- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
RRA toleriše teror TV reklamama
Izvor:
Blic.rs
Ni posle šest godina od kada je donet zakon o radiodifuziji i oglašavanju, građani nisu zaštićeni od bahatog ponašanja nacionalnih emitera koji i dalje maltretiraju gledaoce predugim i često preglasnim reklamnim blokovima. Televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, a ima ih pet, više se isplati da mesečno plate i po 30.000 evra nego da poštuju zakon. Iako zbog ovakvog ponašanja emitera ima mogućnost čak i da im oduzme dozvolu za emitovanje, Radiodifuzna agencija radije naplaćuje kazne.
Samo za 2011. godinu Radiodifuzna agencija je zabeležila oko 2.500 prekršaja nacionalnih emitera po osnovu zakona o oglašavanju. Potpredsednik RRA Goran Karadžić u ovom broju ne vidi ništa sporno jer, kako je objasnio za „Blic”, „to je sada dobar rezultat jer je broj prekršaja mnogo manji nego prethodnih godina”.
- Prekršaji su isti kao i ranije. Prekoračuje se vreme koje je propisao zakon, ne poštuje se razmak između reklamnih blokova, i ono što je često a što je po meni dosta glupo - televizije imaju neobeležene reklamne blokove. Ne znam šta ćete vi zaraditi time ako ne stavite telop pre reklama nego odmah krenete s blokom, a to može da traje samo da ga oko vidi, sekund, dva. Neverovatno je da često zbog toga plaćaju svaki mesec po 20.000 ili čak 30.000 evra kazne, i to mesec za mesecom - objašnjava Karadžić.
Nacionalne televizije prekršile su Zakon o oglašavanju u 2011. godini 2.472 puta. Rekorder je TV Prva, koja se oglušila o Zakon 611 puta za godinu dana. Sledi B92 sa 452 pa RTS1 sa 412 prekršaja. Samo 14 manje imao je RTS2. TV „Pink” je napravio 389 prekršaja, a znatno opreznije bile su „Avala” sa 130 i „Hepi” sa 106.
Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski, međutim, smatra da nacionalnim emiterima ne sme da se dozvoli konstantno nepoštovanje zakona i da RRA mora oštrije da reaguje.
- Komercijalni emiteri mogu da imaju 20 odsto reklamnog prostora, a RTS 10 odsto. Oni su sve vreme prekoračivali taj maksimum, a RRA nije dovoljno reagovala na to. Uglavnom nas je obaveštavala da su uočili prekršaje - kaže za „Blic” Veljanovski.
On objašnjava da nakon što RRA dva puta izrekne opomenu, a emiter nastavi sa prekršajima, mora da usledi privremeno oduzimanje dozvole.
- Ali to znači da RRA toleriše kršenje zakona. Imamo situaciju da neko više desetina puta prekrši zakon, i tu nije problem u zakonu, već u postupanju po zakonu. To znači da oni tumače zakon na svoj način.
Slično mišljenje ima i profesorka i bivši član RRA Snježana Milivojević, koja veruje da bi se emiteri drugačije ponašali da je bilo prave reakcije agencije.
- Postoji taj neosnovani mit da se sa jednim paketom zakona može sve rešiti, takav čaroban štapić ne postoji. Kod nas se desilo da smo mislili da smo zakonom o RRA i informisanju sve rešili, a ispostavilo se da je onda usledio problem za problemom. Pritom, kad god su korigovani zakoni - urušavani su, smanjivao se njihov kvalitet. Drugo, RRA nema snage ni znanja niti ideju kako nešto da uradi i sprovede i da stane iza toga. Umesto da prati medijski razvoj u Evropi, RRA prati političke aktuelnosti - zaključuje Milivojević.
Izvor:
Blic.rs
Ni posle šest godina od kada je donet zakon o radiodifuziji i oglašavanju, građani nisu zaštićeni od bahatog ponašanja nacionalnih emitera koji i dalje maltretiraju gledaoce predugim i često preglasnim reklamnim blokovima. Televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, a ima ih pet, više se isplati da mesečno plate i po 30.000 evra nego da poštuju zakon. Iako zbog ovakvog ponašanja emitera ima mogućnost čak i da im oduzme dozvolu za emitovanje, Radiodifuzna agencija radije naplaćuje kazne.
Samo za 2011. godinu Radiodifuzna agencija je zabeležila oko 2.500 prekršaja nacionalnih emitera po osnovu zakona o oglašavanju. Potpredsednik RRA Goran Karadžić u ovom broju ne vidi ništa sporno jer, kako je objasnio za „Blic”, „to je sada dobar rezultat jer je broj prekršaja mnogo manji nego prethodnih godina”.
- Prekršaji su isti kao i ranije. Prekoračuje se vreme koje je propisao zakon, ne poštuje se razmak između reklamnih blokova, i ono što je često a što je po meni dosta glupo - televizije imaju neobeležene reklamne blokove. Ne znam šta ćete vi zaraditi time ako ne stavite telop pre reklama nego odmah krenete s blokom, a to može da traje samo da ga oko vidi, sekund, dva. Neverovatno je da često zbog toga plaćaju svaki mesec po 20.000 ili čak 30.000 evra kazne, i to mesec za mesecom - objašnjava Karadžić.
Nacionalne televizije prekršile su Zakon o oglašavanju u 2011. godini 2.472 puta. Rekorder je TV Prva, koja se oglušila o Zakon 611 puta za godinu dana. Sledi B92 sa 452 pa RTS1 sa 412 prekršaja. Samo 14 manje imao je RTS2. TV „Pink” je napravio 389 prekršaja, a znatno opreznije bile su „Avala” sa 130 i „Hepi” sa 106.
Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski, međutim, smatra da nacionalnim emiterima ne sme da se dozvoli konstantno nepoštovanje zakona i da RRA mora oštrije da reaguje.
- Komercijalni emiteri mogu da imaju 20 odsto reklamnog prostora, a RTS 10 odsto. Oni su sve vreme prekoračivali taj maksimum, a RRA nije dovoljno reagovala na to. Uglavnom nas je obaveštavala da su uočili prekršaje - kaže za „Blic” Veljanovski.
On objašnjava da nakon što RRA dva puta izrekne opomenu, a emiter nastavi sa prekršajima, mora da usledi privremeno oduzimanje dozvole.
- Ali to znači da RRA toleriše kršenje zakona. Imamo situaciju da neko više desetina puta prekrši zakon, i tu nije problem u zakonu, već u postupanju po zakonu. To znači da oni tumače zakon na svoj način.
Slično mišljenje ima i profesorka i bivši član RRA Snježana Milivojević, koja veruje da bi se emiteri drugačije ponašali da je bilo prave reakcije agencije.
- Postoji taj neosnovani mit da se sa jednim paketom zakona može sve rešiti, takav čaroban štapić ne postoji. Kod nas se desilo da smo mislili da smo zakonom o RRA i informisanju sve rešili, a ispostavilo se da je onda usledio problem za problemom. Pritom, kad god su korigovani zakoni - urušavani su, smanjivao se njihov kvalitet. Drugo, RRA nema snage ni znanja niti ideju kako nešto da uradi i sprovede i da stane iza toga. Umesto da prati medijski razvoj u Evropi, RRA prati političke aktuelnosti - zaključuje Milivojević.
