Sadnice lešnika

[Nostradamus]

Sadnice lešnika



Lešnik se koristi u prehrambenoj industriji i konditorskoj industriji, medicini i parfimeriji, kao boja u slikarstvu itd. Svetska proizvodnja je ograničena zbog čega ova cenjene voćka uvek ima dobru cenu i dosta se traži, pa iz tih razloga treba širiti i u nasim zasadima. Dobro radja i na skromnijem zemljištu. Pri zasnivanju zasada lešnikom voditi računa o sledećem:
- birati sorte kasnijeg cvetanja i ranijeg zrenja
- za uzgoj lešnika dobra su brdsko planinska područja sa dovoljno vazdušne vlage mada se gaji i u ravničarskim oblastima.
- kritičan je period cvetanja, jer su u tom periodu temperature niže od -6 C nepovoljne za zametanje plodova
- i kod lešnika uglavnom kao i kod oraha ženski i muški cvetovi cvetaju nejednovremeno (dihogamija)
- najbolje je sađjenje u jesen ili zimi ako vreme dozvoljava i to na šećernim stranama, jer ti položaji sprečavaju ranije cvetanje leske.
- za sigurniju i obilniju rodnost lešnika preporučuje se pored odgovarajućeg oprašivača jos dve do tri sorte u istom zasadu
- ne koristiti kao podloge pri kalemljenju sorte koje daju puno izdanaka.
- većina sorti u našim uslovima sazreva krajem VIII i početkom IX. Raspon izmedđu najranijih i kasnih sorti je 20 dana.

 

[Nostradamus]

Štetočine lešnika su: Leskotoč ili lešnikov crv (izaziva crvljanje plodova), leskova grinja leskova strižibuba, štitasta vaš šljive. Bolesti lešnika su: pepelnica leske i parogena bakterija.
Sadnice se najviše proizvode izbojcima iz korenovog vrata matičnog stabla sorte pa ih iz tih razloga treba širiti. Moguće je sadnice proizvesti i kalemljenjem, ali se postupak ekonomski ne isplati. Takođe je moguće proizvesti sadnice položenicama, nagrtanjem, itd.
1.) Rastojanje između sadnica lešnika ako se gaji u vidu žbuna:
- bujne sorte - 5m x 5m
- srednje bujne - 5m x 4m
- slabo bujne - 4m x 4m
2.) Rastojanje između sadnica leske ako se gaji kao stablašica kalemljena na podlozi od meč3.) je leske:
- bujne sorte - 6m x 5m
- srednje bujne - 5m x 5m
- slabo bujne - 5m x 4m
3.) Rastojanje između sadnica leske ako se gaji u vidu žive ograde:
- bujne sorte - 6m x 3m
- srednje bujne - 5m x 3m
- slabo bijne - 4m x 3m
Prvi broj označava rastojanje izmedju redova, a drugi broj označava rastojanje između sadnica u redu.

 

[Nostradamus]

NEKE SORTE LEŠNIKA OKRUGLASTOG PLODA

ROJAL (SAD) Plod je veoma krupan, mase oko 4,2g. Okruglast, ima omotač duži od ploda. Ljuska je srednje debljine, prekrivena tamnim prugama. Randman jezgre 43,5%. Stablo je veoma bujno, srednje ranog cvetanja. Protandičan je. U račvici moze biti 2-3 ploda zajedno. Oprašuju ga Apolda, Kosford i Bolvijera. Cenjena zbog krupnoće kao stona sorta.

 

[Nostradamus]

CRVENI LAMBERT Plod je sitan mase oko 1,3g. Omotač je duži od ploda, ljuska je srednje tvrdoće, lepe prugaste površine. Randman 48,5%. Ova sorta iz lambert grupe je srednje bujnosti, dobro radja. Može da ima 1-7 plodova u grupi. Posebno je atraktivna zbog crvenog lišca koje je veoma lepo I dekorativno.

RIMSKI (ITALIJA) Plod krupan, mase oko3,1g. Okruglast, rebrast, neznatno izdužen. Omotač je ravan sa vrhom ploda, plodovi zreli lako ispadaju iz njega, ljuska je debela, teško se lomi. Randman jezgre 42%. žbun je vrlo bujan, uspravnog rasta. Daje malo izdanaka. Pojedinih godina prerodi, da bi naredne godine podbacio u rodu (alternativno ili naizmenično rađanje). Rano cveta ženskim cvetom, još u decembru (protaginična). Daje do tri ploda u račvici, samosterilna je (treba joj oprašivac).

RODNI KUTARD (FRANCUSKA) Plod je krupan, okruglast, mase oko 3-4g. Omotač je duzi za trećinu od ploda, jezgra je ukusna, ljuska je nesto deblja, randman jezgra je 39-44%. Stablo je bujno, dobre rodnosti, rano cveta. Protandričan je oprašuju ga: Davijana, Negret, i španski dugi. Sazreva pozno.

 

[Nostradamus]

Leska je veoma korisna voćka, čije su plodovi ljudi koristili u ishrani od davnina. Posle oraha ubraja se u najznačajnije jezgrasto voće.


[h=2]Lešnik - ISTARSKI DUGI[/h]
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[TD]Voćne sadnice Lešnika Istarski dugi su poreklom sa područja Istre.
Žbun je srednje bujan do bujan.
Redovno i dobro rađa.
Dobro ga oprašuju Halski Džin, Rimski i Ludolf.
Plod je krupan, izduženog oblika.
U grupi (grozdu) se nalaze prosečno 3 do 5 plodova. J
ezgro je žućkastobelo i ukusno.
Istarski dugi je najviše zastupljen u našim zasadima
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

[h=2]Lešnik - RIMSKI[/h] (ROMISCHE ZELLERNUSS)
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[TD]Voćne sadnice Lešnika Rimski su poreklom Italijanska sorta.
Srednje kasnog je zrenja.
Žbun je slabo, do srednje bujan. Rađa dobro.
Dobro ga oprašuju Istarski Dugi, Ludolf i Halski Džin. Dobar je orašivač za većinu sorti.
Plod je krupan, loptasto-spljoštenoga izgleda.
Broj plodova u cvati je 4.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

[h=2]Lešnik - LUDOLF[/h]
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[TD]Voćne sadnice Lešnika Ludolf su poreklom Nemačka sorta.
Žbun je srednje bujan do bujan. Rodan je.
Delimično je samooplodan.
Bolje rađa u mešovitim zasadima.
Plod je krupan, loptastog oblika.
Jezgro je krupno i ukusno.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

[h=2]Lešnik - TONDA ĐENTILE ROMANA[/h] (TONDA GENTILE ROMANA)
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[TD]Voćne sadnice Lešnika Tonda Đentile su poreklom Italijanska sorta.
Vreme zrenje je srednje rano.
Žbun je srednje bujan.
Rodna je.
Dobro je oprašuje Cosford.
Plod je krupan, loptastog oblika. Plod lako ispada iz omotača.
U grozdu se nalaze najčešće 2 do 4 ploda. Ljuska je tanka.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

[h=2]Lešnik - HALSKI DŽIN[/h] (HALLESHE RIESENNUSS, MERVEILLE DO BOLLWIELLER)
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[TD]Voćne sadnice Lešnika Halski Džin ranog je zrenja.
Sazreva krajem avgusta, početkom septembra.
Žbun je srednje bujan.
Otporan je prema niskim temperaturama.
Rano cveta.
Plod je krupan.
Plod lako ispada iz omotača.
U cvasti se najčešće nalaze 3 do 4 ploda
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]