LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Rumunski „nestaško” ljuti Moskvu
Razgnevio Ruse: Trajan Basesku (Foto Beta)
Bukurešt – Ledeni diplomatski vetar duva u poslednje vreme na relaciji Bukurešt–Moskva, zbog nedavne izjava predsednika Trajana Baseskua date 22. juna, na dan kada je Rusija obeležavala 70. godišnjicu početka Velikog otadžbinskog rata protiv fašističke najezde u kojoj je stradalo 27 miliona sovjetskih građana, većinom civila.
U jednom „banalnom” razgovoru sa novinarima šef rumunske države je bez nekih izričitih razloga rekao da bi i danas, kao što je to učinio najbliži Hitlerov saveznik maršal Jon Antonesku, ponovo izdao naredbu rumunskim trupama da pređu reku Prut i napadnu Rusiju.
Nešto kasnije, u naknadnim „objašnjenjima”, Basesku je rekao da je mislio na pakt Ribentrop–Molotov iz 1939. na osnovi kojega je Besarabija bila oduzeta od Rumunije i pripojena SSSR-u. Poznati rumunski publicista Stelijan Tanase nazvao je ovo objašnjenje „istorijskim revizionizmom”, koji je danas neprihvatljiv. „Sve je to rešeno na nirnberškom suđenju nacistima.”
Baseskuova „osvetnička izjava” izazvala je pravi gnev u Moskvi. Rusko ministarstvo inostranih poslova je neuobičajeno teškim rečima („bestidni izazov”) osudilo reči šefa rumunske države i pozvalo „civilizovanu Evropu” da ga urazumi.
Ovaj diplomatski incident naišao je na široki odjek u svetu, jer je protumačeno da je Basesku, onako usput, pokušao i da malčice rehabilituje na smrt osuđenog ratnog zločinca Jona Antoneskua, poznatog i po tome što je 1941. naredio i pogrom rumunskih Jevreja i Cigana. Treba napomenuti da maršal Antonesku i dan-danas ima brojne privrženike među Rumunima i da se gaji kult prema njemu.
Da je Moskva ozbiljno shvatila „Baseskuovu tvrdu antirusku politiku” videlo se ovih dana na Savetu NATO–Rusija održanom u Sočiju. Na njemu je, po svedočenju samog generalnog sekretara NATO-a Andersa Foga Rasmusena, ruski predsednik Dmitrij Medvedev oštro podigao pitanje „nedopustivih postupaka predsednika Rumunije, zemlje članice NATO-a”.
Kako javljaju novinske agencije, Fog Rasmusen je, navodno, odbio da komentariše „takve stvari ili nerazumevanja”, ali je stavio do znanja da Baseskuov stav nije u redu. „Duh dijaloga i otvaranja u odnosima sa Moskvom, ispoljen posle lisabonskog samita NATO-a 2010, treba štititi i valja izbegavati akcije koje nanose štetu tom duhu”, izjavio je Rasmusen.
Ovde se vodi čitava polemika oko odgovora na pitanje da li se Baseskuova revizionistička izjava njemu „samo omakla” ili je to bio „lukavo smišljeni potez”. Mnogi se slažu sa mišljenjem poznatog istoričara akademika Razvana Teodoreskua koji veruje da se radi o jednom dalekosežnom, strateškom političkom potezu.
Politika
Razgnevio Ruse: Trajan Basesku (Foto Beta)
Bukurešt – Ledeni diplomatski vetar duva u poslednje vreme na relaciji Bukurešt–Moskva, zbog nedavne izjava predsednika Trajana Baseskua date 22. juna, na dan kada je Rusija obeležavala 70. godišnjicu početka Velikog otadžbinskog rata protiv fašističke najezde u kojoj je stradalo 27 miliona sovjetskih građana, većinom civila.
U jednom „banalnom” razgovoru sa novinarima šef rumunske države je bez nekih izričitih razloga rekao da bi i danas, kao što je to učinio najbliži Hitlerov saveznik maršal Jon Antonesku, ponovo izdao naredbu rumunskim trupama da pređu reku Prut i napadnu Rusiju.
Nešto kasnije, u naknadnim „objašnjenjima”, Basesku je rekao da je mislio na pakt Ribentrop–Molotov iz 1939. na osnovi kojega je Besarabija bila oduzeta od Rumunije i pripojena SSSR-u. Poznati rumunski publicista Stelijan Tanase nazvao je ovo objašnjenje „istorijskim revizionizmom”, koji je danas neprihvatljiv. „Sve je to rešeno na nirnberškom suđenju nacistima.”
Baseskuova „osvetnička izjava” izazvala je pravi gnev u Moskvi. Rusko ministarstvo inostranih poslova je neuobičajeno teškim rečima („bestidni izazov”) osudilo reči šefa rumunske države i pozvalo „civilizovanu Evropu” da ga urazumi.
Ovaj diplomatski incident naišao je na široki odjek u svetu, jer je protumačeno da je Basesku, onako usput, pokušao i da malčice rehabilituje na smrt osuđenog ratnog zločinca Jona Antoneskua, poznatog i po tome što je 1941. naredio i pogrom rumunskih Jevreja i Cigana. Treba napomenuti da maršal Antonesku i dan-danas ima brojne privrženike među Rumunima i da se gaji kult prema njemu.
Da je Moskva ozbiljno shvatila „Baseskuovu tvrdu antirusku politiku” videlo se ovih dana na Savetu NATO–Rusija održanom u Sočiju. Na njemu je, po svedočenju samog generalnog sekretara NATO-a Andersa Foga Rasmusena, ruski predsednik Dmitrij Medvedev oštro podigao pitanje „nedopustivih postupaka predsednika Rumunije, zemlje članice NATO-a”.
Kako javljaju novinske agencije, Fog Rasmusen je, navodno, odbio da komentariše „takve stvari ili nerazumevanja”, ali je stavio do znanja da Baseskuov stav nije u redu. „Duh dijaloga i otvaranja u odnosima sa Moskvom, ispoljen posle lisabonskog samita NATO-a 2010, treba štititi i valja izbegavati akcije koje nanose štetu tom duhu”, izjavio je Rasmusen.
Ovde se vodi čitava polemika oko odgovora na pitanje da li se Baseskuova revizionistička izjava njemu „samo omakla” ili je to bio „lukavo smišljeni potez”. Mnogi se slažu sa mišljenjem poznatog istoričara akademika Razvana Teodoreskua koji veruje da se radi o jednom dalekosežnom, strateškom političkom potezu.
Politika