LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]SAD: Polovina nema novca za studije
[/h] Izvor: Tanjug
Vašington/Pariz -- Više od polovine Amerikanaca nema novac za studiranje, dok 75 odsto smatra da je sistem visokog školstva u SAD preskup, pokazuje anketa Instituta Pju.
Godišnja školarina za američke državne univerzitete je između 1980. i 2010. godine skočila sa oko 6.000 na 14.000 dolara, dok su privatni fakulteti poskupeli sa 13.000 na 32.000 dolara.
Zaduživanje na ime školarina u SAD u poslednjih trideset godina poraslo je sa 15 na 40 odsto fakultetski obrazovanih građana. Prosečan dug svršenih studenata iznosi 25.000 dolara.
"Troškovi za školarinu na univerzitetima SAD porasli su brže nego u bilo kom drugom sektoru. Takva tendencija se ubrzava zajedno sa ekonomskom krizom", objasnio je predsednik Nacionalnog centra za visoko školstvo i državnu politiku SAD Patrik Kalan.
On je dodao da se državni budžeti smanjuju, a pritisak na troškove se sve više pomera ka studentima i njihovim porodicima, što je nepravedno ako se zna da je broj nezaposlenih među visokokvalifikovanim mladim kadrom dostigao osam odsto u junu.
Kongres SAD je odlučio da ne prihvati predlog o udvostručenju kamatnih stopa za kreditiranje studenata, što državu godišnje košta 5,8 milijardi dolara. Dugovi za školarine američkih građana su u neprestanom porastu i oni su 31. marta iznosili 904 milijardi dolara, za razliku od zaduživanja domaćinstava koje je u padu.
Krediti za visoko obrazovanje postali su drugi po redu veličine pozajmice Amerikanaca u 2010.godini posle kredita za stanove, dok su na trećem mestu kreditne kartice, navodi se u majskoj studiji Centralne američke banke.
Sve je veći broj diplomaca koji ne uspevaju da pronađu posao koji bi podmirio njihove troškove života zajedno sa mesečnom ratom za kredit za školarinu, ako uopšte uspeju da se zaposle, pa zato raste broj onih koji se odlučuju da produže ili upišu neki novi faklultet.
Broj američkih diplomaca koji kasne sa isplatom kredita za školarinu više od tri meseca porastao je za 14 odsto 2011. godine.
[/h] Izvor: Tanjug
Vašington/Pariz -- Više od polovine Amerikanaca nema novac za studiranje, dok 75 odsto smatra da je sistem visokog školstva u SAD preskup, pokazuje anketa Instituta Pju.
Zaduživanje na ime školarina u SAD u poslednjih trideset godina poraslo je sa 15 na 40 odsto fakultetski obrazovanih građana. Prosečan dug svršenih studenata iznosi 25.000 dolara.
"Troškovi za školarinu na univerzitetima SAD porasli su brže nego u bilo kom drugom sektoru. Takva tendencija se ubrzava zajedno sa ekonomskom krizom", objasnio je predsednik Nacionalnog centra za visoko školstvo i državnu politiku SAD Patrik Kalan.
On je dodao da se državni budžeti smanjuju, a pritisak na troškove se sve više pomera ka studentima i njihovim porodicima, što je nepravedno ako se zna da je broj nezaposlenih među visokokvalifikovanim mladim kadrom dostigao osam odsto u junu.
Kongres SAD je odlučio da ne prihvati predlog o udvostručenju kamatnih stopa za kreditiranje studenata, što državu godišnje košta 5,8 milijardi dolara. Dugovi za školarine američkih građana su u neprestanom porastu i oni su 31. marta iznosili 904 milijardi dolara, za razliku od zaduživanja domaćinstava koje je u padu.
Krediti za visoko obrazovanje postali su drugi po redu veličine pozajmice Amerikanaca u 2010.godini posle kredita za stanove, dok su na trećem mestu kreditne kartice, navodi se u majskoj studiji Centralne američke banke.
Sve je veći broj diplomaca koji ne uspevaju da pronađu posao koji bi podmirio njihove troškove života zajedno sa mesečnom ratom za kredit za školarinu, ako uopšte uspeju da se zaposle, pa zato raste broj onih koji se odlučuju da produže ili upišu neki novi faklultet.
Broj američkih diplomaca koji kasne sa isplatom kredita za školarinu više od tri meseca porastao je za 14 odsto 2011. godine.