Rusiji od privatizacije 32 milijarde dolara
S. Samardžija
Izvor: Politika objavljeno: 19.11.2010.
Vlada u Moskvi usvojila plan prodaje deonica u oko 900 državnih preduzeća
Odlukom Kremlja deo naftnog giganta „Rosnjeft” uskoro na prodaji Foto AFP
Rusija se sprema za novi veliki talas privatizacije vredan bezmalo 32 milijarde dolara! Odluka je već doneta, realizacija bi trebalo da usledi u naredne tri godine. Novim deoničarima mogu da se nadaju zaposleni u oko 900 manjih i većih kompanija među kojima su i naftni gigant „Rosnjeft“, dve najveće državne banke, proizvođači električne energije, hrane... Kako sada stoje stvari, novim finansijerima biće omogućeno da otkupe između 10 i 49 procenata vlasništva pomenutih kompanija, već prema tome kako je isplanirano u programu privatizacije usvojenom u sredu na sednici vlade.
Kako prenosi agencija Rojters, prva bi nove deoničare mogla da dobije telekomunikaciona kompanija „Vestbalt telekom“. Partner bi trebalo da joj bude jedna od najvećih američkih privatnih investicionih firmi – „TPG kepital“, „teška“ oko 50 milijardi dolara. Kako se veruje, vlasnici „TPG kepitala“ spremni su da za 10 procenata deonica „Vestbalt telekoma“ odvoje najmanje tri milijarde dolara.
Ruski ministar finansija Aleksej Kudrin najavio je još 29. jula da je njegova zemlja spremna na ulazak manjinskog vlasništva i u 11 velikih državnih korporacija. On je tada najavio da se kupcima nude deonice u tri banke, u jednoj transportnoj kompaniji, četiri proizvođača energenata i tri kompanije iz sfere proizvodnje hrane. U spisak su uključene i kompanije koje gazduju energetsko-transportnim sistemom i proizvođači električne energije.
I ruski predsednik Dmitrij Medvedev je na ekonomskom forumu održanom u junu u Sankt Peterburgu saopštio da je iz spiska firmi koje iz strateških razloga ne mogu da budu privatizovane izbrisao stotine kompanija i postrojenja, od kojih su mnogi bili usko povezani sa funkcionisanjem oružanih snaga RF.
Interesantno je, kako prenosi list „Komersant“, da su u jednom trenutku sa liste za prodaju ispali neki veliki sistemi poput već pomenutog „Rosnjefta“, „Rushidro generatora“, „Federalne prenosne elektromreže”, „Sovkomflota”, „Aeroflota”, „Aerodroma Šeremetjevo”... Očigledno, u međuvremenu se došlo do zaključka da bi prodaja nekih od navedenih kompanija mogla da se pokaže kao bolji posao nego njihovo zadržavanje u državnom vlasništvu.
Ekonomista Stanislav Menjšikov okarakterisao je letos ekonomsku politiku Medvedeva kao „povratak masovnoj privatizaciji, razbijanje državnog sektora, i oslonac na oligarhe i strani kapital“. Reč je o najvećem talasu prodaje državnih preduzeća još od vremena „vaučerske privatizacije“ iz sredine devedesetih godina prošlog veka kada je ruska ekonomija praktično potpuno uništena, a haos koji je tada nastao iznedrio je oligarhe poput Mihaila Hodorkovskog, Borisa Berezovskog, Vladimira Gusinskog... Cela tadašnja priča, po Menjšikovu, „skuvana je” u Međunarodnom institutu za analizu primenjivih sistema (IIASA) sa sedištem u Austriji.
Cilj ove nove „velike rasprodaje” je, kako tvrde predlagači, da se popuni državni budžet, da se tržište najveće države na svetu učini još atraktivnijim za investitore, kako domaće tako i one iz inostranstva, ali i da se unapredi efikasnost upravljanja u velikim kompanijama. Mnogi, međutim, spekulišu da je reč o poslu koji bi vladajućoj garnituri trebalo da obezbedi da 2012, za kada su zakazani naredni predsednički izbori, pred glasače izađe u mnogo povoljnijoj socijalnoj klimi od sadašnje.
Konačnu reč o privatizacionom planu daće ruski predsednik Dmitrij Medvedev.
S. Samardžija
Izvor: Politika objavljeno: 19.11.2010.
Vlada u Moskvi usvojila plan prodaje deonica u oko 900 državnih preduzeća
Odlukom Kremlja deo naftnog giganta „Rosnjeft” uskoro na prodaji Foto AFP
Rusija se sprema za novi veliki talas privatizacije vredan bezmalo 32 milijarde dolara! Odluka je već doneta, realizacija bi trebalo da usledi u naredne tri godine. Novim deoničarima mogu da se nadaju zaposleni u oko 900 manjih i većih kompanija među kojima su i naftni gigant „Rosnjeft“, dve najveće državne banke, proizvođači električne energije, hrane... Kako sada stoje stvari, novim finansijerima biće omogućeno da otkupe između 10 i 49 procenata vlasništva pomenutih kompanija, već prema tome kako je isplanirano u programu privatizacije usvojenom u sredu na sednici vlade.
Kako prenosi agencija Rojters, prva bi nove deoničare mogla da dobije telekomunikaciona kompanija „Vestbalt telekom“. Partner bi trebalo da joj bude jedna od najvećih američkih privatnih investicionih firmi – „TPG kepital“, „teška“ oko 50 milijardi dolara. Kako se veruje, vlasnici „TPG kepitala“ spremni su da za 10 procenata deonica „Vestbalt telekoma“ odvoje najmanje tri milijarde dolara.
Ruski ministar finansija Aleksej Kudrin najavio je još 29. jula da je njegova zemlja spremna na ulazak manjinskog vlasništva i u 11 velikih državnih korporacija. On je tada najavio da se kupcima nude deonice u tri banke, u jednoj transportnoj kompaniji, četiri proizvođača energenata i tri kompanije iz sfere proizvodnje hrane. U spisak su uključene i kompanije koje gazduju energetsko-transportnim sistemom i proizvođači električne energije.
I ruski predsednik Dmitrij Medvedev je na ekonomskom forumu održanom u junu u Sankt Peterburgu saopštio da je iz spiska firmi koje iz strateških razloga ne mogu da budu privatizovane izbrisao stotine kompanija i postrojenja, od kojih su mnogi bili usko povezani sa funkcionisanjem oružanih snaga RF.
Interesantno je, kako prenosi list „Komersant“, da su u jednom trenutku sa liste za prodaju ispali neki veliki sistemi poput već pomenutog „Rosnjefta“, „Rushidro generatora“, „Federalne prenosne elektromreže”, „Sovkomflota”, „Aeroflota”, „Aerodroma Šeremetjevo”... Očigledno, u međuvremenu se došlo do zaključka da bi prodaja nekih od navedenih kompanija mogla da se pokaže kao bolji posao nego njihovo zadržavanje u državnom vlasništvu.
Ekonomista Stanislav Menjšikov okarakterisao je letos ekonomsku politiku Medvedeva kao „povratak masovnoj privatizaciji, razbijanje državnog sektora, i oslonac na oligarhe i strani kapital“. Reč je o najvećem talasu prodaje državnih preduzeća još od vremena „vaučerske privatizacije“ iz sredine devedesetih godina prošlog veka kada je ruska ekonomija praktično potpuno uništena, a haos koji je tada nastao iznedrio je oligarhe poput Mihaila Hodorkovskog, Borisa Berezovskog, Vladimira Gusinskog... Cela tadašnja priča, po Menjšikovu, „skuvana je” u Međunarodnom institutu za analizu primenjivih sistema (IIASA) sa sedištem u Austriji.
Cilj ove nove „velike rasprodaje” je, kako tvrde predlagači, da se popuni državni budžet, da se tržište najveće države na svetu učini još atraktivnijim za investitore, kako domaće tako i one iz inostranstva, ali i da se unapredi efikasnost upravljanja u velikim kompanijama. Mnogi, međutim, spekulišu da je reč o poslu koji bi vladajućoj garnituri trebalo da obezbedi da 2012, za kada su zakazani naredni predsednički izbori, pred glasače izađe u mnogo povoljnijoj socijalnoj klimi od sadašnje.
Konačnu reč o privatizacionom planu daće ruski predsednik Dmitrij Medvedev.