Posle odluke Baraka Obame, američkog predsednika, da odbaci plan o raspoređivanju protivraketne odbrane u Poljskoj i Češkoj, iz Moskve stižu vesti da bi Rusija mogla da odustane od ranije planiranog instaliranja raketa „iskander“ u Kalinjingradskoj oblasti, što je trebalo da bude odgovor na američki štit. U Vašingtonu pak nagoveštavaju da posle ovog zaokreta Rusija treba da napravi ustupke u vezi s iranskim nuklearnim pitanjem.
„Rusi će u narednih nekoliko nedelja imati šansu da pokažu koliko žele da budu konstruktivni po pitanju Irana“, rekao je Robert Gibs, portparol Bele kuće. Istu tezu iznosi obično dobro obavešteni moskovski „Komersant“, koji tvrdi da je Obamina administracija pre odluke o štitu Rusiji ispostavila zahtev da u zamenu zauzme oštriji stav prema iranskom nuklearnom programu. I pored demantija zvaničnika dve zemlje da se radi o trgovini, izvor lista tvrdi da SAD traže od Rusije da odustane od prodaje raketa S-300 Teheranu i da podrži rezoluciju Saveta bezbednosti UN o sankcijama Teheranu.
Vladimir Putin, ruski premijer, ocenio je Obaminu odluku kao „ispravnu i hrabru“ i izrazio nadu da će „biti još sličnih odluka“ Vašingtona.
Odustajanje SAD od izgradnje štita „navodi nas na pozitivne misli“, kazao je Putin. Nadamo se da će uslediti još nekoliko koraka, kao što su „potpuno ukidanje svih ograničenja na saradnju s Rusijom i prenošenje visokih tehnologija i aktiviranje širenja Svetske trgovinske organizacije prijemom Rusije, Belorusije i Kazahstana“, precizirao je premijer.
Ruska agencija Interfaks javila je, pozivajući se na vojno-diplomatski izvor, da Rusija odustaje od postavljanja raketa u Kalinjingradu. „Mere koje je Rusija preduzela kao odgovor na projekat američkog antiraketnog štita zamrznute su i možda će se čak potpuno odustati od njih“, rekao je taj izvor.
Visoki izvori u Kremlju takođe nagoveštavaju da se sada otvara širi prostor za saradnju u smanjenju nuklearnog naoružanja.
Dmitrij Rogozin, stalni predstavnik Rusije pri NATO, objašnjava zaokret Vašingtona isključivo američkim interesima, jer se pokazalo da je sistem, kako ga je zamislila prethodna administracija, neefikasan, da Iran nema raketa, a da „za protivraketnu odbranu Amerikanci nemaju novca“ i pri tom rizikuju svađu sa Rusijom.
Neki analitičari su obazriviji. Viktor Jesin, bivši načelnik štaba strateških raketnih jedinica, rekao je da će samo ako se ispostavi da je alternativna varijanta prihvatljiva za Rusiju, biti moguće govoriti o diplomatskom uspehu Moskve. Ističući da „ne može da tvrdi da je projekat u Poljskoj i Češkoj sasvim zatvoren“, ruski general navodi da SAD iransku pretnju mogu da neutrališu i regionalnim štitom koji podrazumeva instaliranje sistema „patriot“ u Izraelu, kao i u Turskoj. „Nije isključeno da će novi protivraketni sistem biti instaliran u Bugarskoj i Rumuniji“, rekao je Jesin.
