- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
SAD: Romni na korak do kandidature
Izvor:
Novosti.rs
OTROVNE strele koje su poletele između bivšeg guvernera Masačusetsa i aktuelnog šefa Bele kuće jasno signaliziraju da je na američkom bojnom polju za najprestižniju vašingtonsku adresu na vidiku obračun aktuelnog predsednika, demokrate Baraka Obame i republikanca Mita Romnija.
Do izbora je ostalo tačno sedam meseci, ali Romni je poslednjim pobedama u tri američke države, Viskonsinu, Merilendu i prestoničkom okrugu stekao značajnu prednost ispred partijskih konkurenata Rika Santoruma, Njuta Gingriča i Rika Perija. Od potrebnih 1.144 delegatska glasa koje kandidat mora da osvoji da bi na republikanskom kongresu u avgustu bio nominovan za predsednika, Romni je osvojio 640, što je više od polovine, i znatno bolje od preostale trojice.
Upitan da li je pozvao konkurente da odustanu od dalje trke, Romni je rekao da nije, ali je dodao kako se nada da će njegova stranka ”što pre” da reši proces nominacije. U prilog tim nadama ide i činjenica da je Romni favorit ne samo među biračima, već i vodećim ličnostima stranke.
Demokratski tabor predsednika Obame koji je do sada profitirao od bespoštednog obračuna republikanskih kandidata, sada se aktivno fokusira na Romnija. Uz reklamne napade, Romnija kritikuju potpredsednik Džo Bajden, državna sekretarka Hilari Klinton, dok sam Obama budžetski plan republikanaca u Predstavničkom domu naziva ”trojanskim konjem”, čija je svrha da zavede republikansku ”radikalnu verziju u SAD”.
Protivnapadi su u kampanju uveli i predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva, kada je Romni optužio Obamu da skriva stvarne stavove. Šlagvort mu je dao Obamin privatni razgovor sa Medvedevim, kada je, nesevesan da su mikrofoni uključeni, rekao da će biti ”fleksibilniji” u radu na nuklearnom razoružanju posle izbora.
Skupi energenti, slabo stambeno tržište, neujednačenost prihoda među najvećim u svetu, visoka stopa nezaposlenosti i veliki nacionalni dug krupni su američki problemi koje neće moći da izbegne novi američki predsednik, ma kako se zvao. Politička podeljenost Amerike, koja se produbljuje poslednjih 15 godina mogla bi da dovede i do političke paralize u pogledu najvažnijih ekonomskih problema.
Izvor:
Novosti.rs
OTROVNE strele koje su poletele između bivšeg guvernera Masačusetsa i aktuelnog šefa Bele kuće jasno signaliziraju da je na američkom bojnom polju za najprestižniju vašingtonsku adresu na vidiku obračun aktuelnog predsednika, demokrate Baraka Obame i republikanca Mita Romnija.
Do izbora je ostalo tačno sedam meseci, ali Romni je poslednjim pobedama u tri američke države, Viskonsinu, Merilendu i prestoničkom okrugu stekao značajnu prednost ispred partijskih konkurenata Rika Santoruma, Njuta Gingriča i Rika Perija. Od potrebnih 1.144 delegatska glasa koje kandidat mora da osvoji da bi na republikanskom kongresu u avgustu bio nominovan za predsednika, Romni je osvojio 640, što je više od polovine, i znatno bolje od preostale trojice.
Upitan da li je pozvao konkurente da odustanu od dalje trke, Romni je rekao da nije, ali je dodao kako se nada da će njegova stranka ”što pre” da reši proces nominacije. U prilog tim nadama ide i činjenica da je Romni favorit ne samo među biračima, već i vodećim ličnostima stranke.
Demokratski tabor predsednika Obame koji je do sada profitirao od bespoštednog obračuna republikanskih kandidata, sada se aktivno fokusira na Romnija. Uz reklamne napade, Romnija kritikuju potpredsednik Džo Bajden, državna sekretarka Hilari Klinton, dok sam Obama budžetski plan republikanaca u Predstavničkom domu naziva ”trojanskim konjem”, čija je svrha da zavede republikansku ”radikalnu verziju u SAD”.
Protivnapadi su u kampanju uveli i predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva, kada je Romni optužio Obamu da skriva stvarne stavove. Šlagvort mu je dao Obamin privatni razgovor sa Medvedevim, kada je, nesevesan da su mikrofoni uključeni, rekao da će biti ”fleksibilniji” u radu na nuklearnom razoružanju posle izbora.
Skupi energenti, slabo stambeno tržište, neujednačenost prihoda među najvećim u svetu, visoka stopa nezaposlenosti i veliki nacionalni dug krupni su američki problemi koje neće moći da izbegne novi američki predsednik, ma kako se zvao. Politička podeljenost Amerike, koja se produbljuje poslednjih 15 godina mogla bi da dovede i do političke paralize u pogledu najvažnijih ekonomskih problema.