- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
SAD strepe zbog kineske pomoći Evropi
Izvor:
Novosti.rs
VEĆI napori Kine da pomogne svom glavnom trgovinskom, ali krizom pogođenom partneru, Evropi, stvara strahovanje u SAD da bi se to moglo da dogoditi na račun Amerike.
Kina i dalje drži najveću količinu američkih državnih obveznica u vrednosti od 1,1 milijarda dolara. Amerikance, međutim, brine silazni trend interesovanja najvećeg stranog ulagača u hartije od vrednosti SAD, koje je sada na najnižem nivou u poslednjih godinu dana.
Peking nije zadovoljan niskim prinosom od uloga u američke državne obveveznice, za šta su delimično odgovorne i stimulativne mere američkog Ministarstva finansija. Međutim, nastavak kineske prodaje američkih hartija od vrednosti odrazio bi se na kamatne stope, što bi bilo pogibeljno za ekonomski oporavak SAD.
Pre dve godine Kina je, istina, saopštila da se ne odriče dolarskih obveznica, jer "zlato ne može da postane glavni kanal investiranja u strane rezerve", zbog ograničenog tržišta i nestalnih cena, dok su analitičari procenjivali da će Peking usmeriti više novca u američke korporacijske obveznice koje nose stabiliniji prinos.
Trendovi su, međutim, jasni. Još maja 2007. Kuvajt je ekskluzivno vezivanje za dolar zamenio korpom valuta, Sirija je učinila slično mesec dana kasnije. Septembra 2009. Kina, Indija i Rusija su izrazile interesovanje da diversifikuju dolarske obveznice.
Jedan od razloga zbog kojih Kina, ipak, ne žuri leži u spoznaja da bi ishitrena prodaja snizila vrednost njenih preostalih državnih obveznica SAD. Peking je svestan i da kupovinom dugova posustalih članica svog glavnog trgovinskog pratnera u Evropi najbolje pomaže i sebi.
Izvor:
Novosti.rs
VEĆI napori Kine da pomogne svom glavnom trgovinskom, ali krizom pogođenom partneru, Evropi, stvara strahovanje u SAD da bi se to moglo da dogoditi na račun Amerike.
Kina i dalje drži najveću količinu američkih državnih obveznica u vrednosti od 1,1 milijarda dolara. Amerikance, međutim, brine silazni trend interesovanja najvećeg stranog ulagača u hartije od vrednosti SAD, koje je sada na najnižem nivou u poslednjih godinu dana.
Peking nije zadovoljan niskim prinosom od uloga u američke državne obveveznice, za šta su delimično odgovorne i stimulativne mere američkog Ministarstva finansija. Međutim, nastavak kineske prodaje američkih hartija od vrednosti odrazio bi se na kamatne stope, što bi bilo pogibeljno za ekonomski oporavak SAD.
Pre dve godine Kina je, istina, saopštila da se ne odriče dolarskih obveznica, jer "zlato ne može da postane glavni kanal investiranja u strane rezerve", zbog ograničenog tržišta i nestalnih cena, dok su analitičari procenjivali da će Peking usmeriti više novca u američke korporacijske obveznice koje nose stabiliniji prinos.
Trendovi su, međutim, jasni. Još maja 2007. Kuvajt je ekskluzivno vezivanje za dolar zamenio korpom valuta, Sirija je učinila slično mesec dana kasnije. Septembra 2009. Kina, Indija i Rusija su izrazile interesovanje da diversifikuju dolarske obveznice.
Jedan od razloga zbog kojih Kina, ipak, ne žuri leži u spoznaja da bi ishitrena prodaja snizila vrednost njenih preostalih državnih obveznica SAD. Peking je svestan i da kupovinom dugova posustalih članica svog glavnog trgovinskog pratnera u Evropi najbolje pomaže i sebi.