Rusija objavila dokumente o masakru u Katinskoj šumi

[sendi]

Rusija objavila dokumente o masakru u Katinskoj šumi

Prvi put nakon II Svjetskog rata, Rusija je objavila dokumente o masakru u Katinskoj šumi 1940. godine kada su sovjetske snage ubile oko 22 000 poljskih oficira. Tajni spisi su međutim poodavno „pročišćeni“, tako da su neke tajne i dalje ostale nerasvjetljene.

Ruski državni arhiv saopštio je da su devedesetih godina prošlog stoljeća s dokumenata pod nazivom "Paket broj jedan", skinute oznake povjerljivo i da su od tada bili dostupni samo specijaliziranim istražiteljima.

Ubistva u Katinskoj šumi izvršili su pripadnici tajne sovjetske policije NKVD po Staljinovom naređenju. Ubijeni su članovi elite tadašnjeg poljskog društva - oficiri, političari i umjetnici. Većini je pucano u potiljak i tijela su im bačena u masovne grobnice.

Publiciranje dugo čuvanih podataka na internet uslijedilo je nakon „otopljenja“ rusko-poljskih odnosa. I to od kada su u avionskoj nesreći poginuli poljski predsjednik Leh Kačinski i više od 90 ostalih zvaničnika i članova posade. Oni su putovali na komemoraciju žrtvama u Katinskoj šumi.

Poljska je u više navrata zahtjevala od Rusije da otvori sve dokumente o Katinskoj šumi. Sovjetski savez je decenijama negirao svoju ulogu u masakru.

Tajni dokumenti su sada objavljeni po naređenju ruskog predsjednika Dmitrija Medvedeva, a premijer Vladimir Putin je 7. aprila, zajedno sa svojim poljskim kolegom Donaldom Tuskom, posjetio grobove u Katinskoj šumi. On je tada ocijenio da je masakr bio osveta Josifa Visarionoviča Staljina za neuspjeh u borbama za sporne istočne dijelove tadašnje Poljske 1920. godine.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

 

[sendi]

Како је истина о Катину постала позната јавности

[h=1]Како је истина о Катину постала позната јавности
[/h]Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs | 19.04.2012.






Име доктора историјских наука, професора Пихоје је познато многим његовим колегама у различитим земљама, нарочито у Пољској, јер је директно повезан с тиме да је истина о стрељању пољских официра 1940. године на територији СССР-а, између осталих, у Катину, постала позната јавности.

1992. године је он био главни архиваријус Русије. Једном, када је он прегледао папире председничке архиве (бивше архиве Политичког бироа ЦК КПСС) он је отворио фасциклу број 1 и видео документе, повезане с предметом у Катину.

У тој фасцикли, - сећа се Рудолф Пихоја, налазили су се документи, који су били написани у време припреме одлуке о стрељању пољских официра, као и низ копија, које су биле направљене 1950-их година, вероватно, ради информисања високог политичког руководства СССР-а. Тамо је такође била забелешка председника КГБ Шелепина, где су биле наведене околности тог стрељања и наведени – тешко ми је да то кажем – статистички подаци тог злочина. Одмах сам све то изнео Председнику РФ Борису Јелцину, а он је телефонирао у Варшаву, испричао о нађеним документима председнику Леху Ваденси. Оба су била веома узрујана. Борис Јелцин је дао налог да летим у Пољску ујутро 12. октобра 1992. године. Документи су били предати шефу пољске државе.

Пољска страна је толико дуго чекала те документе! Пре свега их је интересовало питање: ко је донео одлуку о акцији репресалија против грађана Пољске? Одлука је била усвојена на седници Политичког бироа на челу са Стаљином. У забелешци Шелепина веома прецизно и кратко наведене су информације о конкретним околностима стрељања пољских војних лица, и то не само у Катину, већ и другим регионима СССР-а. Био сам веома узбуђен…

Последњих година су руски и пољски историчари, архивисти, припадници јавних тужилаштва наших земаља спровели много озбиљних истраживања да би што више сазнали о нашој заједночкој прошлости. То је спорији рад него би ми желели, али су плодови од непроцењиве вредности! Уверен сам: треба знати истину, макар је она тешка и горка. Само ће тако наши народи, руски и пољски, моћи да граде нормалне, добре, поштене међусобне односе.

Шта мислите о вердикту Европског суда за људска права у Страсбуру о предмету Јановец и други против Русије? – питали смо професора Пихоју.

Мислим да је то правно решење, оно констатује чињеницу ратног злочина, - сматра руски историчар. – Ту има један проблем: пољска страна говори о неопходности рехабилитације жртава Катинске трагедије. Међутим, ако је доказана чињеница извршавања репресалија, када су људе убијали без суда и истраге, није потребна рехабилитација онима, који су убијени без икакве кривице. То је моје мишлење.

Веома је важно да је суд у Страсбуру узео у обзир: злочин против пољских официра у Катину је резултат репресивног режима Стаљина у СССР-у. Оног тоталитарног режима, чији су масовни злочини осуђени у новој Русији. СССР и Русија су различите државе, то се не сме заборавити.

Пољски грађани желе да знају сву истину о Катину – то је њихово свето право. Сматрам да ће сви преостали томови архиве бити обавезно предати пољској страни. Међутим, предвидим, да они неће тамо наћи значајне информације, јер су у преосталим томовима споредни документи, како кажу архивисти, они чак не спадају у 1940. годину. У сваком случају сам увек поштовао тежњу Пољака да све детаљно знају о породичним изворима, о чињеницама свог личног живота и националне историје.

 

[sendi]

Пољска – Катин – Смоленск – чињенице и измишљотине

[h=1]Пољска – Катин – Смоленск – чињенице и измишљотине
[/h]Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs |





Две и нешто године после пада авиона код Смоленска, који је резултирао смрћу 96 људи, укључујући и ондашњег председника Пољске Леха Качињског, не престају измишљотине око тог догађаја. Ко упорно види у томе заверу против Пољске и Катин број 2 ? Коментар нашег посматрача Петра Искендерова.

Пољски медији су били пуни од првих дана после удеса авиона Тупољев-154М верзија да су агенти руских специјалних ресора створили вештачку маглу у рејону слетања председничког авиона, да је употребљена суперсавремена хелијумска бомба, да је посада свесно дезинформисана од стране диспечера аеродрома Северни… Њиховим ауторима није било довољно саопштење, што су се Русија и Пољска експедитивно договориле о званичној истрази уз помоћ експерата Међународног авијационог комитета.

Резултати такве истраге, објављени у јануару 2011. године, чинило би се, објаснили су све. Реферат МАК је утврдио да одговорност за удес председничког авиона сноси посада, која је донела одлуку за слетање у магли упркос информацијама, које је добила од службе аеродрома.

Није ни чудо, што су такви закључци изазвали у Пољској негодовање оних, ко је унапред оптужио за трагедију руску страну – пре свега, активиста странке Право и праведност на челу са братом покојног председника Јарославом Качињским. Они не признају саму чињеницу удеса авиона због судара с дрвећем. Према тврдњама пољских «конспиролога», то су дрвеће засадили већ после катастрофе руски специјални ресори. Још једна верзија – са позивањем на два енглескојезична научника пољског порекла Веслава Биниенда и Казимержа Новачика – да авион тобоже није могао да се распадне у случају ако – како тврди званична верзија, он је пао на земљу после судара са дрветом. Према мишљењу неких пољских експерата, ту се уклапа варијанта о двема експлозијама у авиону, када је он био још у ваздуху – мада аудиоснимци и подаци са апарата не садрже нимало шанси да се тако мисли. Крунише таква «истраживања» објављивање Беле књиге смоленске трагедије, где се тврди да су уствари неки путници председничког авиона преживели, али су их руски специјални ресори докрајчили на земљи…

Иначе су се озбиљни пољски експерти дистанцирали од таквих тврдњи. У коначном реферату пољске владине комисије као узрок катастрофе се наводи да су чланови посаде игнорисали упозорење система TAWS, који одговара за спречавање судара са земљом. И данас званични пољски представници одбијају те инсинуације. Испод критике су и оптужбе да је руска страна свесно кочила истрагу, - рекао је у интервјуу Гласу Русије главни уредник руског авијационог часописа Узлетање Андреј Фомин.

Свака катастрофа је ванредан догађај. Међутим, смоленска катастрофа је била отежана низом околности. Зато истрага није могла да буде брза. Она је имала за циљ да натенане проучи све нијансе и анализира све околности. Данас немамо повода да сумњамо у резултате истраге опуномоћених од стране влада експерата са пољске и руске стране.

Међутим, у пољском друштву са упорством, достојним боље примене и даље се култивирају верзије «смоленске завере»… У историји сваке европске земље има страна, повезаних са сложеним односима с суседима. Међутим, например, Французи и Немци су успели да преврну те стране. Ред је на Пољаке.