Član
- Učlanjen(a)
- 29.04.2009
- Poruka
- 3.068
U Pčinjskom okrugu na svakih pet-šest godina broj stanovnika se smanji za 4.000
VRANJE - U poslednjih šest godina iz Vranja, Vladičinog Hana, Bujanovca, Surdulice, Preševa, Bosilegrada i Trgovišta iselilo se više od 2.500 stanovnika, a sa geografske karte, od poslednjeg popisa, nestalo je šest sela. U većini opština broj umrlih je dvostruko veći od broja rođenih, pa se od 2003. godine do 2009. rodilo čak 1.300 beba manje. Na svakih pet-šest godina, broj stanovnika u Pčinjskom okrugu smanjuje se za skoro 4.000!
Nizak prirodni priraštaj glavni je razlog što je ljudi sve manje, ali ne i jedini. Jer, nestaju i albanska sela gde sa natalitetom nikad nije bilo problema. To je slučaj sa selima Đorđevac i Gare, kod Preševa, koja su do pre deset godina bila puna ljudi. Sada tamo nema nikog.
Ekonomska situacija je ono što ih je oteralo. To su azilanti koje ovih dana vraćaju iz Belgije, Holandije i Nemačke. Osim toga, i Albanke su se emancipovale i rađaju sve manje dece - tvrdi geograf Slavomir Kostić, koji godinama prati demografska kretanja na ovom području. On smatra da je fama da je njihov prirodni priraštaj toliko visok:
- Albancima odgovara da Srbi misle da ih ima mnogo više nego što ih stvarno ima. A za to smo i sami krivi, jer popis se u ovim sredinama radi ”na reč”. ”Aha, u kući vas je 15”, a niko ne proverava da li je to stvarno tako - objašnjava Kostić.
Recimo u Bujanovcu, tvrdi naš sagovornik, ima više srpskog stanovništva, nego albanskog, ali taj podatak nije poznat, pa ova varošica slovi za većinski albansku sredinu.
- Ipak, prirodni priraštaj u Preševu i Bujanovcu i dalje je među najvišima u Srbiji, ali i Vranje je ”u plusu” zahvaljujući, pre svega, albanskim porodiljama. Tako se u Vranju godišnje rodi između 2.200 i 2.500 beba. Iz vranjske opštine je trećina, druga trećina su deca iz Kosovskog Pomoravlja, a ostala su iz Preševa i Bujanovca.
Preševo je sve do 1987. godine imalo svoje porodilište ka kojem su ”gravitirale” porodilje iz albanskih sredina sa juga Srbije. Jedan od projekata Ministarstva zdravlja i Koordinacionog tela je da ono ponovo proradi. Time bi se, kažu albanski političari, otklonile sumnje da rađajući se u Vranju Albanci ”osvajaju” Srbiju.
I koliko god ovo bila još jedna od srpskih (ne)opravdanih opsesija, ipak je mesto rođenja veoma bitno. U martu ove godine vranjska policija podnela je krivične prijave protiv Bajrama Hasanija (54), direktora Doma zdravlja u Bujanovcu i još tri lekara ove zdravstvene ustanove, zbog sumnje da su od 2005. do 2009. godine izdavali potvrde albanskim porodiljama iz Bujanovca i okoline da su se porodile u svojim kućama, iako su porođaji obavljani na Kosovu. Tako je šesnaestoro dece upisano u matične knjige rođenih u Bujanovcu, što im omogućava primanje roditeljskog i dečjeg dodatka, kao i izdavanje ličnih dokumenata u Srbiji.
Slučaj još nije okončan, a lekari su izjavili da su ”uvek tako upisivali novorođenčad”.
VELIKI TRNOVAC
- SVAKI put oko izbora krene priča kako čuveni Veliki Trnovac ima 10.000 stanovnika. Prava je istina da ih je 6.000, a da samo 4.000 ima biračko pravo. Doduše, oni su disciplinovani, pa svi izađu na izbore kad im je u interesu. Zahvaljujući baš njihovim glasovima Albanci imaju prevagu u Bujanovcu - tvrdi Kostić.
Izvor: Novosti
VRANJE - U poslednjih šest godina iz Vranja, Vladičinog Hana, Bujanovca, Surdulice, Preševa, Bosilegrada i Trgovišta iselilo se više od 2.500 stanovnika, a sa geografske karte, od poslednjeg popisa, nestalo je šest sela. U većini opština broj umrlih je dvostruko veći od broja rođenih, pa se od 2003. godine do 2009. rodilo čak 1.300 beba manje. Na svakih pet-šest godina, broj stanovnika u Pčinjskom okrugu smanjuje se za skoro 4.000!
Nizak prirodni priraštaj glavni je razlog što je ljudi sve manje, ali ne i jedini. Jer, nestaju i albanska sela gde sa natalitetom nikad nije bilo problema. To je slučaj sa selima Đorđevac i Gare, kod Preševa, koja su do pre deset godina bila puna ljudi. Sada tamo nema nikog.
Ekonomska situacija je ono što ih je oteralo. To su azilanti koje ovih dana vraćaju iz Belgije, Holandije i Nemačke. Osim toga, i Albanke su se emancipovale i rađaju sve manje dece - tvrdi geograf Slavomir Kostić, koji godinama prati demografska kretanja na ovom području. On smatra da je fama da je njihov prirodni priraštaj toliko visok:
- Albancima odgovara da Srbi misle da ih ima mnogo više nego što ih stvarno ima. A za to smo i sami krivi, jer popis se u ovim sredinama radi ”na reč”. ”Aha, u kući vas je 15”, a niko ne proverava da li je to stvarno tako - objašnjava Kostić.
Recimo u Bujanovcu, tvrdi naš sagovornik, ima više srpskog stanovništva, nego albanskog, ali taj podatak nije poznat, pa ova varošica slovi za većinski albansku sredinu.
- Ipak, prirodni priraštaj u Preševu i Bujanovcu i dalje je među najvišima u Srbiji, ali i Vranje je ”u plusu” zahvaljujući, pre svega, albanskim porodiljama. Tako se u Vranju godišnje rodi između 2.200 i 2.500 beba. Iz vranjske opštine je trećina, druga trećina su deca iz Kosovskog Pomoravlja, a ostala su iz Preševa i Bujanovca.
Preševo je sve do 1987. godine imalo svoje porodilište ka kojem su ”gravitirale” porodilje iz albanskih sredina sa juga Srbije. Jedan od projekata Ministarstva zdravlja i Koordinacionog tela je da ono ponovo proradi. Time bi se, kažu albanski političari, otklonile sumnje da rađajući se u Vranju Albanci ”osvajaju” Srbiju.
I koliko god ovo bila još jedna od srpskih (ne)opravdanih opsesija, ipak je mesto rođenja veoma bitno. U martu ove godine vranjska policija podnela je krivične prijave protiv Bajrama Hasanija (54), direktora Doma zdravlja u Bujanovcu i još tri lekara ove zdravstvene ustanove, zbog sumnje da su od 2005. do 2009. godine izdavali potvrde albanskim porodiljama iz Bujanovca i okoline da su se porodile u svojim kućama, iako su porođaji obavljani na Kosovu. Tako je šesnaestoro dece upisano u matične knjige rođenih u Bujanovcu, što im omogućava primanje roditeljskog i dečjeg dodatka, kao i izdavanje ličnih dokumenata u Srbiji.
Slučaj još nije okončan, a lekari su izjavili da su ”uvek tako upisivali novorođenčad”.
VELIKI TRNOVAC
- SVAKI put oko izbora krene priča kako čuveni Veliki Trnovac ima 10.000 stanovnika. Prava je istina da ih je 6.000, a da samo 4.000 ima biračko pravo. Doduše, oni su disciplinovani, pa svi izađu na izbore kad im je u interesu. Zahvaljujući baš njihovim glasovima Albanci imaju prevagu u Bujanovcu - tvrdi Kostić.
Izvor: Novosti