LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Русе и Французе поново ће сахранити са почастима 200 година касније
Голос России
Посмртни остаци 25 руских и француских војника који су пали у бици код Смоленска 1812. године, свечано ће бити сахрањени почетком августа. Њих је пронашао Фонд Помирење на пролеће ове године и сахраниће их у току манифестација посвећених 200-годишњици победе у рату против Наполеона.
Војници погинули у околини Смољенска учествовали су у бици 7. августа 1812. године код села Лубино. Французи, истина, називају то битком на Валутиној гори, пошто се положај руске војске налазио на брду.
Битка код Валутина-Лубина била је завршни део Смољенске битке. Пошто су се руски одреди повукли, Наполеон је хтео да уђе међу њих и да их разбије. Омео га је у осварењу овог плана генерал Павел Тучков са својим војницима: захваљујући њиховој храбрости Французи су били задржани и снаге руске армије су се спојиле на Дњепру у области Соловјовог брода. Са обе стране губици су били велики: 5000 Руса, 8000 Француза. После ове битке Наполеон је озбиљно почео да размишља о примирју, и чак је послао писмо руском цару са предлогом да се заврши рат, говори председник управе Фонда Помирење, Владимир Шаргајев.
Наполеон је био у шоку од ове битке. Он сам није њоме руководио, већ се налазио у Смољенску. Његов хронограф Сегјур је писао: У поразу Руса било је исто толико славе, колико у нашој победи. Французи су први прекинули ватру, Руси су напустили положаје и повукли се у колонама.
По речима председника Фонда Помрење, посмртне остатке погинулих нашли су волонтери који се баве трагањем за посмртним остацима незнаних војника Другог светског рата. По детаљима опреме одмах су одредили да је гробница много старија од 40-их година 20. века. Била су нађена дугмад, фрагменти мундира, крстови, делови амблема руских гренадира. Било је утврђено да су међу убијенима били предтавници јегерских и гренадирских пукова, као и португалског легиона, говори Владимир Шаргајев.
Нажалост, не можемо да идентификујемо припадност конкретних костију конкретном војнику. То је била братска гробница где леже и Французи, и Португалци, и Руси. Донели смо одлуку да ургирамо да се они 4. августа сахране у братској гробници и да се то место назове Поље сећања и помирења.
По речима Владимира Шаргајева, неколико година код Лубина се врше масовне реконструкције догађаја из 1812. године. А прошле године обављена је церемонија сахрањивања посмртних остатака два војника Наполеонове армије. Војне почасти су биле одате војнику 45. пука и војнику из Краљевства Весфалије. Напорима Фонда Помирење на месту легендарне битке постављен је крс и обелиск са натписом на руском и француском. У боју су били непријатељи, подвлачи председник фонда, а пред богом сви су једнаки.
Голос России
Посмртни остаци 25 руских и француских војника који су пали у бици код Смоленска 1812. године, свечано ће бити сахрањени почетком августа. Њих је пронашао Фонд Помирење на пролеће ове године и сахраниће их у току манифестација посвећених 200-годишњици победе у рату против Наполеона.
Војници погинули у околини Смољенска учествовали су у бици 7. августа 1812. године код села Лубино. Французи, истина, називају то битком на Валутиној гори, пошто се положај руске војске налазио на брду.
Битка код Валутина-Лубина била је завршни део Смољенске битке. Пошто су се руски одреди повукли, Наполеон је хтео да уђе међу њих и да их разбије. Омео га је у осварењу овог плана генерал Павел Тучков са својим војницима: захваљујући њиховој храбрости Французи су били задржани и снаге руске армије су се спојиле на Дњепру у области Соловјовог брода. Са обе стране губици су били велики: 5000 Руса, 8000 Француза. После ове битке Наполеон је озбиљно почео да размишља о примирју, и чак је послао писмо руском цару са предлогом да се заврши рат, говори председник управе Фонда Помирење, Владимир Шаргајев.
Наполеон је био у шоку од ове битке. Он сам није њоме руководио, већ се налазио у Смољенску. Његов хронограф Сегјур је писао: У поразу Руса било је исто толико славе, колико у нашој победи. Французи су први прекинули ватру, Руси су напустили положаје и повукли се у колонама.
По речима председника Фонда Помрење, посмртне остатке погинулих нашли су волонтери који се баве трагањем за посмртним остацима незнаних војника Другог светског рата. По детаљима опреме одмах су одредили да је гробница много старија од 40-их година 20. века. Била су нађена дугмад, фрагменти мундира, крстови, делови амблема руских гренадира. Било је утврђено да су међу убијенима били предтавници јегерских и гренадирских пукова, као и португалског легиона, говори Владимир Шаргајев.
Нажалост, не можемо да идентификујемо припадност конкретних костију конкретном војнику. То је била братска гробница где леже и Французи, и Португалци, и Руси. Донели смо одлуку да ургирамо да се они 4. августа сахране у братској гробници и да се то место назове Поље сећања и помирења.
По речима Владимира Шаргајева, неколико година код Лубина се врше масовне реконструкције догађаја из 1812. године. А прошле године обављена је церемонија сахрањивања посмртних остатака два војника Наполеонове армије. Војне почасти су биле одате војнику 45. пука и војнику из Краљевства Весфалије. Напорима Фонда Помирење на месту легендарне битке постављен је крс и обелиск са натписом на руском и француском. У боју су били непријатељи, подвлачи председник фонда, а пред богом сви су једнаки.