Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Sajberhondrija
U pojavi savremenih tehnologija, hipohondri su pronašli novu opsesiju – Internet, odnosno sajtove i forume koji nude najrazličitije dijagnoze, objašnjenja i lekove – i evoluirali su u sajberhondre
Pre masovne upotrebe Interneta, od hipohondrije, bolesti koja se definiše kao stanje u kome osoba veruje da pati od ozbiljne bolesti, iako lekarski pregled kaže da je zdrava, patilo je oko pet odsto ljudi. Taj broj se danas drastično povećao, jer virtuelno pretraživanje podataka koristi čak milijardu i po ljudi na planeti. Zanimljivo istraživanje koje je sproveo Majkrosoft pokazalo je da osam od deset odraslih ljudi traži onlajn zdravstvene informacije, a da je čak 70 odsto virtuelnih medicinskih informacija lošeg kvaliteta. Četvrtina ispitanika je priz-nala da su im podaci koje su našli na Internetu bili okidač i alarm za odlazak kod dok-tora, koji, opet, u 73 odsto slučajeva nisu pronašli nikakve ozbiljne simptome.
Rečenica “Bolje veb sajt danas nego lekar sutra” je zvezda vodilja svakog pravog sajberhondra. Sajberhondar je termin koji je nastao pre nekoliko godina, kako bi označio osobu koja u potrazi za objašnjenjem neobjašnjivih simptoma koji je muče, često krstari Internetom i postavlja seriju autodijagnoza bez da i pomisli da se konsultuje sa živim lekarom. Ovi “bolesnici” od najobičnijih prehlada prave mnogo ozbiljnije bolesti i ubeđeni su da će na svetskoj mreži otkriti “pravu istinu”. Posledice? Anksioznost i ubeđenost da boluju od veoma teških bolesti (vrlo često i neizlečivih), kao i gubitak vere u žive doktore. Istraživanja najpopularnijih sajtova za pretraživanje Interneta (kao što su Google ili Yahoo) su nam otkrila da se broj sajberhondara poslednjih godina drastično povećao, te da je samo u SAD tokom 2007. godine registrovano oko 160 miliona posetilaca veb sajtova ovog tipa. Istraživanja pokazuju da ni Evropljani nisu ništa bolji – svaki osmi muškarac će pre poverovati informaciji pronađenoj na Internetu nego svom lekaru. Erik Horvic, lekar koji je vodio istra-ži-vanje u Sjedinjenim Državama, tvrdi da ljudi prilikom pretraživanja posete samo prva dva veb sajta koja im pretraživač ponudi, pa su na taj način uskraćeni za detaljnije informacije. Zatim, kada prosečan čovek, bez specijalističkih medi-cinskih znanja ukuca “glavobolja” i pritom mu izađe da je ona simptom raznih bolesti i stanja – od tumora mozga pa do predoziranja kofeinom, vrlo je verovatno da će u panici poverovati negativnijem aspektu… Jer, da je sklon da se prikloni optimističnijoj strani, ne bi se o sopstvenom zdravlju ni konsultovao sa svetskom mrežom.
Virtuelna hitna pomoć
"Svaki put kada ja, ili meni bliska osoba treba da uzme neki novi lek, konsultujem Internet kako bih pronašao moguće kontraindikacije ili interakcije sa hranom ili pićem. Moram priznati da informacije koje pronađem u meni ponekad izazovu strah, jer nije lako ignorisati sva moguća neželjena dejstva. Ipak, većina mojih prijatelja i rođaka, a pogotovo oni malo stariji, obraćaju se meni jer znaju da imam mnogo iskustva na tom polju i znam koji su najbolji veb sajtovi. Kada odem lekaru uvek sam pripremljen i tačno znam o čemu govori”, priča Uroš, veb dizajner iz Novog Sada.
Sada i lekari imaju više problema sa pacijentima. Žale se da i normalni pacijenti, koji inače nisu bili hipohondri, to postaju zahvaljujući lakom pristupu informacijama. “Pacijenti misle da su postali eksperti za medicinu i postavljaju hiljadu bizarnih pitanja koja nemaju veze sa realnošću”, otkriva nam revoltirani lekar iz jednog od beogradskih domova zdravlja. “Sada moramo da provodimo duplo više vremena sa dezinformisanim pacijentima razjašnjavajući im stvari koje su pogrešno razumeli. Ranije bismo im prepisivali lekove i oni bi otišli ku--ća-ma zadovoljni i bez suvišnih pitanja. Sada su odjednom svi postali stručnjaci. Lekar posto-ji da bi pacijenta lečio, a ne da bi ga podučavao.”
Zbog čega je Internet idealno mesto za uzgajanje nečije opsednutosti sopstvenim zdravljem? “Hipohondrija kao poremećaj postoji odavno, ali kao i sve bolesti, evoluira zajedno sa ljudskom vrstom i u određenom smislu se “unapređuje” novim tehnologijama. Osoba sa ovim problemom pronalazi mnoge “prednosti” korišćenja Interneta: ne mora da se suočava sa komentarima da preteruje, ne oseća stid zbog toga što ne veruje stručnim licima i može do besvesti da proverava podatke, bez straha da će biti osuđena od strane okoline. Takođe, informacije su dostupne sve vreme (dok doktori nisu, recimo, u toku noći...), i tako mreža postaje hitna pomoć u trenucima brige. I najbanalnija pitanja se postavljaju mnogo lakše, veći je stepen privatnosti, i odgovori stižu mnogo brže nego u stvarnom svetu”, kaže Laura Bislengi, italijanski psiholog i psihoterapeut.
Međutim, mrvica sajberhondrije ponekad može biti i korisna. Ovo nam potvrđuje Miloš, arhitekta iz Niša: “Pre nego što sam posetio zu-ba-ra, otišao sam na veb sajt na kome sam na-šao detaljna objašnjenja mog problema i na-čine i posledice lečenja. Kasnije, kada sam otišao kod stomatologa osećao sam se mnogo bezbrižnije, jer sam bio upoznat sa problemom i bolje sam razumeo njegove preporuke i objaš-nje-nja”. Neki psiholozi se slažu sa ovakvim pri-stupom: “Ne biti pasivan, i s vremena na vreme potražiti informacije o bo-le-sti koja vas stvarno muči, ili o lekovima koji su vam prepisani, vas ne čini patološkim slučajem. To je dobro u određenoj meri, jer vas više pravih informacija može učiniti smirenijim, a takođe možete bolje razumeti lekare koji ponekad nisu jasni u svo-jim objašnjenjima”, objašnjava Laura.
Autodijagnoza kao izazov
Jedno istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji pokazalo je da je od 12 miliona slučajeva alergije na određenu hranu, 3 miliona izmiš-ljeno. Oni koji su “oboleli” od alergije virtuelnim putem, nisu nikad posetili lekara i sami su drastično promenili način ishrane nakon što su pročitali savete sa medicinskih sajtova. Takođe, autodijagnoza nije samo proizvod proči-tanih informacija sa Interneta – 2 odsto od 1500 intervjuisanih kaže da su “otkrili” simptome alergije nakon razgovora o toj temi sa prijateljima.
Međutim, kako da znamo da li su naši simptomi izmišljeni ili stvarni? Ako nikada nismo sto odsto sigurni da nam nije ništa, ako ne verujemo lekarima čak i nakon jasnih objašnjenja da je sve u najboljem redu, ako uvek želimo još jedno mišljenje, čak i kada se radi o simptomima koji nisu ozbiljni, i ako uvek konsultujemo Google da bismo bili sto potpuno sigurni... Onda nema razloga za brigu, verovatno je sve samo plod našeg uma (ili možda ima, pošto ni sajberhondrija nije naivna bolest ako se otrgne kontroli). Pokušajte da se kontrolišete, nemojte koristiti Internet kao izvor informacija baš za svaku boljku, pokušajte bolje da upoznate samog sebe i da prihvatite da u životu ne postoji potpuna kontrola nad bilo čime, pa ni nad sopstvenim zdravljem. Ukoliko se sumnje nastave ili pogoršaju, savetuje se psihoterapija.
I šta sada? Kladimo da ćete otići na Google i ukucati pojam “sajberhondrija”...
Ko je sajberhondar?
Evo lične karte modernog umišljenog bolesnika
• Najmanje dva puta nedeljno posećuje medicinske sajtove.
• Registrovan je na minimum jednom forumu na kome se diskutuje o zdravlju.
• Prvi je na Google-u pročitao sve o novom gripu.
• Ubeđen je da su informacije sa Interneta sto odsto proverene.
• Ima jaku želju da se kod lekara pojavi sa odštampanim stranicama sa Interneta.
• Nakon posete lekaru, na mreži traži potvrdu njegovih reči.
• Na stranim sajtovima traži kontraidikacije i neželjena dejstva prepisanih lekova, jer je ubeđen “da su u Srbiji nešto zaboravili”.
• Vešt je u surfovanju Internetom i uvek uspeva da pronađe ono što ga zanima, ma koliko to retko i nepoz-nato bilo.
• Savetuje prijatelje da konsultuju sajtove pre nego što posete lekara.
• Među svim bolestima koje odgovaraju njegovim simptomima, uvek veruje da ima onu najtežu.
Izvor: Ana Bellotti
U pojavi savremenih tehnologija, hipohondri su pronašli novu opsesiju – Internet, odnosno sajtove i forume koji nude najrazličitije dijagnoze, objašnjenja i lekove – i evoluirali su u sajberhondre
Pre masovne upotrebe Interneta, od hipohondrije, bolesti koja se definiše kao stanje u kome osoba veruje da pati od ozbiljne bolesti, iako lekarski pregled kaže da je zdrava, patilo je oko pet odsto ljudi. Taj broj se danas drastično povećao, jer virtuelno pretraživanje podataka koristi čak milijardu i po ljudi na planeti. Zanimljivo istraživanje koje je sproveo Majkrosoft pokazalo je da osam od deset odraslih ljudi traži onlajn zdravstvene informacije, a da je čak 70 odsto virtuelnih medicinskih informacija lošeg kvaliteta. Četvrtina ispitanika je priz-nala da su im podaci koje su našli na Internetu bili okidač i alarm za odlazak kod dok-tora, koji, opet, u 73 odsto slučajeva nisu pronašli nikakve ozbiljne simptome.
Rečenica “Bolje veb sajt danas nego lekar sutra” je zvezda vodilja svakog pravog sajberhondra. Sajberhondar je termin koji je nastao pre nekoliko godina, kako bi označio osobu koja u potrazi za objašnjenjem neobjašnjivih simptoma koji je muče, često krstari Internetom i postavlja seriju autodijagnoza bez da i pomisli da se konsultuje sa živim lekarom. Ovi “bolesnici” od najobičnijih prehlada prave mnogo ozbiljnije bolesti i ubeđeni su da će na svetskoj mreži otkriti “pravu istinu”. Posledice? Anksioznost i ubeđenost da boluju od veoma teških bolesti (vrlo često i neizlečivih), kao i gubitak vere u žive doktore. Istraživanja najpopularnijih sajtova za pretraživanje Interneta (kao što su Google ili Yahoo) su nam otkrila da se broj sajberhondara poslednjih godina drastično povećao, te da je samo u SAD tokom 2007. godine registrovano oko 160 miliona posetilaca veb sajtova ovog tipa. Istraživanja pokazuju da ni Evropljani nisu ništa bolji – svaki osmi muškarac će pre poverovati informaciji pronađenoj na Internetu nego svom lekaru. Erik Horvic, lekar koji je vodio istra-ži-vanje u Sjedinjenim Državama, tvrdi da ljudi prilikom pretraživanja posete samo prva dva veb sajta koja im pretraživač ponudi, pa su na taj način uskraćeni za detaljnije informacije. Zatim, kada prosečan čovek, bez specijalističkih medi-cinskih znanja ukuca “glavobolja” i pritom mu izađe da je ona simptom raznih bolesti i stanja – od tumora mozga pa do predoziranja kofeinom, vrlo je verovatno da će u panici poverovati negativnijem aspektu… Jer, da je sklon da se prikloni optimističnijoj strani, ne bi se o sopstvenom zdravlju ni konsultovao sa svetskom mrežom.
Virtuelna hitna pomoć
"Svaki put kada ja, ili meni bliska osoba treba da uzme neki novi lek, konsultujem Internet kako bih pronašao moguće kontraindikacije ili interakcije sa hranom ili pićem. Moram priznati da informacije koje pronađem u meni ponekad izazovu strah, jer nije lako ignorisati sva moguća neželjena dejstva. Ipak, većina mojih prijatelja i rođaka, a pogotovo oni malo stariji, obraćaju se meni jer znaju da imam mnogo iskustva na tom polju i znam koji su najbolji veb sajtovi. Kada odem lekaru uvek sam pripremljen i tačno znam o čemu govori”, priča Uroš, veb dizajner iz Novog Sada.
Sada i lekari imaju više problema sa pacijentima. Žale se da i normalni pacijenti, koji inače nisu bili hipohondri, to postaju zahvaljujući lakom pristupu informacijama. “Pacijenti misle da su postali eksperti za medicinu i postavljaju hiljadu bizarnih pitanja koja nemaju veze sa realnošću”, otkriva nam revoltirani lekar iz jednog od beogradskih domova zdravlja. “Sada moramo da provodimo duplo više vremena sa dezinformisanim pacijentima razjašnjavajući im stvari koje su pogrešno razumeli. Ranije bismo im prepisivali lekove i oni bi otišli ku--ća-ma zadovoljni i bez suvišnih pitanja. Sada su odjednom svi postali stručnjaci. Lekar posto-ji da bi pacijenta lečio, a ne da bi ga podučavao.”
Zbog čega je Internet idealno mesto za uzgajanje nečije opsednutosti sopstvenim zdravljem? “Hipohondrija kao poremećaj postoji odavno, ali kao i sve bolesti, evoluira zajedno sa ljudskom vrstom i u određenom smislu se “unapređuje” novim tehnologijama. Osoba sa ovim problemom pronalazi mnoge “prednosti” korišćenja Interneta: ne mora da se suočava sa komentarima da preteruje, ne oseća stid zbog toga što ne veruje stručnim licima i može do besvesti da proverava podatke, bez straha da će biti osuđena od strane okoline. Takođe, informacije su dostupne sve vreme (dok doktori nisu, recimo, u toku noći...), i tako mreža postaje hitna pomoć u trenucima brige. I najbanalnija pitanja se postavljaju mnogo lakše, veći je stepen privatnosti, i odgovori stižu mnogo brže nego u stvarnom svetu”, kaže Laura Bislengi, italijanski psiholog i psihoterapeut.
Međutim, mrvica sajberhondrije ponekad može biti i korisna. Ovo nam potvrđuje Miloš, arhitekta iz Niša: “Pre nego što sam posetio zu-ba-ra, otišao sam na veb sajt na kome sam na-šao detaljna objašnjenja mog problema i na-čine i posledice lečenja. Kasnije, kada sam otišao kod stomatologa osećao sam se mnogo bezbrižnije, jer sam bio upoznat sa problemom i bolje sam razumeo njegove preporuke i objaš-nje-nja”. Neki psiholozi se slažu sa ovakvim pri-stupom: “Ne biti pasivan, i s vremena na vreme potražiti informacije o bo-le-sti koja vas stvarno muči, ili o lekovima koji su vam prepisani, vas ne čini patološkim slučajem. To je dobro u određenoj meri, jer vas više pravih informacija može učiniti smirenijim, a takođe možete bolje razumeti lekare koji ponekad nisu jasni u svo-jim objašnjenjima”, objašnjava Laura.
Autodijagnoza kao izazov
Jedno istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji pokazalo je da je od 12 miliona slučajeva alergije na određenu hranu, 3 miliona izmiš-ljeno. Oni koji su “oboleli” od alergije virtuelnim putem, nisu nikad posetili lekara i sami su drastično promenili način ishrane nakon što su pročitali savete sa medicinskih sajtova. Takođe, autodijagnoza nije samo proizvod proči-tanih informacija sa Interneta – 2 odsto od 1500 intervjuisanih kaže da su “otkrili” simptome alergije nakon razgovora o toj temi sa prijateljima.
Međutim, kako da znamo da li su naši simptomi izmišljeni ili stvarni? Ako nikada nismo sto odsto sigurni da nam nije ništa, ako ne verujemo lekarima čak i nakon jasnih objašnjenja da je sve u najboljem redu, ako uvek želimo još jedno mišljenje, čak i kada se radi o simptomima koji nisu ozbiljni, i ako uvek konsultujemo Google da bismo bili sto potpuno sigurni... Onda nema razloga za brigu, verovatno je sve samo plod našeg uma (ili možda ima, pošto ni sajberhondrija nije naivna bolest ako se otrgne kontroli). Pokušajte da se kontrolišete, nemojte koristiti Internet kao izvor informacija baš za svaku boljku, pokušajte bolje da upoznate samog sebe i da prihvatite da u životu ne postoji potpuna kontrola nad bilo čime, pa ni nad sopstvenim zdravljem. Ukoliko se sumnje nastave ili pogoršaju, savetuje se psihoterapija.
I šta sada? Kladimo da ćete otići na Google i ukucati pojam “sajberhondrija”...
Ko je sajberhondar?
Evo lične karte modernog umišljenog bolesnika
• Najmanje dva puta nedeljno posećuje medicinske sajtove.
• Registrovan je na minimum jednom forumu na kome se diskutuje o zdravlju.
• Prvi je na Google-u pročitao sve o novom gripu.
• Ubeđen je da su informacije sa Interneta sto odsto proverene.
• Ima jaku želju da se kod lekara pojavi sa odštampanim stranicama sa Interneta.
• Nakon posete lekaru, na mreži traži potvrdu njegovih reči.
• Na stranim sajtovima traži kontraidikacije i neželjena dejstva prepisanih lekova, jer je ubeđen “da su u Srbiji nešto zaboravili”.
• Vešt je u surfovanju Internetom i uvek uspeva da pronađe ono što ga zanima, ma koliko to retko i nepoz-nato bilo.
• Savetuje prijatelje da konsultuju sajtove pre nego što posete lekara.
• Među svim bolestima koje odgovaraju njegovim simptomima, uvek veruje da ima onu najtežu.
Izvor: Ana Bellotti