Iskrivljena slika o osnovnim troškovima
Izvor: Blic M. Škrbić | 19. 09. 2011. - 00:02h | Foto: G. Srdanov
Prosečna potrošačka korpa za tročlano domaćinstvo u Srbiji, kako pokazuje statistika, u julu je vredela 55.875,95 dinara. Šaroliki sadržaj ove korpe, međutim, sigurno nije dovoljan za normalan život, pa se nameće pitanje koliko je prosečna potrošačka korpa koju izračunavaju statističari zaista i realan pokazatelj o tome koliko nam novca u proseku treba za osnovne životne troškove.
Statističari izračunali da pojedemo samo 233 grama junetine mesečno
Primera radi, član jednog prosečnog tročlanog domaćinstva po ovoj korpi mesečno troši svega 233,33 grama junećeg mesa, ili 8,8 kilograma hleba, 166,66 grama limuna, po 100 grama kajmaka i kačkavalja ili 5,5 litara mleka, što kada se prevede na dnevne količine nije ni puna šolja ovog napitka. Osim osnovnih životnih namirnica u sastav republičke prosečne potrošačke korpe ulaze i ostali životni troškovi od stanovanja i računa za komunalije, preko zdravstva, opremanja i održavanja doma, transporta, do kulture i obrazovanja. A neki od njih zapanjujuće su mali.
Statistika pokazuje da je za troškove obrazovanja prosečna tročlana porodica trebalo da izdvoji svega 428,70 dinara, za rekreaciju i kulturu 2.266,37 dinara, a za restorane i hotele svega 632,93 dinara. Kada se imaju u vidu cene, recimo, u restoranima u Srbiji, ispada da je jedna porodica za ovaj novac u restoranu mogla da poruči jednu porciju ćevapa i uz nju jedno do dva pića, dok su od novca namenjenog za obrazovanje mogli da pazare jednu knjigu pod uslovom da je bila na sniženju.
Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograd, objašnjava da su, otkako je ova korpa počela da se obračunava po metodogiji Evropske unije, troškovi hrane postali objektivniji jer u korpu sada ulazi više vrsta namirnica.
- To se, međutim, ne odnosi na troškove stanovanja, zdravstva, obrazovanja, transporta i slično, budući da su oni i dalje potcenjeni, pa samim tim ni vrednost potrošačke korpe nije realna - kaže Bogosavljević.
Sastav i količina hrane koja ulaze u ovu korpu, kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, napravljen je tako da korpa pokriva samo osnovne energetske vrednosti članova jednog domaćinstva.
- Broj kalorija koje namirnice koje ulaze u sastav korpe nose dovoljan je samo za preživljavanje, ali ne i za normalan život. Prosečna korpa se ne može primeniti na sve stanovnike Srbije. Nije isto kada u domaćinstvu imate dete u pubertetu i malu bebu, jer oni ne jedu isto. Isto kao što nisu iste potrebe za hranom jednog fizičkog radnika i zaposlenog u administraciji. Po parametrima potrošnje iz prosečne potrošačke korpe, ispada da Srbija ima najmanju potrošnju mesa, mleka, voća i povrća po glavi stanovnika u celoj Evropi. Možda bi bilo bolje da se nisu mučili i da su rekli da je za osnovne energetske vrednosti dovoljno mazati mast na hleb, jer je mast najkaloričnija - kaže Papović.
U Ministarstvu poljoprivrede i trgovine kažu da ovako definisana potrošačka korpa odražava strukturu potrošnje domaćinstava dobijenu iz ankete o potrošnji domaćinstava i da je ona objektivan pokazatelj potrošnje prosečnog domaćinstva.
Sadržaj potrošačke korpe nije dovoljan za život
Izvor: Blic M. Škrbić | 19. 09. 2011. - 00:02h | Foto: G. Srdanov
Prosečna potrošačka korpa za tročlano domaćinstvo u Srbiji, kako pokazuje statistika, u julu je vredela 55.875,95 dinara. Šaroliki sadržaj ove korpe, međutim, sigurno nije dovoljan za normalan život, pa se nameće pitanje koliko je prosečna potrošačka korpa koju izračunavaju statističari zaista i realan pokazatelj o tome koliko nam novca u proseku treba za osnovne životne troškove.
Statističari izračunali da pojedemo samo 233 grama junetine mesečno
Primera radi, član jednog prosečnog tročlanog domaćinstva po ovoj korpi mesečno troši svega 233,33 grama junećeg mesa, ili 8,8 kilograma hleba, 166,66 grama limuna, po 100 grama kajmaka i kačkavalja ili 5,5 litara mleka, što kada se prevede na dnevne količine nije ni puna šolja ovog napitka. Osim osnovnih životnih namirnica u sastav republičke prosečne potrošačke korpe ulaze i ostali životni troškovi od stanovanja i računa za komunalije, preko zdravstva, opremanja i održavanja doma, transporta, do kulture i obrazovanja. A neki od njih zapanjujuće su mali.
Statistika pokazuje da je za troškove obrazovanja prosečna tročlana porodica trebalo da izdvoji svega 428,70 dinara, za rekreaciju i kulturu 2.266,37 dinara, a za restorane i hotele svega 632,93 dinara. Kada se imaju u vidu cene, recimo, u restoranima u Srbiji, ispada da je jedna porodica za ovaj novac u restoranu mogla da poruči jednu porciju ćevapa i uz nju jedno do dva pića, dok su od novca namenjenog za obrazovanje mogli da pazare jednu knjigu pod uslovom da je bila na sniženju.
Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograd, objašnjava da su, otkako je ova korpa počela da se obračunava po metodogiji Evropske unije, troškovi hrane postali objektivniji jer u korpu sada ulazi više vrsta namirnica.
- To se, međutim, ne odnosi na troškove stanovanja, zdravstva, obrazovanja, transporta i slično, budući da su oni i dalje potcenjeni, pa samim tim ni vrednost potrošačke korpe nije realna - kaže Bogosavljević.
Sastav i količina hrane koja ulaze u ovu korpu, kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, napravljen je tako da korpa pokriva samo osnovne energetske vrednosti članova jednog domaćinstva.
- Broj kalorija koje namirnice koje ulaze u sastav korpe nose dovoljan je samo za preživljavanje, ali ne i za normalan život. Prosečna korpa se ne može primeniti na sve stanovnike Srbije. Nije isto kada u domaćinstvu imate dete u pubertetu i malu bebu, jer oni ne jedu isto. Isto kao što nisu iste potrebe za hranom jednog fizičkog radnika i zaposlenog u administraciji. Po parametrima potrošnje iz prosečne potrošačke korpe, ispada da Srbija ima najmanju potrošnju mesa, mleka, voća i povrća po glavi stanovnika u celoj Evropi. Možda bi bilo bolje da se nisu mučili i da su rekli da je za osnovne energetske vrednosti dovoljno mazati mast na hleb, jer je mast najkaloričnija - kaže Papović.
U Ministarstvu poljoprivrede i trgovine kažu da ovako definisana potrošačka korpa odražava strukturu potrošnje domaćinstava dobijenu iz ankete o potrošnji domaćinstava i da je ona objektivan pokazatelj potrošnje prosečnog domaćinstva.