Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Romantična ljubav
Romantičnu ljubav, kao što kaže i njeno ime, nije moguće ostvariti u stvarnom životu. Zbog toga je osoba koja u stvarnom životu očekuje romantičnu ljubav jednostavno osuđena da bude nesrećna u ljubavi U poslednje vreme se govori da mlade generacije ne znaju šta je to romantika i romantična ljubav. Zamera im se da su pomalo egoisti, da u odnosima stavljaju akcenat na materijalno, na seksualnost. Sve ove zamerke polaze od pretpostavke da su romantika i romantična ljubav visoka vrednost.
I gde je tu problem? Problem je u tome što romantičnu ljubav, kao što kaže i njeno ime, nije moguće ostvariti u stvarnom životu. Roman nije život i uzori iz romana nisu dobri uzori za život. Zbog toga je osoba koja u svom stvarnom životu očekuje romantičnu ljubav jednostavno osuđena da bude nesrećna u ljubavi. S jedne strane je predstava šta bi trebalo da se desi da bi ona bila srećna u ljubavi, a s druge strane je stvarni život koji nije moguće sabiti u predstavu o romantičnoj ljubavi.
A šta je to romantična ljubav? Najjednostavnije rečeno, to je ljubav kao u romanima. Otud joj dolazi ime. I kao što svi znamo, ljubavi opisane u romanima su velike ljubavi, one su lepe, one su tragične. Da nije tako, verovatno ne bi o njima bio napisan roman. A ljudi koji čitaju roman jednim delom sebe ne razumeju da čitaju nešto što je izmišljeno. Čitajući reči oni u svojoj glavi stvaraju mentalne slike koje gledaju kao što gledaju stvarnost. I zato u svoje nesvesno upijaju one obrasce koje im nude romani. Na taj način formiraju svoje formule ljubavi koje posle pokušavaju da ostvare u vlastitom ljubavnom životu.
Kratkotrajne zaljubljenosti – romanse – brzo popuste pod silama stvarnosti. Ali osoba ovu kratkotrajnu iluziju uzima kao dokaz da je romantična ljubav ipak moguća, i nada se da će sledeći put pronaći nekog drugog sa kojim će to zaista trajati.
A kada zbog godina više nije pametno čekati na pravog ili pravu, delimično razočarana osoba se ipak udaje ili ženi. Svesna je da nije uspela da ostvari romantičnu ljubav, mada se možda i dalje nada da će se to ipak jednom dogoditi. Zamerajući svom partneru ili partnerki na tome što nije dovoljno dobar, osoba pokušava da ga natera da se uklopi u romantičnu ulogu koju bi trebalo da ima kada bi to bila prava ljubav. Rezultat je mnogo nezadovoljstva, svađe, ogorčenosti, nekada i nasilja.
A mlađe generacije? Gledajući svoje mame i tate, koje su tako glamurozno započele u periodu zaljubljenosti, kako se svađaju oko toga ko će baciti smeće, ko nedovoljno štedi novac..., mladi zaključuju da je brak nešto negativno, da ljubav samo komplikuje život. I zato su mladi izgubili veru uljubav, druge ne puštaju blizu, emocionalno se ne vezuju, plaše se gubitka slobode i individualnosti.
Izvor: Politika/Zoran Milivojević
Romantičnu ljubav, kao što kaže i njeno ime, nije moguće ostvariti u stvarnom životu. Zbog toga je osoba koja u stvarnom životu očekuje romantičnu ljubav jednostavno osuđena da bude nesrećna u ljubavi U poslednje vreme se govori da mlade generacije ne znaju šta je to romantika i romantična ljubav. Zamera im se da su pomalo egoisti, da u odnosima stavljaju akcenat na materijalno, na seksualnost. Sve ove zamerke polaze od pretpostavke da su romantika i romantična ljubav visoka vrednost.
I gde je tu problem? Problem je u tome što romantičnu ljubav, kao što kaže i njeno ime, nije moguće ostvariti u stvarnom životu. Roman nije život i uzori iz romana nisu dobri uzori za život. Zbog toga je osoba koja u svom stvarnom životu očekuje romantičnu ljubav jednostavno osuđena da bude nesrećna u ljubavi. S jedne strane je predstava šta bi trebalo da se desi da bi ona bila srećna u ljubavi, a s druge strane je stvarni život koji nije moguće sabiti u predstavu o romantičnoj ljubavi.
A šta je to romantična ljubav? Najjednostavnije rečeno, to je ljubav kao u romanima. Otud joj dolazi ime. I kao što svi znamo, ljubavi opisane u romanima su velike ljubavi, one su lepe, one su tragične. Da nije tako, verovatno ne bi o njima bio napisan roman. A ljudi koji čitaju roman jednim delom sebe ne razumeju da čitaju nešto što je izmišljeno. Čitajući reči oni u svojoj glavi stvaraju mentalne slike koje gledaju kao što gledaju stvarnost. I zato u svoje nesvesno upijaju one obrasce koje im nude romani. Na taj način formiraju svoje formule ljubavi koje posle pokušavaju da ostvare u vlastitom ljubavnom životu.
Kratkotrajne zaljubljenosti – romanse – brzo popuste pod silama stvarnosti. Ali osoba ovu kratkotrajnu iluziju uzima kao dokaz da je romantična ljubav ipak moguća, i nada se da će sledeći put pronaći nekog drugog sa kojim će to zaista trajati.
A kada zbog godina više nije pametno čekati na pravog ili pravu, delimično razočarana osoba se ipak udaje ili ženi. Svesna je da nije uspela da ostvari romantičnu ljubav, mada se možda i dalje nada da će se to ipak jednom dogoditi. Zamerajući svom partneru ili partnerki na tome što nije dovoljno dobar, osoba pokušava da ga natera da se uklopi u romantičnu ulogu koju bi trebalo da ima kada bi to bila prava ljubav. Rezultat je mnogo nezadovoljstva, svađe, ogorčenosti, nekada i nasilja.
A mlađe generacije? Gledajući svoje mame i tate, koje su tako glamurozno započele u periodu zaljubljenosti, kako se svađaju oko toga ko će baciti smeće, ko nedovoljno štedi novac..., mladi zaključuju da je brak nešto negativno, da ljubav samo komplikuje život. I zato su mladi izgubili veru uljubav, druge ne puštaju blizu, emocionalno se ne vezuju, plaše se gubitka slobode i individualnosti.
Izvor: Politika/Zoran Milivojević
