Član
- Učlanjen(a)
- 18.06.2009
- Poruka
- 4.265
Ruski vrtići
Poslednjih godina, pod rukovodstvom Ruskog ministarstva obrazovanja počeli su da se razvijaju različiti modeli obuhvata predškolske dece. Od nekadašnjeg visokog obuhvata predškolske dece i uglavnom boravka od 7 do 19 časova rađeni su projkti koji se razlikuju po vremenu boravka i sadržajima rada sa decom.
Novine se kreću u pravcu vremena boravka dece uglavnom od 3 do 4 časa i po dodatnim sadržajima: jezici, sportske, umetničke i druge aktivnosti, priprema za školu, ali i po usmerenju na primer:
razvijanje ekoloških programa, podsticanje intelektualnog razvoja...
Jedna od takvih ustanova je i "Osnovna škola- dečiji vrtić broj 1655." kojim rukovodi pedagog L.S.Ivanova.
Specifičnost ovog vrtića je što se na sebi svojstven način bavi razvijanjem ekološke svesti dece, kroz različite aktivnosti. Možda bi radni naslov mogao da bude i kako to oni kažu: "Negujem, posmatram i izučavam biljke i životinje naše ustanove".
Rad ove ustanove ne predstavlja model koji je moguće presaditi, adaptirati, već je pre interesantan kao primer da je i u specifičnim ekonomsko-socijalnim uslovima moguće razviti izuzetan i neobičan program rada sa decom.
Šta je to posebno ?
U najkraćem u vrtiću se nalaze egzotične biljke i životinje sa svih kontinenata, na kojima bi mogli da im pozavide i zooparkovi i botaničke bašte.
Gde?
Na dva hektara površine, u Moskvi, nalazi se dvospratna zgrada izgrađena 1964.godine.
U okviru vrtića postoji zimska bašta sa egzotičnim biljkama: od kafe, banana, nara, maslina, (koji je egzotičan za moskovske uslove) do različitih palmi i kaktusa, ali i dvorište sa listopadnim i zimzelenim biljkama. Pored toga sve sobe imaju minijaturne kutke prirode u kojima se nalaze akvarijumi sa ribicama, ptice, morske svinje, kornjače, žabe... U okviru zimske bašte nalaze se i majmuni, oposumi, papagaji, činčile, kornjače, iguane, ali i guske,kokoške, poni, pas, mačka u dvorištu vrtića.
I nije specifičnost samo u posedovanju biljaka i životinja već u planskim aktivnostima koje se kontinuirano izvode sa decom tokom cele godine./Inače ovaj projekat ekološkog vaspitanja traje od 1995.godine.
Osnovni ciljevi radabili su praćenje veze između dečijih znanja i njihovog ponašanja; praćenje povezanosti stvaralačkih aktivnosti dece i njihovog iskustvenog znanja o ponašanju životinja; praćenje zajedno sa decom ponašanja životinja i njihovog razvoj u uslovima zarobljeništva... otkrivanje lepote prirode i familijarizovanje sa njom. Za ovu decu priroda nije apstraktan pojam - životinje imaju konkretne potrebe, ponašanja, lica. i ekološko vaspitanje ima svoje mesto u emocionalnoj sferi deteta.
Šta zapada za oko obilaskom ovog vrtića-škole. Vidljivo je da se prostor za igru i prostor za učenje razlikuju. Kabineti i biblioteka su i za decu i za odrasle.
Oprema: poštuje se nacionalno i funkcionalno, dečije stoličice su oslikane tipičnim, tradicionalnim ruskim motivima, u trpezariji na policama se nalaze primeri narodnog tradicionalnog zanatstva, posebno vredni predmeti keramike, rezbarenih ili oslikanih. Sala za muziku je tako uređena da podseća na koncertne sale -
drugačije je osvetljenje, umesto plafonjera, nalaze se lusteri,...manje funkcionalno, više kitnjasto. Odnos prema svetu prirode i umetnosti u ovom vrtiću se ne uči iz knjiga, već živi. Ljubav prema prirodi i njeno razumevanje predstavljaju buduću zaštitu same prirode.Ne bave se zagađenjima prirode, već razvijanjem doživljaja da priroda, biljke i životinje predstavljaju vrednost samu po sebi. Posebno su ponosni što se u samom vrtiću nalaze i neke od životinja koje su u "Crvenoj knjizi "- retkih i zaštićenih vrsta.
Kao što saznaju o hranjenju, nezi biljaka i životinja, deca eksperimentišu, beleže, prate šta se događa, razotkrivajući elementarne uzročno posledične veze, povezanost uslova živote i izgleda (kod nas je prevedena knjiga N.N.Pođakova "Praktično mišljenje kod dece "u kojoj ima naznaka ovakvog programa), prate prirodne procese i raduju se uspesima rasta mladunaca.
Iza ovoga stoji pedagoški kolektiv koji ima specifičnu motivacijum za rad i podršku Centra "Doškolnoe detstvo "A.V. Zaporožec. Saradnici ovog instituta poznati su beogradskoj predškolskoj javnosti. Direktorka i naučni rukovodilac je boravila osamdesetih godina u Beogradu L.Paramonova kao i S.Novoselova., koja se bavila ranim uzrastom.
Institut nastavlja tradiciju bavljenja institucionalnim predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem.
Ovaj institut je razradio bazični program rada sa decom ranog i predškolskog uzrasta sa kojim je pobedio na sveruskom državnom konkursu-radi se o programu "Izvori "i od 1997 doživeo je tri izdanja
Osnovni moto ovog programa je dijalog u komunikaciji vaspitača i dece i položaj deteta koga slušaju i čuju, podržava se samopouzdanje, inicijativa otvoreni i topli odnosi nasuprot monološkoj praksi podučavanja, nepotrebne formalne organizacije i slično.
U ovom institutu takođe razvijaju istraživanja tradicionalnih igara po međunarodnom projektu koji je osmišljen u Beogradu osamdesetih godina godine autora A.Marjanović i I.Ivića i očekuju štampanje rezultata višegodišnjeg rada tima specijalista i poslediplomaca do kraja ove godine.
Lepota i kvalitet rada vidljiv je u saradnji predškolskih ustanova, rada poslediplomaca u neposrednoj praksi i naučnih, istraživačkih institucija. Međusobno uvažavanje praktičara, zainteresovanost za menjanje svoje prakse i domaćinski odnos prema svojim ustanovama i višegodišnje lično ulaganje pedagoga, vaspitača, saradnika, stabilni kolektivi daju visoke rezultate u neposrednoj praksi.
Drugi vrtić, koji sam imala priliku da posetim bio je "Dečiji vrtić broj 1589 "Losinij ostrv "- čiji je rukovodilac mladi poslediplomac Kutilina Marija Andrejevna. Ovaj vrtić razvija program "Rekord-start "čije su osnovne karakteristike podržavanje i podsticanje opšteg i intelektualnog razvoja sa posebnim praćenjem stvaralačkih i kreativnih aktivnosti na podsticanju mašte i imaginacije.
Specifičnost ovog programa je uključivanje dijagnostifikovanja i praćenja razvijanja mašte kod dece.Oni pretpostavljaju da je najbolja priprema za školu zapravo razvoj mašte:
koliko su u stanju deca da zamisle određene situacije, da u mislima rešavaju problemske situacije, da uoče celinu, pre njenih elemenata i što je najvažnije sposobnost da samo dete procenjuje, prati svoje aktivnosti. Ako nema dovoljno razvijenu simboličku igru i igru u opšte, ne može se očekivati ni razvoj mašte. Ako dete stiče svoja iskustva kroz kreativno učenje, onda razvija i mogućnosti da se stavi u položaj drugog čoveka, a to jeste i razvoj mašte i razvoj intelektualnih sposobnosti. Ne traži se samo stvaralačko rešenje, već da ta kreativna rešenja budu i moguća.Osnovni cilj je da se razvijaju i sposobnosti učenja, koje se pokazuju tako što se vidi dete koje postavlja pitanja, uključuje odraslog u proces i postaje subjekt učenja. Ima izbor da učestvuje u stvaranju alternativa. Ovaj program razvija se u saradnji sa Institutom porodičnog vaspitanja i predškolskog obrazovanja V.T.Kudrjavceva.
Opšti utisak je da postoji tradicija vrednosti angažovanog boravka na vazduhu dece predškolskog uzrasta bilo o kom se programu radilo.Ne postoje loši vremenski uslovi za boravak na vazduhu. Postoji neadekvatna garderoba ili prostor. To znači da svaki vrtić u dvorištu ima nastrešnice ispod kojih mogu da se realizuju aktivnosti na vazduhu čak i kada pada kiša ili sneg. Na pitanje imate li problema sa izvođenjem dece na polje. Pokazala se neskrivena začuđenost i protiv pitanje: "A. kako biste sa decom preživeli ceo dan da ne idu na vazduh". Veliki broj aktivnosti posmatranja i istraživanja su sistematski planirane za vreme boravka napolju.
Osnovni kvalitet je sistematičnost u pristupu. U samim vrtićima ne bave se uglavnom globalnim pristupom vaspitanju i obrazovanju. Unapređuju se segmenti vaspitno-obrazovnog procesa na konkretan način, ali i povezujući se sa istraživačkim pedagoškim i psihološkim projektima odgovarajućih institucija.
Priredila: Vesna Janjević-Popović
POGLED NA DVA VRTIĆA U MOSKVI
EKSPERIMENTALNI POLIGONI DVA INSTITUTA
EKSPERIMENTALNI POLIGONI DVA INSTITUTA
Poslednjih godina, pod rukovodstvom Ruskog ministarstva obrazovanja počeli su da se razvijaju različiti modeli obuhvata predškolske dece. Od nekadašnjeg visokog obuhvata predškolske dece i uglavnom boravka od 7 do 19 časova rađeni su projkti koji se razlikuju po vremenu boravka i sadržajima rada sa decom.
Novine se kreću u pravcu vremena boravka dece uglavnom od 3 do 4 časa i po dodatnim sadržajima: jezici, sportske, umetničke i druge aktivnosti, priprema za školu, ali i po usmerenju na primer:
razvijanje ekoloških programa, podsticanje intelektualnog razvoja...
Novina poslednjih godina je isprobavanje modela u kojima se deca u istoj ustanovi nalaze sve do polaska u peti razred osnovne škole. Tako da se pod istim krovom i zajedničkim rukovodiocem nalaze i vrtić i niži razredi osnovne škole.Ovo nije bio model seoskih sredina, već takvih ustanova ima i u samoj Moskvi.
Iskustva pokazuju da ovaj model omogućava bolju i suštinsku povezanost predškolskog vaspitanja i obrazovanja sa školskim. Jedna od takvih ustanova je i "Osnovna škola- dečiji vrtić broj 1655." kojim rukovodi pedagog L.S.Ivanova.
Specifičnost ovog vrtića je što se na sebi svojstven način bavi razvijanjem ekološke svesti dece, kroz različite aktivnosti. Možda bi radni naslov mogao da bude i kako to oni kažu: "Negujem, posmatram i izučavam biljke i životinje naše ustanove".
Rad ove ustanove ne predstavlja model koji je moguće presaditi, adaptirati, već je pre interesantan kao primer da je i u specifičnim ekonomsko-socijalnim uslovima moguće razviti izuzetan i neobičan program rada sa decom.
Šta je to posebno ?
U najkraćem u vrtiću se nalaze egzotične biljke i životinje sa svih kontinenata, na kojima bi mogli da im pozavide i zooparkovi i botaničke bašte.
Gde?
Na dva hektara površine, u Moskvi, nalazi se dvospratna zgrada izgrađena 1964.godine.
U okviru vrtića postoji zimska bašta sa egzotičnim biljkama: od kafe, banana, nara, maslina, (koji je egzotičan za moskovske uslove) do različitih palmi i kaktusa, ali i dvorište sa listopadnim i zimzelenim biljkama. Pored toga sve sobe imaju minijaturne kutke prirode u kojima se nalaze akvarijumi sa ribicama, ptice, morske svinje, kornjače, žabe... U okviru zimske bašte nalaze se i majmuni, oposumi, papagaji, činčile, kornjače, iguane, ali i guske,kokoške, poni, pas, mačka u dvorištu vrtića.
I nije specifičnost samo u posedovanju biljaka i životinja već u planskim aktivnostima koje se kontinuirano izvode sa decom tokom cele godine./Inače ovaj projekat ekološkog vaspitanja traje od 1995.godine.
Osnovni ciljevi radabili su praćenje veze između dečijih znanja i njihovog ponašanja; praćenje povezanosti stvaralačkih aktivnosti dece i njihovog iskustvenog znanja o ponašanju životinja; praćenje zajedno sa decom ponašanja životinja i njihovog razvoj u uslovima zarobljeništva... otkrivanje lepote prirode i familijarizovanje sa njom. Za ovu decu priroda nije apstraktan pojam - životinje imaju konkretne potrebe, ponašanja, lica. i ekološko vaspitanje ima svoje mesto u emocionalnoj sferi deteta.
Šta zapada za oko obilaskom ovog vrtića-škole. Vidljivo je da se prostor za igru i prostor za učenje razlikuju. Kabineti i biblioteka su i za decu i za odrasle.
Oprema: poštuje se nacionalno i funkcionalno, dečije stoličice su oslikane tipičnim, tradicionalnim ruskim motivima, u trpezariji na policama se nalaze primeri narodnog tradicionalnog zanatstva, posebno vredni predmeti keramike, rezbarenih ili oslikanih. Sala za muziku je tako uređena da podseća na koncertne sale -
drugačije je osvetljenje, umesto plafonjera, nalaze se lusteri,...manje funkcionalno, više kitnjasto. Odnos prema svetu prirode i umetnosti u ovom vrtiću se ne uči iz knjiga, već živi. Ljubav prema prirodi i njeno razumevanje predstavljaju buduću zaštitu same prirode.Ne bave se zagađenjima prirode, već razvijanjem doživljaja da priroda, biljke i životinje predstavljaju vrednost samu po sebi. Posebno su ponosni što se u samom vrtiću nalaze i neke od životinja koje su u "Crvenoj knjizi "- retkih i zaštićenih vrsta.
Kao što saznaju o hranjenju, nezi biljaka i životinja, deca eksperimentišu, beleže, prate šta se događa, razotkrivajući elementarne uzročno posledične veze, povezanost uslova živote i izgleda (kod nas je prevedena knjiga N.N.Pođakova "Praktično mišljenje kod dece "u kojoj ima naznaka ovakvog programa), prate prirodne procese i raduju se uspesima rasta mladunaca.
Iza ovoga stoji pedagoški kolektiv koji ima specifičnu motivacijum za rad i podršku Centra "Doškolnoe detstvo "A.V. Zaporožec. Saradnici ovog instituta poznati su beogradskoj predškolskoj javnosti. Direktorka i naučni rukovodilac je boravila osamdesetih godina u Beogradu L.Paramonova kao i S.Novoselova., koja se bavila ranim uzrastom.
Institut nastavlja tradiciju bavljenja institucionalnim predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem.
Ovaj institut je razradio bazični program rada sa decom ranog i predškolskog uzrasta sa kojim je pobedio na sveruskom državnom konkursu-radi se o programu "Izvori "i od 1997 doživeo je tri izdanja
Osnovni moto ovog programa je dijalog u komunikaciji vaspitača i dece i položaj deteta koga slušaju i čuju, podržava se samopouzdanje, inicijativa otvoreni i topli odnosi nasuprot monološkoj praksi podučavanja, nepotrebne formalne organizacije i slično.
U ovom institutu takođe razvijaju istraživanja tradicionalnih igara po međunarodnom projektu koji je osmišljen u Beogradu osamdesetih godina godine autora A.Marjanović i I.Ivića i očekuju štampanje rezultata višegodišnjeg rada tima specijalista i poslediplomaca do kraja ove godine.
Lepota i kvalitet rada vidljiv je u saradnji predškolskih ustanova, rada poslediplomaca u neposrednoj praksi i naučnih, istraživačkih institucija. Međusobno uvažavanje praktičara, zainteresovanost za menjanje svoje prakse i domaćinski odnos prema svojim ustanovama i višegodišnje lično ulaganje pedagoga, vaspitača, saradnika, stabilni kolektivi daju visoke rezultate u neposrednoj praksi.
Drugi vrtić, koji sam imala priliku da posetim bio je "Dečiji vrtić broj 1589 "Losinij ostrv "- čiji je rukovodilac mladi poslediplomac Kutilina Marija Andrejevna. Ovaj vrtić razvija program "Rekord-start "čije su osnovne karakteristike podržavanje i podsticanje opšteg i intelektualnog razvoja sa posebnim praćenjem stvaralačkih i kreativnih aktivnosti na podsticanju mašte i imaginacije.
Specifičnost ovog programa je uključivanje dijagnostifikovanja i praćenja razvijanja mašte kod dece.Oni pretpostavljaju da je najbolja priprema za školu zapravo razvoj mašte:
koliko su u stanju deca da zamisle određene situacije, da u mislima rešavaju problemske situacije, da uoče celinu, pre njenih elemenata i što je najvažnije sposobnost da samo dete procenjuje, prati svoje aktivnosti. Ako nema dovoljno razvijenu simboličku igru i igru u opšte, ne može se očekivati ni razvoj mašte. Ako dete stiče svoja iskustva kroz kreativno učenje, onda razvija i mogućnosti da se stavi u položaj drugog čoveka, a to jeste i razvoj mašte i razvoj intelektualnih sposobnosti. Ne traži se samo stvaralačko rešenje, već da ta kreativna rešenja budu i moguća.Osnovni cilj je da se razvijaju i sposobnosti učenja, koje se pokazuju tako što se vidi dete koje postavlja pitanja, uključuje odraslog u proces i postaje subjekt učenja. Ima izbor da učestvuje u stvaranju alternativa. Ovaj program razvija se u saradnji sa Institutom porodičnog vaspitanja i predškolskog obrazovanja V.T.Kudrjavceva.
Opšti utisak je da postoji tradicija vrednosti angažovanog boravka na vazduhu dece predškolskog uzrasta bilo o kom se programu radilo.Ne postoje loši vremenski uslovi za boravak na vazduhu. Postoji neadekvatna garderoba ili prostor. To znači da svaki vrtić u dvorištu ima nastrešnice ispod kojih mogu da se realizuju aktivnosti na vazduhu čak i kada pada kiša ili sneg. Na pitanje imate li problema sa izvođenjem dece na polje. Pokazala se neskrivena začuđenost i protiv pitanje: "A. kako biste sa decom preživeli ceo dan da ne idu na vazduh". Veliki broj aktivnosti posmatranja i istraživanja su sistematski planirane za vreme boravka napolju.
Osnovni kvalitet je sistematičnost u pristupu. U samim vrtićima ne bave se uglavnom globalnim pristupom vaspitanju i obrazovanju. Unapređuju se segmenti vaspitno-obrazovnog procesa na konkretan način, ali i povezujući se sa istraživačkim pedagoškim i psihološkim projektima odgovarajućih institucija.
Priredila: Vesna Janjević-Popović