa Gregorio I, učvršćujući koncept odricanja od prirodne funkcije ljudskog tela, kao instrumenta spasenja, kao instrumenta da se približimo Ocu. Ovo je veoma teška greška, ponavljam, Katoličke crkve. Trebamo poći od osnove da ono što je greh jeste blud, ali ne seksualnost.
Maria Magdalena je bila omalovažena u Novom Zavetu. Novi Zavet je bio strukturisan ne uzimajući u obzir apokrifna Jevanđelja.
Nije Hristos Isus želeo da Biblija bude takva. Duhovna interpretacija Marije Magdalene u činu vaskšća bila je izbrisana jer je opasno bliska gnostičkoj tačci viđenja.
Ona je bila otuđena kao osoba, kao apostol i kao supruga blagoslovenog Yeshuá Ben Pandirá, ne samo od Crkve, već i od ikonografije i umetnosti uopšte, naročito u poslednjim vekovima.
U Srednjem veku, u vreme Reforme i Preporoda, okorenila se ideja po kojoj žena ne može biti KVALIFIKOVANA kao apostol.
Priznavanjem blagoslovene Magdalene kao apostola ili kao Majstora menja način po kojem je Hristos Isus viđen i sa ovim, način stizanja do spasenja.
P.: Njena uloga je bila pojednostavljena, pomešana sa drugim ženama, kao što je slučaj neke Marije iz Egipta koja je bila pokajana prostitutkinja, i pored svega toga tražili su da naprave novu i jedinu verziju. Imam sva poštovanja prema toj pokajanoj Mariji, ali činjenica je da nije reč o Mariji Magdaleni... Oskare, mislim da ako omalovažimo Mariju Magdalenu omalovažimo i vaskrsnuće, umanjimo mu vrednost. Da li se to dogodilo?
O.: Nesumnjivo da, jer ako negiramo ulogu Marije Magdalene u konteksu Hrističke Drame anuliraće se tako sama drama, zato što Veliki Majstor Isus (Aberamentho) ne bi mogao realizovati svoje procese bez pomoći ove velike žene. I ovo je to što Katolička crkva nije nikada htela da prihvati. Iz ovog razloga nije bilo moguće da neko drugi osim Marije Magdalene vidi prvi put vaskrslog Spasitelja. Ako marginizujemo nju gubi se važnost ovog svedočanstva i relativizuju se dokazi i značaj vaskrsenja i sa tim istorija neće imati elemenat ujedinjenja koji spaja Isusovu smrt sa njegovim vaskrsenjem.
Prema tome, ako umanjimo značaj Marije Magdalene umanjićemo značaj scene vaskrsenja, jer je ona deo ovoga. Onda vaskrsenje Hristosa Isusa postaje osobna činjenica koja se samo njega tiče, a ne kao zadatak za sve. Ako stvarno vrednujemo ono što ona jeste, scena dobija presudni značaj. Ona postaje apostol spasa, što predstavlja slediti Hristosa Isusa. I, kako svi znamo, to je posredstvom seksualnog ujedinjenja kako da postignemo cilj, Autorealizacuju, što predstavlja finalitet puta. Prema tome, razumemo zašto Katolička crkva nije nikada o njima kao o paru (bračnom) govorila. Ipak, Apostol Filip govori o ovome (Filipovo Jevanđelje, Planša 111).
Episcopalian episcop, John Spong, veruje da je brak između Marije Magdalene i Isusa verovatan, i da zaključci koje ih je Crka povlačila zasnovani su na uvek pogrešnom načinu sa kojim je hrišćanstvo tratiralo žene.
Lynn Picknett nam kaže da postoje dokazi koji demonstriraju da je Marija Magdalena bila Isusova supruga. Ona smatra da je čudno što se ćuti po ovoj temi: "Čudno je, zato što su jevreji verovali da je celibat nekonvenabilan, a Isus i njegovi učenici mogli bi biti osumnjičeni od strane vlasti za homoseksualnost. Što se tiče ćutnje u okviru Jevanđelja,ovo je zbog neke vrste zajednice koju jevreji nisu priznavali...".
P.: Oskare, o kojoj vrsti zajednice nam govori gđa. Picknett?
O.: U stvarnosti ono što je bilo između Isusa i Marije Magdalene to je brak slavljen u tajnosti uz pomoć nekog gnostičkog ritusa i kog je sigurno isus postavio u praksi pred velikim Božanskim Zakonom i pred velikim Bićima, njegovog i njenog.
Simon Petar sugeriše da bi Maria Magdalena trebala da izađe iz kruga bliskih Isusu "jer žene nisu dostojne života…". Hristos odgovara: "Vidi, ja ću imati brigu da ja pretvorim u muško, tako da se ona pretvori u živog Duha sličnog vama muškarcima. Jer će svaka žena koja se stvori u muško ući u Carstvu Nebeskom ". Hristos je takođe rekaoa : "...svedite na jedinicu muško i žensko, tako da muškarac ne bude muškarac i žena žena…".
P.: Šta nam možeš reći, Oskare?
O.: Ono što je hteo Isus Hristos da kaže Simonu Petru, a takođe i nama svima, je ono kako nam objašnjava savremena Gnoza Venerabilnog Majstora Samael Aun Weora, da je moguće da žena bude deo večitog života kada ona stavi u aktivnost svog intimnog Hristosa. I to je ono što je Isus hteo da poruči apostolima: "Ja ću je tako pripremiti kako bi se ona stvorila Čovek", tj. da se stvori u živu inkarnaciju Sina Čovečijeg, odnosno, intimnog Hrista. I ova je uloga svake žene i svakog muškarca: da dostigne Hristifikaciju.
Još bolje možemo razumeti zbog čega su ove crkve mrtve, zato što su anihilirale duh Sakralnog Ženskog i spoj dualiteta muškarac-žena, koji konstituiše fundamentalni elemenat religijskih kultova u Egiptu, u Grčkoj, itd. U antičkoj Grčkoj, kako Zevs tako i Atena misteriozno su se pojavljivali pred ljudima da bi im pomagali... Postojalo je poštovanje prema sakralnom, prema dvojnosti žensko i muško, a sakralno je onda moglo da se manifestuje.
Ne možemo zaboraviti žene koje su bile sagorevane za vreme Inkvizicije, u takozvanom „lovu na veštice“. Imao sam priliku da izučavam ovu temu na univerzitetu, u Kanadi. Tamo su nam govorili da većina od popaljenih žena, mučenih, bile su obične sakupljačice lekovitih biljaka, isceljiteljke, babice, itd. Više od toga Venerabilan Majstor Samael Aun Weor nam potvrđuje da su mnoge od njih bile gnostičarke, a da su malo od njh bile prave veštice. Ove su žene bile mučene od strane Crkve, pa kako je ovo ostalo daleko u vremenu, više nas ne interesuje i to relativiziramo. U toj epohi religijski se akcionisalo protiv Gnoze i protiv žena.
P.: Zašto su se katolici i ortodoksni hrišćani tako mnogo udaljili od primitivnih hrišćana i još više od toga stigli su da ubijaju u ime Božije? I sve ovo ne uzimavši u obzir suđenje koje su priredili velikoj Jeanne d´Arc (Jovanki Orleanki)!
O.: Ovo se dogodilo zato što su ti pseudo-hrišćani koji su kasnije postali katolici, u stvarnosti, na svestan način, zbog želje za moći, želeli da izdaju izvornu Isusovu poruku. I sve što bi bilo moguće da se pretvori da njima preti, oni su to napadali uključivši i naoružanom vojskom; tu je i persekucija i ubijanje Templera, Katara, Karbonara, a ovi su bili Inicijati koji su nastavljali da u tajnosti šire istinitu i legitimnu poruku Isusa Hristosa.
Naravno da ne trebamo pasti u feminizam ili da se vratimo u epohu Amazonki. Ne, ni približno. Jednostavno trebamo naći tu ravnotežu, tu zdravu vezu između muškarca i žene. Kada postoji ovaj amalgam muškarca i žene u društvu, u običnom životu, to će odjeknuti u našem intimnom i duhovnom životu.
P.: Za mene – ne mislim da je bogohuljenje ako kažem – ovo predstavljanje je aspekat Hristosove energije u žensko. Poznajemo ženski i muški aspekat Trećeg Logosa. Da li možemo tvrditi da Yeshuá Ben Pandirá i Marija Magdalena jesu ženski i muški aspekat Drugog Logosa? Više od toga oboje predstavljaju božanski i humani aspekat u isto vreme. Šta nam možeš reći, Oskare ?
O.: Ne možemo oficijalno reći da su Marija Magdalena i Isus ženski i muški aspekat Drugog Logosa (u kabalističkim terminima), ali možemo reći da su Marija Magdalena i Isus Hristos živi eksponenti Drugog Logosa.
Zaključak
Tek 1969. Vatikan je anulirao ovu interpretaciju (Marije Magdalene kao prostitutkinje) bez ikakvog izvinjenja ili oficijalne deklaracije, u velikoj meri zbog pritisaka koji su dolazili iz unutrašnjosti Crkve i, kaže se takođe, od strane feminista.
Tako da tvrdimo da ne samo da nikada nije bila prostitutkinja, već više od toga ona je herojina, svetica, Autorealizovana (samo-ostvarena) žena, omiljeni učenik i, u isto vreme, supruga Venerabilnog Majstora Aberamentho. To je božanska žena i humana (ljudska) u isto vreme.
Svi specialisti, teolozi i eksperti, iznutra i spolja Katoličke crkve, sada uopšte veruju da je Marija Magdalena bila krajnje maltratirana tokom vekova.
Marija Magdalena jeste simbol pokajanja i psihološke smrti. Ona predstavlja takođe ženstvenost, ljubav, poniznost, vernost, hrabrost, vizionara, misionara. Ona je takođe ta koja čini mirakle (čuda), ta koja se nalazi prepuna vere kod krsne noge, vesnik vaskresenja, učenica utemeljivač hrišćanstva kojoj je Hristos Isus poverio zadatak da širi dobru vest (Jevanđelje).
Ona je simbol moći i hrabrosti jer govori apostolima kada su oni bili ožalošćeni: "Nemojte da plačete i ne budite tužni; ne oklevajte jer će njegova gracija da se spusti na sve vas i štititi će vas. Bolje je da mu hvalimo veličanstvenost...".
Ona pati više nego svi oni, to je blagodarnost njene sile,
njena veličina, mudrost njenog srca kada može tako govoriti.
Ona je pomazala Hristosa pre vaskresenja. Bez nje se hrišćanstvo pretvorilo u nešto sasvim različito, vrlo daleko od Gnoze. Ako se Marija Magdalena smatra sakralnom, žena je sakralna i , prema tome, seksualnost je sakralna.
Hristos Isus je rekao: "Ona je Carstvo Božije". On je takođe rekao: "...Marija, blagoslovena si ti, tebe ću usavršiti u smim Tajnama sa Visina. Govori otvoreno, jer je tvoje srce u Carstvu Nebeskom više nego svi tvoji bližnji". I rekao je: "Jer si ti blagoslovena među svim ženama sa Zemlje i zato što ćeš biti ispunjenost ispunjenosti i usavršenost usavršenosti ".
Venerabilan Majstor Samael Aun Weor nam kaže: "Marija Magdalena sjaji i sjajiće stašno božanska".
Treba de je obožavamo, da je izučavamo, da razumemo njenu ulogu, čak iako smo bili vaspitavani u drugoj religiji stranoj hrišćanstvu, iz dva velika razloga. Ona je Veliki Majstor, Hristfikovana žena, učenica i apostol najvećeg Majstora iz našeg Kosmosa, Yeshuá Ben Pandirá.
Dužnost je poznavati sve Majstore iz različitih tradicija Bele Lože, jer su tamo da nam pomognu i zato što su živi primeri koje da sledimo.
Drugi razlog zbog čega je trebamo poznati je zato što je samo-svesni deo našeg Bića, onaj deo koji nam pomaže u sopstvenom kajanju.
Ovo je sve. Zelela sam jednostavno da razmenim neke od ovih informacija o Mariji Magdaleni i o Sakralnom Ženskom kojeg ona predstavlja.
Verujem, kao žena, da se trebamo boriti, čuvajući u isto vreme naše mesto, ovo mesto koje je Bog odredio za nas. Neka bude blagoslovena žena koja razume i prihvaća ulogu sa ljubavlju i neka bude blagosloven muškarac koji je razume, ceni, voli i podržava u ukupnoj složenosti njene uloge. Ovi muškarci i ove žene će moći da se približe svojoj Božanskoj Majci i da bolje razumeju ulogu Marije Magdalene. Ovo je to što želim za sve (muško i žensko) među nama...
Zahvaljujem Oskaru za njegovu dobrotu, za njegovo strpljenje, jer je prihvatio ovaj upitnik i zato što me je pratio u ovom istraživanju. Evidentno, zahvaljujem se Venerabilnom Majstoru Samael Aun Weoru, zato što je dozvolio ženama da imaju pristup ka božanskoj spoznaji, magičnoj i duhovnoj i zato što je možemo razumeti. Niko to nije učinio pre njega... posle Hristosa Isusa.
Jedan od zadataka Hristosa Isusa je da je povrato u pravom svetlu ženski lik.
Venerabilan Majstor Samael Aun Weor je to, takođe učinio.
Članak je napisala Lynn Hachey
izvor:vopus.org
Poslednja izmena: