- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
SAD: Banke se pripremaju za krah EU
Izvor:
B92.net
Američke banke se pripremaju za raspad evrozone i pokušavaju da zaštite svoje investicije u Evropskoj Uniji, pišu britanski mediji."Banke sa Vol Strita se pripremaju za mogući izlazak grupe zemalja iz evrozone. One zbog toga smanjuju obim kreditnih poslova u evrozoni i pokušavaju da se zaštite od varijante, u kojem bi bile prisiljene da se refundiranje kredita, izdatim u evrima, izvrši u drahmama ili pezosima", prenose mediji.
Američke banke sada pokušavaju da prenesu kreditne sporazume sa evropskim kompanijama na londonsko finansijsko zakonodavstvo, koje će im omogućiti da lakše i sigurnije zaštite svoje investicije u slučaju kolapsa evrozone.
Perspektive raspada evrozone
Evropa se trenutno nalazi pred izborom: ili će integracija biti produbljena uz žrtvovanje finansijskih suvereniteta i tada će Centralna banka EU postati prava banka, tj. neće svaki put tražiti dozvolu vlada da bi delovala.
Ili će, ako se članice vrate svojim nacionalniim valutama, doći do produbljivanja krize, porasta nezaposlenosti i erupcije barterskih poslova.
Nastaće epoha protekcionizma, slična onoj iz tridesetih godina prošlog veka, tvrdi direktor ruskog Instituta ekonomije Ruslan Grinberg. Međutim, opasnost raspada evrozone je mala, smatra on.
"Krizu evra prouzrokovalo je to što su «očevi» te zaista prekrasne ideje ignorisali činjenicu da se države kontinenta, pre svega, nalaze na raznim nivoima razvoja, a pored toga su i istorijski dosta različite. Imaju različite «mehanizme» privrednog života. Blagostanje u državama-članicama EU je takođe na različitom nivou. Sve to se moglo uzeti u obzir prilikom uvođenja evra, i korigovati finansijsku politiku na odgovarajući način. To nije bilo urađeno. Nakon toga je usledio buran rast privrede u svim državama, ali su one pri tome i dalje ostale različite. To je vrlo važan momenat. Nekih 10 godina pre krize razvoj se odvijao upravo tako. A kada je došla kriza, sve države su morale nekako da se bore sa njom. Pri tome se pojavio i problem dugova. Nečiji su manji, a nečiji - veći. Grčka je jednostavno bila slabija od drugih".
"Ja, na primer, smatram da će racionalni predlozi odneti pobedu. I tada će na tržišta valuta doći mir. Prema zasluzi će ponovo biti procenjena preimućstva koja dobijaju države koje su ušle u evrozonu. Ali ako pobedi iracionalna ideja, pa Grčka izađe iz evrozone i ona počne da se raspada, loše će biti svima, bez obzira na to da li država ulazi u evrozonu ili ne. Ja, međutim, mislim da će zdrav razum ipak da pobedi. Zbog toga je opasnost raspada evrozone vrlo mala", rekao je Grinberg.
Izvor:
B92.net
Američke banke se pripremaju za raspad evrozone i pokušavaju da zaštite svoje investicije u Evropskoj Uniji, pišu britanski mediji."Banke sa Vol Strita se pripremaju za mogući izlazak grupe zemalja iz evrozone. One zbog toga smanjuju obim kreditnih poslova u evrozoni i pokušavaju da se zaštite od varijante, u kojem bi bile prisiljene da se refundiranje kredita, izdatim u evrima, izvrši u drahmama ili pezosima", prenose mediji.
Američke banke sada pokušavaju da prenesu kreditne sporazume sa evropskim kompanijama na londonsko finansijsko zakonodavstvo, koje će im omogućiti da lakše i sigurnije zaštite svoje investicije u slučaju kolapsa evrozone.
Perspektive raspada evrozone
Evropa se trenutno nalazi pred izborom: ili će integracija biti produbljena uz žrtvovanje finansijskih suvereniteta i tada će Centralna banka EU postati prava banka, tj. neće svaki put tražiti dozvolu vlada da bi delovala.
Ili će, ako se članice vrate svojim nacionalniim valutama, doći do produbljivanja krize, porasta nezaposlenosti i erupcije barterskih poslova.
Nastaće epoha protekcionizma, slična onoj iz tridesetih godina prošlog veka, tvrdi direktor ruskog Instituta ekonomije Ruslan Grinberg. Međutim, opasnost raspada evrozone je mala, smatra on.
"Krizu evra prouzrokovalo je to što su «očevi» te zaista prekrasne ideje ignorisali činjenicu da se države kontinenta, pre svega, nalaze na raznim nivoima razvoja, a pored toga su i istorijski dosta različite. Imaju različite «mehanizme» privrednog života. Blagostanje u državama-članicama EU je takođe na različitom nivou. Sve to se moglo uzeti u obzir prilikom uvođenja evra, i korigovati finansijsku politiku na odgovarajući način. To nije bilo urađeno. Nakon toga je usledio buran rast privrede u svim državama, ali su one pri tome i dalje ostale različite. To je vrlo važan momenat. Nekih 10 godina pre krize razvoj se odvijao upravo tako. A kada je došla kriza, sve države su morale nekako da se bore sa njom. Pri tome se pojavio i problem dugova. Nečiji su manji, a nečiji - veći. Grčka je jednostavno bila slabija od drugih".
"Ja, na primer, smatram da će racionalni predlozi odneti pobedu. I tada će na tržišta valuta doći mir. Prema zasluzi će ponovo biti procenjena preimućstva koja dobijaju države koje su ušle u evrozonu. Ali ako pobedi iracionalna ideja, pa Grčka izađe iz evrozone i ona počne da se raspada, loše će biti svima, bez obzira na to da li država ulazi u evrozonu ili ne. Ja, međutim, mislim da će zdrav razum ipak da pobedi. Zbog toga je opasnost raspada evrozone vrlo mala", rekao je Grinberg.