LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Rusija - nafta, rast i korupcija
[/h] Izvor: Tanjug
Pariz -- Vladimir Putin, koji je po treći put izabran za predsednika Rusije, u svom novom mandatu moraće da se odupre mnogim izazovima.
U pitanju su, pre svega, korupcija, rekordan odliv kapitala i nedovršena tranzicija, ali i zahtevi sve moćnije srednje klase, piše Figaro.
Kada je Putin 1999. stupio na vlast, ekonomija je bila u užasnom stanju. Inflacija je prelazila 37 odsto. Početkom 2012. situacija je drugačija - inflacija je obuzdana, javni dug istopljen a privredni rast je od 2000. do 2008. iznosio sedam odsto.
"Za 12 godina, Rusija se, na prvi pogled, oporavila od nasleđa iz vremena vladavine Jeljcina. Ali da li je to zasluga Putina?", pita se Gijom Gišar, ekonomski analitičar Figaroa.
On je sproveo nasilnu nacionalizaciju uz pomoć metoda koje ne priliče pravnoj državi, uvodeći red u poslovni svet, ali zahvaljujući okolnostima koje su mu išle na ruku, to jest eksploziji cene nafte na svetskom tržištu.
Ali, on nije iskoristio priliku da unapredi i unese novinu u rusku privredu, tako da je 2010. naftni sektor ostvario 60 odsto celokupnog izvoza zemlje, piše ovaj analitičar.
Rusija bi u svakom slučaju profitirala od visokih cena nafte na međunarodnom tržištu, bez obzira na političku strukturu u zemlji. Dokaz za to je i činjenica da je Rusiju poslednja ekonomska kriza pogodila više nego bilo koju drugu zemlju u usponu. Privredni rast je smanjen za 7,9 odsto 2009, uz istovremen pad cena nafte.
Ruski naftni bum je, uprkos svemu, doveo da uspona srednje klase dok su prihodi domaćinstava porasli na godišnjem nivou od 10 do 15 odsto u periodu od 1999. do 2007. Potrošnja je postala motorna snaga ekonomije, ali nekonkurentna nacionalna industrija nije umela da odgovori na zahteve potrošača, tako da je uvoz od 2005. umnogostručen.
Iako je siromaštvo smanjeno sa 20 na 16,1 odsto od 2003. do 2011, pojedine ankete pokazuju da se 40 odsto Rusa smatra siromašnim, što je tek za nijansu manje nego 1990. Uprkos prosperitetu, tradicionalno loše navike ruskog društva nisu prevazidjene.
Korupcija se udvostručila od 2005. a tarife podmićivanja se uskladjuju sa cenama nafte. Poslovna atmosfera u zemlji je veliki hendikep za rusku ekonomiju.
Putin će u svom trećem predsedničkom mandatu morati ne samo da se pozabavi korupcijom, već i privatizacijom i to u sektorima kao što je enegretika koji je delimično nacionalizovan početkom 2000. i gde je stanje užasno zbog zastarale opreme.
Procenjuje se da je neophodno promeniti 60 odsto opreme u gasnom sektoru, a u rafinerijama oko 80 odsto.
U novom mandatu Putin će morati da se suoči i sa problemima nedovršene tranzicije i da pokuša da povrati uzdrmano poverenje sve zahtevnije srednje klase i sve redjih stranih investitora kako bi zaustavio nezapamćeni odliv kapitala iz Rusije, prokomentarisao je Figaro.
[/h] Izvor: Tanjug
Pariz -- Vladimir Putin, koji je po treći put izabran za predsednika Rusije, u svom novom mandatu moraće da se odupre mnogim izazovima.
Kada je Putin 1999. stupio na vlast, ekonomija je bila u užasnom stanju. Inflacija je prelazila 37 odsto. Početkom 2012. situacija je drugačija - inflacija je obuzdana, javni dug istopljen a privredni rast je od 2000. do 2008. iznosio sedam odsto.
"Za 12 godina, Rusija se, na prvi pogled, oporavila od nasleđa iz vremena vladavine Jeljcina. Ali da li je to zasluga Putina?", pita se Gijom Gišar, ekonomski analitičar Figaroa.
On je sproveo nasilnu nacionalizaciju uz pomoć metoda koje ne priliče pravnoj državi, uvodeći red u poslovni svet, ali zahvaljujući okolnostima koje su mu išle na ruku, to jest eksploziji cene nafte na svetskom tržištu.
Ali, on nije iskoristio priliku da unapredi i unese novinu u rusku privredu, tako da je 2010. naftni sektor ostvario 60 odsto celokupnog izvoza zemlje, piše ovaj analitičar.
Rusija bi u svakom slučaju profitirala od visokih cena nafte na međunarodnom tržištu, bez obzira na političku strukturu u zemlji. Dokaz za to je i činjenica da je Rusiju poslednja ekonomska kriza pogodila više nego bilo koju drugu zemlju u usponu. Privredni rast je smanjen za 7,9 odsto 2009, uz istovremen pad cena nafte.
Ruski naftni bum je, uprkos svemu, doveo da uspona srednje klase dok su prihodi domaćinstava porasli na godišnjem nivou od 10 do 15 odsto u periodu od 1999. do 2007. Potrošnja je postala motorna snaga ekonomije, ali nekonkurentna nacionalna industrija nije umela da odgovori na zahteve potrošača, tako da je uvoz od 2005. umnogostručen.
Korupcija se udvostručila od 2005. a tarife podmićivanja se uskladjuju sa cenama nafte. Poslovna atmosfera u zemlji je veliki hendikep za rusku ekonomiju.
Putin će u svom trećem predsedničkom mandatu morati ne samo da se pozabavi korupcijom, već i privatizacijom i to u sektorima kao što je enegretika koji je delimično nacionalizovan početkom 2000. i gde je stanje užasno zbog zastarale opreme.
Procenjuje se da je neophodno promeniti 60 odsto opreme u gasnom sektoru, a u rafinerijama oko 80 odsto.
U novom mandatu Putin će morati da se suoči i sa problemima nedovršene tranzicije i da pokuša da povrati uzdrmano poverenje sve zahtevnije srednje klase i sve redjih stranih investitora kako bi zaustavio nezapamćeni odliv kapitala iz Rusije, prokomentarisao je Figaro.