Русија ће, ако буде морала, ратовати због трговине дрогом из Авганистана
Руски вицепремијер Сергеј Иванов је трговину наркотицима, коју у Авганистану подржавају САД и НАТО, означио као „највећу опасност за међународни мир и безбедност“. То није само огроман криминал, већ и директно подривање безбедности Русије, јер се велики део хероина убацује на тржиште Русије са циљем да се руска омладина увуче у болести зависности и криминал.
Према документима који циркулишу у Кремљу, премијер Русије Владимир Путин наредио је руским оружаним снагама да се припремају за сукоб са америчким војницима у Авганистану пошто је вицепремијер Сергеј Иванов трговину наркотицима, коју у Авганистану подржавају САД и НАТО, означио као „највећу опасност за међународни мир и безбедност“.
Америчком народу се не објашњава да рат у Авганистану нема ничег заједничког са одбраном од терориста, али зато има с тим да главне обавештајне службе Запада (у првом реду ЦИА) зарађују милијарде долара од продаје хероина који се производи у региону (90 одсто светске производње). Реч је о оном истом хероину, чију су производњу талибани практично ликвидирали до 2001. године.
Одмах после америчког упада у Авганистан октобра 2001. године Централна обавештајна агенција (ЦИА) званично је именовала једног од својих главних авганистанских агената Хамида Карзаја на функцију председника државе. Карзај је довео на власт свог брата Ахмеда Вали Карзаја, који је од тада повећао производњу хероина до невиђеног нивоа у савременом свету, што је проузроковало смрт десетина хиљада руских грађана.
Виктор Иванов, шеф руске Федералне службе за контролу промета наркотика, пред посланицима у парламенту је изјавио да се „бујица авганистанског опијума“ без резерви може означити као „друго издање опијумских ратова“. Иванов је имао у виду рат у 19. веку између Британије и Кине, који је избио због извоза опијума из Индије под контролом Британије у Кину.
Иванов није усамљен
„Могу вам навести многе руске политичаре који говоре да су Американци створили такву ситуацију у Авганистану специјално због тога да би у нашем правцу потекла река наркотика, и да је у томе заправо реални циљ окупације“, каже заменик шефа комитета Думе за међународне односе Андреј Климов. „Нисам у потпуности сигуран да је то тако, али ко зна“? Тако огромна производња хероина мора имати неку сврху, а одвија се под контролом ЦИА и америчке војске.
Ако је неко заиста знао да је то тако, онда је то председник Немачке Хорст Келер, који је, вративши се прошлог месеца из Авганистана, повезао тај рат са заштитом немачких економских интереса. Тај рат једино обезбеђује слободне трговинске путеве хероина према Западу и нема ничег заједничког са тероризмом. Због отворености председника Келера њега су приморали да поднесе оставку, што је још више појачало политичку нестабилност око ионако исцрпљеног канцелара Ангеле Меркел.
Најшокантније у тој информацији је заправо да је ЦИА највећи наркотрговац на свету, и да се то чак и не крије. Нови председник САД Барак Обама је стао под ту заставу искористивши милијарде долара добијене продајом авганистанског хероина за финансирање мисија америчких специјалних служби у преко 75 земаља. Новац од трговине наркотицима коришћен је такође и да би се уа потребе ЦИА изградио нови штаб у Авганистану, вредан 100 милиона долара, и то у време док Авганистанци тону у све већу беду.
Важно је, међутим, приметити да Обама није први амерички председник који је користио трговину наркотицима јер су скоро сви његови претходници на сличан начин почињали и подржавали ратове, како би сачували у целости оне милијарде зарађене на том најодвратнијем криминалу. На тај начин су САД угњетавале и убијале најслабије чланове свог друштва, у првом реду сиротињу и „обојене“. Они ретки новинари који теже да информишу америчку јавност о тим криминалним радњама добијали су сурову и жестоку лекцију од стране ЦИА. Најгоре је прошао новинар, покојни Гери Веб када су га агенти ЦИА најпре ставили на црни списак, а потом га психолошком и осталим методама тортуре „довели до самоубиства“ зато што је раскринкао везу ЦИА са наркотрговином. То је застрашујући пример на шта су све спремна та чудовишта како би заштитила себе и своје право да трују свакога ко им падне на ум. Гери Веб је амерички новинар, познат по серији чланака „Дарк Аллианце“, посвећених ЦИА и трговини наркотицима, као и покрета Контрас у Никарагви. Веб је настрадао у загонетним околностима 2004 године од два метка испаљених у главу, а званична истрага је то оквалификовала као самоубиство. Није јасно како човек може да испали други метак себи у главу кад од првог буде одмах паралисан.
Осим тога, занимљиво је истаћи да је шеф Управе УН за наркотике и криминал Антонио Марија Коста изјавио да је видео доказни материјал да су приходи од продаје наркотика и организованог криминала били и „једини ликвидни инвестициони капитал“ доступан неким банкама које су се прошле године налазиле на ивици колапса. Он је рекао да је резултат тих финансијских ињекција у ствари велики део наркоприхода у висини од 352 милијарде долара апсорбовао економски систем.
Доктрина „сопствених чињеница“
Иако амерички народ, као и до сада, игнорише преступе које чине њихови лидери, он не би требало да заборави на поуке из своје историје, нарочито ако их сагледава у светлу тога да се закони о наркотичким супстанцама и алкохолу користе да би се огроман део становништва земље држао под контролом. У време док се америчка држава трансформише у драконску тиранију, а људи губе своје основне слободе, наркотицима и алкохолом се одржава мир, контрола и зависност грађана.
А шта да се каже о оним Американцима који мисле да њихов живот већ и не може бити гори? Како тек они греше! Управо је прошле недеље Федерална трговинска комисија САД изнела такозвани „нацрт за унутрашње разматрање“ „потенцијалних стратешких препорука за подршку обнови журналистике и новинарства“. У том нацрту налази се и доктрина „сопствених чињеница“, која ставља ван закона сваког ко пише или извештава о било ком догађају без коришћења „чињеница“ које влада није предочила.
Али у САД је све могуће - како то показује и историја Американаца - да њихов огромни државни дуг, који само што није први пут у историји премашио њихов укупни БДП. Затим, да са њиховим јединим ефикасним регионом нафте на обали Мексичког залива, који је постао извор највећег изливања нафте у свету, направе и највећу светску еколошку катастрофу. Да са научницима НАСА, који сада упозоравају да „пробуђено“ Сунце може уништити планету својим штетним зрачењем и повећањем температуре. Америчке институције сматрају да људима не би требало да саопштавају пуну истину, већ да се према њима опходе као према деци, какви су, судећи по њиховом понашању, и они сами.
Превод: Рајко Досковић
Извор: Српска политика
Русија нападнута дрогом из Авганистана
Америчком народу се не објашњава да рат у Авганистану нема ничег заједничког са одбраном од терориста, али зато има с тим да главне обавештајне службе Запада (у првом реду ЦИА) зарађују милијарде долара од продаје хероина који се производи у региону (90 одсто светске производње). Реч је о оном истом хероину, чију су производњу талибани практично ликвидирали до 2001. године.
Одмах после америчког упада у Авганистан октобра 2001. године Централна обавештајна агенција (ЦИА) званично је именовала једног од својих главних авганистанских агената Хамида Карзаја на функцију председника државе. Карзај је довео на власт свог брата Ахмеда Вали Карзаја, који је од тада повећао производњу хероина до невиђеног нивоа у савременом свету, што је проузроковало смрт десетина хиљада руских грађана.
Виктор Иванов, шеф руске Федералне службе за контролу промета наркотика, пред посланицима у парламенту је изјавио да се „бујица авганистанског опијума“ без резерви може означити као „друго издање опијумских ратова“. Иванов је имао у виду рат у 19. веку између Британије и Кине, који је избио због извоза опијума из Индије под контролом Британије у Кину.
Иванов није усамљен
„Могу вам навести многе руске политичаре који говоре да су Американци створили такву ситуацију у Авганистану специјално због тога да би у нашем правцу потекла река наркотика, и да је у томе заправо реални циљ окупације“, каже заменик шефа комитета Думе за међународне односе Андреј Климов. „Нисам у потпуности сигуран да је то тако, али ко зна“? Тако огромна производња хероина мора имати неку сврху, а одвија се под контролом ЦИА и америчке војске.
Ако је неко заиста знао да је то тако, онда је то председник Немачке Хорст Келер, који је, вративши се прошлог месеца из Авганистана, повезао тај рат са заштитом немачких економских интереса. Тај рат једино обезбеђује слободне трговинске путеве хероина према Западу и нема ничег заједничког са тероризмом. Због отворености председника Келера њега су приморали да поднесе оставку, што је још више појачало политичку нестабилност око ионако исцрпљеног канцелара Ангеле Меркел.
Најшокантније у тој информацији је заправо да је ЦИА највећи наркотрговац на свету, и да се то чак и не крије. Нови председник САД Барак Обама је стао под ту заставу искористивши милијарде долара добијене продајом авганистанског хероина за финансирање мисија америчких специјалних служби у преко 75 земаља. Новац од трговине наркотицима коришћен је такође и да би се уа потребе ЦИА изградио нови штаб у Авганистану, вредан 100 милиона долара, и то у време док Авганистанци тону у све већу беду.
Важно је, међутим, приметити да Обама није први амерички председник који је користио трговину наркотицима јер су скоро сви његови претходници на сличан начин почињали и подржавали ратове, како би сачували у целости оне милијарде зарађене на том најодвратнијем криминалу. На тај начин су САД угњетавале и убијале најслабије чланове свог друштва, у првом реду сиротињу и „обојене“. Они ретки новинари који теже да информишу америчку јавност о тим криминалним радњама добијали су сурову и жестоку лекцију од стране ЦИА. Најгоре је прошао новинар, покојни Гери Веб када су га агенти ЦИА најпре ставили на црни списак, а потом га психолошком и осталим методама тортуре „довели до самоубиства“ зато што је раскринкао везу ЦИА са наркотрговином. То је застрашујући пример на шта су све спремна та чудовишта како би заштитила себе и своје право да трују свакога ко им падне на ум. Гери Веб је амерички новинар, познат по серији чланака „Дарк Аллианце“, посвећених ЦИА и трговини наркотицима, као и покрета Контрас у Никарагви. Веб је настрадао у загонетним околностима 2004 године од два метка испаљених у главу, а званична истрага је то оквалификовала као самоубиство. Није јасно како човек може да испали други метак себи у главу кад од првог буде одмах паралисан.
Осим тога, занимљиво је истаћи да је шеф Управе УН за наркотике и криминал Антонио Марија Коста изјавио да је видео доказни материјал да су приходи од продаје наркотика и организованог криминала били и „једини ликвидни инвестициони капитал“ доступан неким банкама које су се прошле године налазиле на ивици колапса. Он је рекао да је резултат тих финансијских ињекција у ствари велики део наркоприхода у висини од 352 милијарде долара апсорбовао економски систем.
Доктрина „сопствених чињеница“
Иако амерички народ, као и до сада, игнорише преступе које чине њихови лидери, он не би требало да заборави на поуке из своје историје, нарочито ако их сагледава у светлу тога да се закони о наркотичким супстанцама и алкохолу користе да би се огроман део становништва земље држао под контролом. У време док се америчка држава трансформише у драконску тиранију, а људи губе своје основне слободе, наркотицима и алкохолом се одржава мир, контрола и зависност грађана.
А шта да се каже о оним Американцима који мисле да њихов живот већ и не може бити гори? Како тек они греше! Управо је прошле недеље Федерална трговинска комисија САД изнела такозвани „нацрт за унутрашње разматрање“ „потенцијалних стратешких препорука за подршку обнови журналистике и новинарства“. У том нацрту налази се и доктрина „сопствених чињеница“, која ставља ван закона сваког ко пише или извештава о било ком догађају без коришћења „чињеница“ које влада није предочила.
Али у САД је све могуће - како то показује и историја Американаца - да њихов огромни државни дуг, који само што није први пут у историји премашио њихов укупни БДП. Затим, да са њиховим јединим ефикасним регионом нафте на обали Мексичког залива, који је постао извор највећег изливања нафте у свету, направе и највећу светску еколошку катастрофу. Да са научницима НАСА, који сада упозоравају да „пробуђено“ Сунце може уништити планету својим штетним зрачењем и повећањем температуре. Америчке институције сматрају да људима не би требало да саопштавају пуну истину, већ да се према њима опходе као према деци, какви су, судећи по њиховом понашању, и они сами.
Превод: Рајко Досковић
Извор: Српска политика