LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Ruski zajam stiže tek na kašičicu
Izvor: Politika
Beograd -- Ukoliko Srbija do juna delimično završi projektnu dokumentaciju moguće je da Rusija odobri samo deo zajma za infrastrukturu od dogovorenih 800 miliona dolara.
Zoran Ćirović, pomoćnik ministra finansija, objašnjava da to znači da bi kredit bio odobravan u fazama.
"U prvoj fazi kredit bi mogao da bude odobren za projekat pruge Valjevo–Loznica, ali i za dva potprojekta u okviru Beogradskog železničkog čvora. Reč je o drugom koloseku pruge Pančevački most–Pančevo i tehničko-putničke stanice Zemun", naveo je Ćirović.
Ovim je praktično ruska strana izašla u susret domaćim pregovaračima. Jer, predstavnici naše zemlje upravo su letos predlagali da se pare odobravaju sukcesivno, kako koji projekat bude završavan. Predstavnici ruskog ministarstva finansija tada nisu bili radi da prihvate tu ideju i insistirali su na završetku kompletne dokumentacije, kako bi, kao što su obrazlagali, rizik za investiranje sveli na minimum.
Upitan da li će odobravanje kredita u fazama biti skuplje nego da zajam od Rusa dobijemo u celosti, Ćirović kaže da se o tome nije razgovaralo.
"Ali, s obzirom na to da je jedan od uslova ruske strane da njihove građevinske firme budu glavni izvođači radova, to bi trebalo da olakša našu pregovaračku poziciju. Njihov argument je da im se ne isplati da veliku građevinsku opremu i mehanizaciju transportuju za male poslove, ali ova tri projekta su dovoljno velika da bi mogla da im se isplate", smatra on.
Za celokupan projekat izgradnje Beogradskog železničkog čvora projektna dokumentacija još nije gotova. Taj posao nije završen ni kada je reč o obnovi pruge Beograd–Bar.
"Dok se taj posao ne završi mi ne možemo da pređemo na finansijski deo posla, odnosno na pregovore o uslovima pod kojima bismo dobili zajam", objašnjava Ćirović.
A na pitanje zašto nam toliko vremena treba da završimo projektnu dokumentaciju, ako je 200 miliona dolara kredita za podršku budžetu već „leglo” krajem prošle godine, Ćirović kaže da nema odgovor jer to nije u nadležnosti Ministarstva finansija.
Kako naglašava, naš zahtev biće da domaće građevinske firme budu angažovane u što većem obimu kao podizvođači i suizvođači, s obzirom na to da Rusi insistiraju da u najvećoj meri radovi budu povereni njihovim kompanijama.
"Ne čini povoljne uslove samo kamata. Važno je i koliki ćemo rok otplate dobiti, koliki će biti grejs period, odnosno mogućnost da neko vreme ne plaćamo kamatu, kao i koliko će naših firmi biti angažovano, koliki avans ćemo platiti", navodi Ćirović.
Ali već na proleće bi pregovarači opet mogli da sednu za sto. Pruga Valjevo–Loznica, za koju treba da bude povučeno oko 250 miliona evra, najspremnija je za finansiranje. Milutin Ignjatović, direktor Saobraćajnog instituta CIP, koji radi projekte za sve tri investicije, najavljuje da će dokumentacija za prugu Valjevo–Loznica biti završena do aprila.
"Polovina projekata je već bila urađena. Dugo smo čekali uslove i saglasnosti javnih preduzeća za preostalih tridesetak kilometara. Ostalo je samo da se projekat malo preuredi i može da se kandiduje za odobravanje zajma", ističe Ignjatović.
Za završetak Beogradskog železničkog čvora, kako su procenile obe strane, treba oko 220 miliona evra. Iako se njegov završetak planira već skoro četiri decenije, celovit projekat ne postoji.
Direktor CIP-a kaže da postoji deo za glavnu železničku stanicu Prokop i ona bi mogla da počne da se gradi. Pa kako bi koja faza projekta bila završavana, tako bi mogla da se otvaraju gradilišta.
Idejno rešenje celog Prokopa može da bude završeno za oko pet meseci. Isto toliko vremena je potrebno za putničko-tehničku stanicu Zemun, kao i za još jednu takvu stanicu, koja bi bila građena u Makišu, umesto prvobitno planirane u Kijevu.
Zajam (ne)će biti tema kad dođe Putin
Da li će se o ruskom zajmu, koji su pre više od godinu dana ugovorili predsednik Srbije Boris Tadić i ruski predsednik Dmitrij Medvedev, razgovarati sa premijerom Vladimirom Putinom kada u martu dođe u našu zemlju– nije poznato. „Ne verujem da će se razgovori sa Putinom voditi na tom tehničkom nivou”, zaključuje Zoran Ćirović, šef srpskog pregovaračkog tima.
Do Bara treba 230 miliona evra
Remont pruge Beograd–Bar iziskuje 230 miliona evra. To prevazilazi okvire ovog aranžmana. Šta će tačno na tom delu železnice biti finansirano iz ruskog kredita, nije poznato. Ignjatović kaže da pare mogu da budu odobrene na osnovu studije opravdanosti koju su prošle godine uradili CIP i italijanska kuća Italfar, jer ona sadrži preciznu specifikaciju troškova i radova. Za idejne i glavne projekte potrebno je nekoliko meseci.
Izvor: Politika
Beograd -- Ukoliko Srbija do juna delimično završi projektnu dokumentaciju moguće je da Rusija odobri samo deo zajma za infrastrukturu od dogovorenih 800 miliona dolara.
"U prvoj fazi kredit bi mogao da bude odobren za projekat pruge Valjevo–Loznica, ali i za dva potprojekta u okviru Beogradskog železničkog čvora. Reč je o drugom koloseku pruge Pančevački most–Pančevo i tehničko-putničke stanice Zemun", naveo je Ćirović.
Ovim je praktično ruska strana izašla u susret domaćim pregovaračima. Jer, predstavnici naše zemlje upravo su letos predlagali da se pare odobravaju sukcesivno, kako koji projekat bude završavan. Predstavnici ruskog ministarstva finansija tada nisu bili radi da prihvate tu ideju i insistirali su na završetku kompletne dokumentacije, kako bi, kao što su obrazlagali, rizik za investiranje sveli na minimum.
Upitan da li će odobravanje kredita u fazama biti skuplje nego da zajam od Rusa dobijemo u celosti, Ćirović kaže da se o tome nije razgovaralo.
"Ali, s obzirom na to da je jedan od uslova ruske strane da njihove građevinske firme budu glavni izvođači radova, to bi trebalo da olakša našu pregovaračku poziciju. Njihov argument je da im se ne isplati da veliku građevinsku opremu i mehanizaciju transportuju za male poslove, ali ova tri projekta su dovoljno velika da bi mogla da im se isplate", smatra on.
Za celokupan projekat izgradnje Beogradskog železničkog čvora projektna dokumentacija još nije gotova. Taj posao nije završen ni kada je reč o obnovi pruge Beograd–Bar.
"Dok se taj posao ne završi mi ne možemo da pređemo na finansijski deo posla, odnosno na pregovore o uslovima pod kojima bismo dobili zajam", objašnjava Ćirović.
A na pitanje zašto nam toliko vremena treba da završimo projektnu dokumentaciju, ako je 200 miliona dolara kredita za podršku budžetu već „leglo” krajem prošle godine, Ćirović kaže da nema odgovor jer to nije u nadležnosti Ministarstva finansija.
Kako naglašava, naš zahtev biće da domaće građevinske firme budu angažovane u što većem obimu kao podizvođači i suizvođači, s obzirom na to da Rusi insistiraju da u najvećoj meri radovi budu povereni njihovim kompanijama.
Ali već na proleće bi pregovarači opet mogli da sednu za sto. Pruga Valjevo–Loznica, za koju treba da bude povučeno oko 250 miliona evra, najspremnija je za finansiranje. Milutin Ignjatović, direktor Saobraćajnog instituta CIP, koji radi projekte za sve tri investicije, najavljuje da će dokumentacija za prugu Valjevo–Loznica biti završena do aprila.
"Polovina projekata je već bila urađena. Dugo smo čekali uslove i saglasnosti javnih preduzeća za preostalih tridesetak kilometara. Ostalo je samo da se projekat malo preuredi i može da se kandiduje za odobravanje zajma", ističe Ignjatović.
Za završetak Beogradskog železničkog čvora, kako su procenile obe strane, treba oko 220 miliona evra. Iako se njegov završetak planira već skoro četiri decenije, celovit projekat ne postoji.
Direktor CIP-a kaže da postoji deo za glavnu železničku stanicu Prokop i ona bi mogla da počne da se gradi. Pa kako bi koja faza projekta bila završavana, tako bi mogla da se otvaraju gradilišta.
Idejno rešenje celog Prokopa može da bude završeno za oko pet meseci. Isto toliko vremena je potrebno za putničko-tehničku stanicu Zemun, kao i za još jednu takvu stanicu, koja bi bila građena u Makišu, umesto prvobitno planirane u Kijevu.
Zajam (ne)će biti tema kad dođe Putin
Da li će se o ruskom zajmu, koji su pre više od godinu dana ugovorili predsednik Srbije Boris Tadić i ruski predsednik Dmitrij Medvedev, razgovarati sa premijerom Vladimirom Putinom kada u martu dođe u našu zemlju– nije poznato. „Ne verujem da će se razgovori sa Putinom voditi na tom tehničkom nivou”, zaključuje Zoran Ćirović, šef srpskog pregovaračkog tima.
Do Bara treba 230 miliona evra
Remont pruge Beograd–Bar iziskuje 230 miliona evra. To prevazilazi okvire ovog aranžmana. Šta će tačno na tom delu železnice biti finansirano iz ruskog kredita, nije poznato. Ignjatović kaže da pare mogu da budu odobrene na osnovu studije opravdanosti koju su prošle godine uradili CIP i italijanska kuća Italfar, jer ona sadrži preciznu specifikaciju troškova i radova. Za idejne i glavne projekte potrebno je nekoliko meseci.