- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
[h=1]Rusima se više sviđa Obama[/h]
Moskva -- Zvanična Moskva izbegava da iskaže simpatije prema bilo kojem od dvojice predsedničkih kandidata SAD, a ankete pokazuju da građani više žele Obamu u Beloj kući.
Pobeda demokratskog kandidata na izborima 6. novembra bi više odgovarala nacionalnim interesima Rusije, smatra 42 odsto anketiranih, pri čemu 41 odsto ne zna ni kad su američki predsednički izbori. Mit Romni uživa simpatije samo četiri odsto građana Rusije.
Direktor Sveruskog centra za istraživanje javnog mnjenja Valerij Fjodorov kaže, komentarišući rezultate ankete koju je ta institucija sprovela polovinom septembra, da se u masovnoj svesti građana Rusije Obama doživljava pozitivno.
"On organizuje 'restartovanje' odnosa, na svaki način pokazuje prijateljstvo i spremnost da sarađuje sa Rusijom", rekao je Fjodorov, dodajući da Romni, naprotiv, kaže da je Rusija glavni protivnik SAD.
Prema rečima Fjodorova, u tom smislu on je naslednik bivšeg predsednika Džordža Buša koji "oličava klišee sovjetske propagande: kapitalistički razbojnik, svetski žandarm koji sve guši".
"U Rusiji ga nisu voleli, a kad je umesto njegao došao Obama svi su odahnuli. Ali sada su tu imperijalističku hidru videli u licu mormona Romnija i niko ne želi da se vrati duh Bušove epohe", navodi on.
Direktor Međunarodnog instituta za političku ekspertizu Jevgenij Minčenko podseća da je u Rusiji aktivno propagirano "restartovanje odnosa" i da se u vreme Obame "ton značajno promenio u poređenju sa vremenom Buša".
Politikolog Stanislav Belkovski objašnjava za "Komersant" da je rezultat ankete posledica zvanične propagande koja kaže da je "Obama bolji od Romnija" i takođe podseća na činjenicu da je aktuelni predsednik SAD inicijator restartovanja odnosa sa Rusijom.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u septembru da je jedini plus kod Romnija što jasno kaže šta misli, a da njegove izjave da je Rusija glavni protivnik SAD potvrđuju ispravnost pristupa Moskve pitanju protivraketne odbrane. Pojedini analitičari smatraju zato da bi pobeda Romnija mogla da ide na ruku Putinu.
"Romni je dobar u tom smislu što, ako pobedi, Rusija neće imati problema sa odnosima sa SAD – u njima će naprosto doći do zahlađenja", kaže za AFP glavni urednik časopisa "Rusija u globalnoj poltici" Fjodor Lukjanov.
Analitičar Aleksandar Konovalov iz Instituta za strateške procene ocenjuje da aktuelna ruska spoljna politika "nikad nije bila više izolacionistička" i da "postoji želja da se aspekt zapadne pretnje izkoristi za kontrolu unutrašnje politike".
Pobeda Romnija okončala bi potrebu da se pomiri kritikovanje Amerike sa srdačnošću "resetovanja" i bila bi zgodnija za "jastrebove" u ruskom establišmentu, ocenjuje analitičar Aleksej Makarkin iz Centra političkih tehnologija.
Romni bi, smatra on, pojačao antiameričke stavove u Rusiji, što bi "dalo mogućnost za 'treniranje strogoće' u zemlji i dalje isterivanje međuanrodnih organizacija", kaže Makarkin, imajući u vidu nedavni slučaj sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID), čiji je rad u Rusiji okončan u oktobru.
Kritike na zapadu izazvao je i novi ruski zakon koji predviđa da nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva, a reč je većinom o američkim fondacijama, nose neprijatni prefiks "strani agent".
Osetljivo je i pitanje vezano za slučaj pravnika Sergeja Magnitskog koji je istraživao korupciju i umro u ruskom pritvoru, a SAD su predložile mere za ruske zvaničnike koje smatra odgovornima.
Razmimoilaženja između Moskve i Vašingtona postoje i oko niza spoljnopolitičkih pitanja, pre svega u pogledu situacije u Siriji.
Jedan od odgovora Moskve na neprijatne prozivke Vašingtona je i kritika američkog izbornog sistema, koji je, prema oceni predstavnika ruskog MSP Aleksandra Lukaševiča, "zamršen, arhaičan i decentralizovan" i "teško ga je nazvati besprekornim sa stanovišta opšteprihvaćenih kriterijuma i standarda".
Izvor:
B92.net
Moskva -- Zvanična Moskva izbegava da iskaže simpatije prema bilo kojem od dvojice predsedničkih kandidata SAD, a ankete pokazuju da građani više žele Obamu u Beloj kući.
Pobeda demokratskog kandidata na izborima 6. novembra bi više odgovarala nacionalnim interesima Rusije, smatra 42 odsto anketiranih, pri čemu 41 odsto ne zna ni kad su američki predsednički izbori. Mit Romni uživa simpatije samo četiri odsto građana Rusije.
Direktor Sveruskog centra za istraživanje javnog mnjenja Valerij Fjodorov kaže, komentarišući rezultate ankete koju je ta institucija sprovela polovinom septembra, da se u masovnoj svesti građana Rusije Obama doživljava pozitivno.
"On organizuje 'restartovanje' odnosa, na svaki način pokazuje prijateljstvo i spremnost da sarađuje sa Rusijom", rekao je Fjodorov, dodajući da Romni, naprotiv, kaže da je Rusija glavni protivnik SAD.
Prema rečima Fjodorova, u tom smislu on je naslednik bivšeg predsednika Džordža Buša koji "oličava klišee sovjetske propagande: kapitalistički razbojnik, svetski žandarm koji sve guši".
"U Rusiji ga nisu voleli, a kad je umesto njegao došao Obama svi su odahnuli. Ali sada su tu imperijalističku hidru videli u licu mormona Romnija i niko ne želi da se vrati duh Bušove epohe", navodi on.
Direktor Međunarodnog instituta za političku ekspertizu Jevgenij Minčenko podseća da je u Rusiji aktivno propagirano "restartovanje odnosa" i da se u vreme Obame "ton značajno promenio u poređenju sa vremenom Buša".
Politikolog Stanislav Belkovski objašnjava za "Komersant" da je rezultat ankete posledica zvanične propagande koja kaže da je "Obama bolji od Romnija" i takođe podseća na činjenicu da je aktuelni predsednik SAD inicijator restartovanja odnosa sa Rusijom.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u septembru da je jedini plus kod Romnija što jasno kaže šta misli, a da njegove izjave da je Rusija glavni protivnik SAD potvrđuju ispravnost pristupa Moskve pitanju protivraketne odbrane. Pojedini analitičari smatraju zato da bi pobeda Romnija mogla da ide na ruku Putinu.
"Romni je dobar u tom smislu što, ako pobedi, Rusija neće imati problema sa odnosima sa SAD – u njima će naprosto doći do zahlađenja", kaže za AFP glavni urednik časopisa "Rusija u globalnoj poltici" Fjodor Lukjanov.
Analitičar Aleksandar Konovalov iz Instituta za strateške procene ocenjuje da aktuelna ruska spoljna politika "nikad nije bila više izolacionistička" i da "postoji želja da se aspekt zapadne pretnje izkoristi za kontrolu unutrašnje politike".
Pobeda Romnija okončala bi potrebu da se pomiri kritikovanje Amerike sa srdačnošću "resetovanja" i bila bi zgodnija za "jastrebove" u ruskom establišmentu, ocenjuje analitičar Aleksej Makarkin iz Centra političkih tehnologija.
Romni bi, smatra on, pojačao antiameričke stavove u Rusiji, što bi "dalo mogućnost za 'treniranje strogoće' u zemlji i dalje isterivanje međuanrodnih organizacija", kaže Makarkin, imajući u vidu nedavni slučaj sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID), čiji je rad u Rusiji okončan u oktobru.
Kritike na zapadu izazvao je i novi ruski zakon koji predviđa da nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva, a reč je većinom o američkim fondacijama, nose neprijatni prefiks "strani agent".
Osetljivo je i pitanje vezano za slučaj pravnika Sergeja Magnitskog koji je istraživao korupciju i umro u ruskom pritvoru, a SAD su predložile mere za ruske zvaničnike koje smatra odgovornima.
Razmimoilaženja između Moskve i Vašingtona postoje i oko niza spoljnopolitičkih pitanja, pre svega u pogledu situacije u Siriji.
Jedan od odgovora Moskve na neprijatne prozivke Vašingtona je i kritika američkog izbornog sistema, koji je, prema oceni predstavnika ruskog MSP Aleksandra Lukaševiča, "zamršen, arhaičan i decentralizovan" i "teško ga je nazvati besprekornim sa stanovišta opšteprihvaćenih kriterijuma i standarda".
Izvor:
B92.net