Rolan Garos 2015

UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
10.512

1129143254555c8c9f75e38693372820_w640.jpg






Pariz – grad ljubavi, misterije, sporta

Pariz je jedan od onih gradova koji svi sanjaju da posete, a kada to i učine, ne ostaju ravnodušni.

JT IZVOR: B92

Getty Images
Prestonica Francuske zasluženo spada među najlepše gradova sveta, a razloga za to je mnogo. Od neverovatnih atrakcija kakve su Ajfelov toranj i Trijumfalna kapija, preko magične Sene, neprevaziđenog Luvra do pogleda koji se pruža sa Sakre-Kura.

Na sve to treba dodati i šetnju Jelisejskim poljima, kojoj tek nekoliko avenija u svetu može da pripreti, i hranu iz snova, jer ako neko zna kako se dobro jede, to su Francuzi.

Ali, krenimo od početka. Pariz je osnovan još sredinom trećeg veka pre nove ere, kada su ga naselili Kelti. Zahvaljujući tome što je u XIX veku bio jedan od prvih gradova u Evropi koji je dobio ulično osvetljenje, dobio je nadimak ’grad svetlosti’ koi mu je ostao do danas.


Getty Images


Mnogi kažu da je Pariz sinonim za sve što je francusko. Poznat je po odličnom urbanističkom planu, svojoj arhitekturi, muzejima, mostovima, katedralama i luksuznim bulevarima. Prvobitno je bio smešten na ostrvu na sredini Sene, ali se brzo proširio na obe obale te reke i sada zauzima površinu od preko 100 kvadratnih kilometara.

Desna obala Sene poznata je kao komercijalan centar grada, dok je leva dom Univerziteta i svega što se podrazumeva kao intelektualno i umetničko. Zbog romantike i misterije kojom grad odiše, Pariz je tokom godina bio mesto radnje brojnih romana i filmova, pa ne čudi što je Oskar Vajld jednom prilikom rekao: „Kada dobri Amerikanci umru, oni odu u Pariz“.


Getty Images


Verovatno najpoznatiji simbol Pariza je Ajfelov toranj, koji se kada je izgrađen, krajem XIX veka, našao na udaru poznatih francuskih umetnika zbog svog dizajna. Međutim, Parižani su ga brzo prihvatili, a iako je od njegove izgradnje prošao skoro jedan i po vek, i dalje je najviša građevina u prestonici Francuske, sa 324 metra.

Pored Ajfelovog tornja, kada odete u Pariz, morate da odete i vidite Trijumfalnu kapiju koja je smeštena na Trgu Šarla de Gola, na zapadnom kraju Jelisejskih polja. Tom kapijom odata je počast svima onima koji su svoj život dali za Francusku tokom revolucija i ratova u vreme Napoleona. Ispod nje se čak nalazi grob neznanog junaka iz I svetskog rata.


Getty Images


Luvr je definitivno jedna od neizostavnih stanica u Parizu, zato što je to, bez sumnje, jedan od najvećih muzeja na svetu, a takođe i istorijski spomenik. Nalazi se na obali Sene, zauzima preko 60.000 kvadratnih metara u nekadašnjoj palati Filipa II, u kojima su smešteni brojni istorijski predmeti čija je vrednost neprocenjiva. Između ostalog, Luvr je dom Mona Lize, poznate slike Leonarda da Vinčija.

Na Seni se nalazi i Notr Dam, koji privlači pažnju zbog svog izgleda, koji je jedan od najboljih primera gotičke arhitekture. Posvećena je Bogorodici Mariji, a njena izgradnja je trajala skoro dva veka i završena je tek u XIV. Definitivno je jedna od najpoznatijih crkvi širom sveta, a gotovo svima najviše privlači pažnju zbog statua himere koje je ’čuvaju’ sa visine.


Getty Images


Bazilika Sakre-Kur je još jedno od najvećih znamenitosti Pariza, nalazi se na brdu Montmartr, koje je najviša tačka prestonice Francuske. Zbog toga nije čudno da okuplja veliki broj turista jer sa tog mesta imate utisak kao da vam je ceo Pariz na dlanu.

Nezaobilazna mesta prilikom obilaska ’grada svetlosti’ su i Trg Konkord, Most Aleksandra III i replika Statua slobode na Seni, pošto su originalnu Francuzi u XIX veku poklonili Sjedinjenim Državama i ona od tada krasi Njujork.

Pariz je poznat i kao jedna od prestonica mode, pa ne čudi što Nedelja mode u ’gradu svetlosti’ svake godine privlači veliki broj poznatih ličnosti iz svih sfera. Isto važi i za kulinarstvo, a kada dođete u Pariz ne smete da propustite da probate njihove sveže kroasane, makrone ili supu od luka, kakve nećete naći nigde drugde na svetu.


Getty Images


Što se tiče sporta, fudbal i tenis su najpopularniji sportovi u Parizu. Pored Rolan Garosa, prestonica Francuske je domaćin i poslednjeg Mastersa sezone pred Masters kup u Londonu. Pari Sen Žermen je najbolji fudbalski klub ne samo u Parizu, već i u celoj Francuskoj, a prestonica te zemlje dva puta je bila domaćin finala Svetskog prvenstva – 1938. i 1998. godine.

Pariz je dva puta organizovao Olimpijske igre – 1900. i 1924. godine, u poslednjih 25 godina je tri puta ostao samo kandidat, a trenutno je u trci za Igre 2024. Pored svega toga, ’grad svetlosti’ je poznat i po veličanstvenim finalnim etapama biciklističke trke Tur d’Frans, koja se od 1975. godine tradicionalno završava na Jelisejskim poljima.
 
Poslednja izmena:
UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
10.512
Dom Rolan Garosa
Stadion Rolan Garos, kompleks na kojem se igra drugi Gren slem turnir sezone, nalazi se nedaleko od Bulonjske šume u Parizu.

JT IZVOR: B92


Getty Images
Izgrađen je 1928. godine, kada je Francuska prvi put branila titulu u Dejvis kupu, a ime je dobila po legendarnom avijatičaru iz I svetskog rata Rolanu Garosu.

Otvoreno prvenstvo Francuske prvi put je održano 1891. godine na terenima Teniskog kluba Pariz, a do 1928. godine je više puta menjalo lokacije. Prelomni trenutak za selidbu na kompleks kakav danas poznajemo došao je kada su francuski teniseri osvojili prestižno takmičenje, pa je odlučeno da je ’Musketarima’ potreban novi stadion.

Sadašnji kompleks Rolan Garos broji 20 terena prekrivenih crvenom šljakom, među kojima se izdvajaju velelepni “Filip Šatrije” i “Suzan Lenglen”. Nijedan teren nije prekriven, a za sada nema planova da dođe do promene po tom pitanju, pošto je u Parizu krajem maja i početkom juna obično lepo vreme. Pored terena, tu je i veliki multimedijalni muzej istorije tenisa “Teniseum”.

Filip Šatrije – kapacitet 14.840 mesta


Getty Images


Od prvog dana, “Filip Šatrije” je bio centar celog kompleksa, ali je svoje sadašnje ime dobio tek 2001. godine po legendarnom predsedniku Francuske teniske federacije, koji je preminuo godinu dana ranije. Šatrije je bio najzaslužniji što se tenis vratio u program Olimpijskih igara 1988. godine, a na taj način mu je odata počast.

Do 2001. godine je taj teren imao veoma jednostavno ime – Centralni teren, ali posebne tribine, koje su dobile imena po ‘Četvorici musketara’ – Žaku Brunjonu, Žanu Borotru, Anriju Kušeu i Reneu Lakostu. Njima je pripala ta čast zbog dominacije svetskim tenisom tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka. Po njima je ime dobio i trofej koji dobijaju pobednici u muškom singlu – Kup musketara.

Njih četvorica su upravo na tom terenu odbranili svoju prvu titulu u Dejvis kupu, u kojem su bili nezaustavljivi sve do 1933. godine. Spomenik posvećen tim titulama nalazi se u središtu Trga musketara koji se nalazi između terena “Filip Šatrije” i Terena 1.

“Filip Šatrije” je prvobitno imao kapacitet od 15.166 mesta, ali je on smanjen na 14.840 pre pet godina. Razlog za smanjenje broja mesta na tribinama je bilo renoviranje i izgradnja modernijih loža za novinare.

Suzan Lenglen – kapacitet 10.068 mesta


Getty Images


Drugi po veličini teren na stadionu “Rolan Garos” nosi ime po legendarnoj francuskoj teniserki, a izgrađen je 1994. godine. Prvobitno je nazvan “Teren A”, da bi vrlo brzo bio preimenovan da bi se odala počast teniserki koja je šest puta osvajala Vimbldon, dva puta Rolan Garos i jedno olimpijsko zlato. Pored toga što teren nosi ime po njoj, isti slučaj je i sa trofejem koji se dodeljuje pobednici ženskog singla – Kup Suzan Lenglen.

Taj teren je prvi na svetu koji je dobio sistem za podzemno navodnjavanje, kojim se kontroliše nivo vlage podloge. Na tribinama može da bude smešteno 10.068 gledalaca, i takav je slučaj od njegovog otvaranja, pa do danas.

Teren 1 – kapacitet 3.800 mesta


Getty Images


Posle terena “Filip Šatrije” i “Suzan Lenglen” ostali u kompleksu nisu ni prići po veličini, a najveći među njima je Teren 1. Mnogi vole da ga zovu ‘Arena za bikove’ zbog okrugog oblika, ali je on osmišljen tako da bude potpuna suprotnost najvećim stadionima.

Upravo Teren 1 je najdraži mnogim ljubiteljima tenisa zbog svoje veličine, ali i osećaja koji imate kada gledate meč na njemu. Baš zbog toga što je u pitanju manji teren bliži ste samoj akciji na terenu, a na njemu su odigrani neki legendarni mečevi na Rolan Garosu. Među njima se izdvaja trijumf Gustava Kirtena nad Tomasom Musterom u trećoj rundi 1997. godine kada je Brazilac osvojio svoju prvu od tri titule, iako ga niko nije ubrajao među favorite.

Potencijalno preseljenje na drugo mesto


Getty Images


Poslednjih decenija mnogo se pričalo o selidbi Rolan Garosa sa trenutnog mesta gde se igra, ali se od toga odustalo zbog nedostatka finansija za izgradnju novog kompleksa izvan Pariza. Umesto toga, odlučeno je da se stadion “Rolan Garos”, ali se početkom ove godine ministarstvo ekologije suprotstavilo takvoj ideju, pa je ceo projekat na čekanju.

Vladajuće telo francuskog tenisa je, inače, pre šest godina angažovalo poznatog francuskog arhitektu Marka Mimrama da projektuje proširenje stadiona. Prema njegovim idejama, “Filip Šatrije” bi dobio osvetljenje i krov, dok bi bio sagrađen još jedan stadion, koji bi imao pokretan krov i kapacitet od 14.600 mesta, uz dva manja terena, koji bi imali 1.500 i 750 mesta na tribinama. Ljubitelji tenisa su pozdravili takav plan, ali se od njega odustalo veoma brzo.

Zanimljivo, Francuska teniska federacija ima ugovor za održavanje Rolan Garosa na tom kompleksu do kraja ovogodišnjeg izdanja drugog Gren slema turnira sezone. Ipak, očekuje se da će ugovor biti produžen, pošto su mnogi mišljenja da će odlaganje renoviranja ugroziti šanse Pariza u kandidaturi za organizaciju Olimpijskih igara 2024. godine.
 
Poslednja izmena:
UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
10.512
Rolan Garos – heroj francuske nacije
Turnir Rolan Garos, kao i kompleks u Parizu gde se on održava, dobio je ime po avijatičaru, heroju iz I svetskog rata.

IZVOR: B92
1413448297555dfe3b213cd891522470_w640.jpg

Getty Images
Garos je takođe bio poznat i po tome što je prvi avionom preleteo Sredozemno more 1913. godine.

Mnogi se pitaju zašto jedan od najpoznatijih teniskih turnira nosi baš ime jednog avijatičara, a razlog je to što je tokom studija u ’gradu svetlosti’ Garos bio redovan posetilac mečeva na Otvorenom prvenstvu Francuske.

Garos je rođen 6. oktobra 1888. godine u Sen Deniju, delu Pariza, a svoju avijatičarsku karijeru započeo je u 21. godini u malim letelicama. Ubrzo je dobio diplomu za upravljanje Blerio letelicama i u njima je učestvovao na nekoliko avionskih trka širom Evrope.

Do početka I svetskog rata Garos je već bio poznat pilot, a zahvaljujući tome je posetio i Sjedinjene Države i Južnu Ameriku. Do 1913. godine odlučio je da se ’prebaci’ sa Blerija na Moran-Solnije letelice, a te godine je ušao u istoriju letom preko Sredozemnog mora, od Frežua na jugu Francuske do Bizertea u Tunisu, koji je izveo 23. septembra.

Već naredne godine Garos je odlučio da pristupi francuskoj vojsci koja se borila u I svetskom ratu i bio je jedan od najzaslužnijih za postavljanje mašinskih pušaka na letelice. Garos, koji je bio pilot modela aviona MS26, 1. aprila 1915. godine je uspeo da sruši protivničku letelicu, što ranije nikome nije pošlo za rukom.

874734347555dfe3b3eb18627137589_w640.jpg

Getty Images


Samo nekoliko dana kasnije avion kojim je Garos upravljao se srušio u Nemačkoj, a on nije uspeo da ga uništi pre nego što su ga neprijateljske snage zarobili. Neki izvori kažu da su upravo zahvaljujući toj letelici Nemci nešto kasnije izumeli još savremeniji sistem, kojim su dobili novu prednost u odnosu na protivnike.

Posle skoro tri godine zarobljeništva i nekoliko pokušaja, Garos je uspeo da pobegne 14. februara 1918. godine i vrati se u francusku vojsku. Posle nekoliko uspešnih pobeda nad protivničkim snagama, Garos je ubijen 5. oktobra te godine, samo nekoliko dana pre zvaničnog kraja rata i svog 30. rođendana, u blizini Vuzijera, na severu Francuske. Iako nije potvrđeno, smatra se da ga je ubio Nemac Herman Habih, koji je upravljao avionom Jasta 49.

Teniski stadion u Parizu dobio je ime po Rolanu Garosu tokom dvadesetih godina prošlog veka, iz već navedenih razloga. Pored jednog od najpoznatijih turnira, Garosovo ime nosi i aerodrom na ostrvu La Reunion, koje se nalazi u Indijskom okeanu, istočno od Madagaskara, a u francuskom je vlasništvu.

Uz to, francuski proizvođač automobila Pežo je proizveo verziju svog modela 205 u ograničenom broju primeraka u čast teniskog turnira koje nosi njegovo ime, a on je uključivao specijalno farbanje i unutrašnjost od kože. Zbog velikog uspeha tog specijalnog izdanja Pežo je kasnije kreirao i Rolan Garos izdanja većine svojih modela.
 
Poslednja izmena:
UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
10.512
Suzan Lenglen – čašica brendija između setova
U vreme kada su ostale teniserke nosile haljine do poda Suzan Lenglen se razlikovala od njih haljinama dužine tik iznad listova.

IZVOR: B92
588593462555e007661958611375458_w640.jpg

Getty Images
Njena različitost u odnosu na rivalke nije se ogledala samo u haljinama već i u tome što je otvoreno plakala tokom mečeva, durila se i pila brendi između setova.

Mnogima je to smetalo, ali je ona jednostavno bila ispred tog vremena i kasnije je postala jedna od najpoznatijih sportistkinja koje je Francuska ikada imala.

Suzan Lenglen je rođena 24. maja 1899. godine, a tokom detinjstva je imala brojne zdravstvene probleme, zbog kojih je njen otac Čarls odlučio da bi za nju bilo dobro da počne da trenira tenis. Prvi put se na terenu našla 1910. godine, a pošto je uživala u tenisu odlučila je da mu ozbiljnije pristupi. Otac joj je bio prvi trener, a prema mnogim pričama njihovi treninzi su se sastojali od toga što bi on stavio maramicu na neki deo terena, a ona je morala da je pogodi lopticom.

Već 1914. godine Suzan je igrala u finalu šampionata Francuske u kojem je poražena od Margerite Brokedi. Iste godine je trijumfovala na Svetskom prvenstvu na tvrdoj podlozi, održanom u Sen Klodu, a pošto je ubrzo počeo I svetski rat naredni turnir na kojem je igrala bio je Vimbldon 1919. godine.

1307877613555e007670d30214996654_w640.jpg

Getty Images


Te godine u Londonu odigrala je svoj prvi turnir na travi i osvojila je titulu trijumfom nad sedmostrukom pobednicom Doroteom Daglas Čejmbrs, pred 8.000 ljudi među kojima su bili i Kralj Džordž V i Kraljica Meri. Već naredne godine potpuno je dominirala u ženskom singlu na Olimpijskim igrama u belgijskom Antverpenu, a potom je zajedno sa Maksom Dekugijem osvojila zlato u mešovitim dublovima, a bronzu u ženskim u paru sa Elizabet d’Aven.

Vimbldon je potom osvajala svake godine do 1923, a potom i 1925. godine, i tada je postala poslednja Francuskinja koja je osvojila Vimbldon sve do Ameli Morezmo, koja je to učinila 2006. godine. Od 1920. do 1926. godine Lenglenova je osvajala titule šampionke Francuske, kako u singlu, tako i u dublu, a 1925. i 1926. godinu je provela kao najbolja teniserka na svetu na zvaničnoj listi.

Njen meč u Kanu 1926. godine sa Helen Vils izazvao je pravu senzaciju jer se za njega tražila karta više. Pošto su sve karte bile rasprodate ljudi na jugu Francuske su se snašli tako što su našli mesta u hotelima, stanovima pored terena, kao i krovovima. Lenglenova je bila na ivici kolapsa tokom tog meča, ali ga je izbegla zahvaljujući solju i brendiju i došla do pobede sa 6:3, 8:6.

805290775555e0076911e2141713608_w640.jpg

Getty Images


Lenglenova je, uz uspehe, imala i nekoliko problematičnih trenutaka u karijeri. Zbog lošeg zdravlja bila je primorana da preda nekoliko mečeva, a 1926. godine zbog nesporazuma nije znala kada je tačno njen meč na redu na Vimbldonu i kada je došla do terena onesvestila se i to je ujedno bilo njeno poslednje pojavljivanje na najprestižnijem turniru na svetu.

Posle Vimbldona odlučila je da se okrene profesionalnom tenisu, koji je tada bio u začetku, i otišla je u Sjedinjene Države gde je pobedila na svih 38 mečeva protiv Meri Braun. Potom je okačila reket o klin i osnovala tenisku školu u Parizu, koja se nalazila blizu Rolan Garos kompleksa. Školu je kasnije Francuska teniska federacija priznala kao jedan od svojih glavnih trening centara, a Lenglenova je u međuvremenu napisala nekoliko knjiga o tenisu.

U junu 1938. godine objavljeno je da je Lenglenova obolela od leukemije, samo tri nedelje kasnije je oslepela, a preminula je 4. jula.

1286981935555e00769f804436742048_w640.jpg

Getty Images


Tokom karijere, Suzan Lenglen je osvojila 81 titulu u singlu, od kojih je do sedam došla bez ijednog poraza, 73 u dublu i osam u miksu, a mnogi ističu da je svojom igrom promenila tenis. Ona je donela glamur na teren, redovi su se stvarali oko terena gde je ona igrala mečeve, što se nikada ranije nije dešavalo kada je u pitanju bio ženski tenis, a teniserkama je prokrčila put do haljinica kakve danas nose.

40 godina posle smrti uvedena je u Kuću slavnih, a od 1997. godine drugi najveći teren na kojem se igraju mečevi Gren slem turnira Rolan Garosa nosi njeno ime. U njenu čast 2001. godine Francuska teniska federacija pokrenula je ’Suzan Lenglen kup’ za teniserke starije od 35 godina. Prvi turnir odigran je u Francuskoj, a od tada je on postao tradicionalan i održava se svake godine u drugoj zemlji.
 
Poslednja izmena:
UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
10.512
Sva finala Rolan Garosa – muškarci


IZVOR: B92
1129143254555c8c9f75e38693372820_w640.jpg

Getty Images
do 1914.

1891. H. Brigs (Velika Britanija) – P. Begnere (Francuska) 6:3, 6:4
1892. Žan Šofe (Francuska) – Fasit (Velika Britanija) 6:2, 1:6, 6:2
1893. Loren Ribule (Francuska) – Žan Šofe (Francuska) 6:3, 6:3
1894. Andre Vašero (Francuska) – Žerar Broselin (Francuska) 1:6, 6:3, 6:3
1895. Andre Vašero (Francuska) – Loren Ribule (Francuska) 9:7, 6:2
1896. Andre Vašero (Francuska) – Žerar Broselin (Francuska) 6:1, 7:5
1897. Paul Ajme (Francuska) – Frenki Verdan (Velika Britanija) 4:6, 6:4, 6:2
1898. Paul Ajme (Francuska) – Paul Lebreton (Francuska)
1899. Paul Ajme (Francuska) – Paul Lebreton (Francuska)
1900. Paul Ajme (Francuska) – Andre Prevos (Francuska)
1901. Andre Vašero (Francuska) – Paul Lebreton (Francuska)
1902. Mišel Vašero (Francuska) – Maks Dekugi (Francuska) 6:4, 6:2
1903. Maks Dekugi (Francuska) – Andre Vašero (Francuska)
1904. Maks Dekugi (Francuska) – Andre Vašero (Francuska)6:1, 9:7, 6:8, 6:1
1905. Moris Žermo (Francuska) – Andre Vašero (Francuska)
1906. Moris Žermo (Francuska) – Maks Dekugi (Francuska)
1907. Maks Dekugi (Francuska) – Robert Vale (Francuska)
1908. Maks Dekugi (Francuska) – Moris Žermo (Francuska)
1909. Maks Dekugi (Francuska) – Moris Žermo (Francuska)
1910. Moris Žermo (Francuska) – Fransoa Blanši (Francuska)
1911. Andre Žober (Francuska) – Moris Žermo (Francuska)
1912. Maks Dekugi (Francuska) – Andre Žober (Francuska)
1913. Maks Dekugi (Francuska) – Žorž Žol (Francuska)
1914. Maks Dekugi (Francuska) – Žan Samazuil (Francuska) 3:6, 6:1, 6:4, 6:4

1920 – 1939

1920. Andre Gober (Francuska) – Maks Dekugi (Francuska) 6:3, 3:6, 1:6, 6:2, 6:3
1921. Žan Samazuil (Francuska) – Andre Žober (Francuska) 6:3, 6:3, 2:6, 7:5
1922. Henri Koše (Francuska) – Žan Samazuil (Francuska) 8:6, 6:3, 7:5
1923. Fransoa Blanši (Francuska) – Maks Dekugi (Francuska) 1:6, 6:2, 6:0, 6:2
1924. Žan Borotra (Francuska) – Rene Lakost (Francuska) 7:5, 6:4, 0:6, 5:7, 6:2
1925. Rene Lakost (Francuska) – Žan Borotra 7:5, 6:1, 6:4
1926. Henri Koše (Francuska) – Rene Lakost (Francuska) 6:2, 6:4, 6:3
1927. Rene Lakost (Francuska) – Bil Tajden (SAD) 6:4, 4:6, 5:7, 6:3, 11:9
1928. Henri Koše (Francuska) – Rene Lakost (Francuska) 5:7, 6:3, 6:1, 6:3
1929. Rene Lakost (Francuska) – Žan Borotra (Francuska) 6:3, 2:6, 6:0. 2:6, 8:6
1930. Henri Koše (Francuska) – Bil Tajden (SAD) 4:6, 8:6, 6:3, 6:1
1931. Žan Borotra (Francuska) – Kristijan Busus (SAD) 2:6, 6:4, 7:5, 6:4
1932. Henri Koše (Francuska) – Đorđo de Stefani (Italija) 6:0, 6:4, 4:6, 6:3
1933. Džek Kraford (Australija) – Henri Koše (Francuska) 8:6, 6:1, 6:3
1934. Gotfrid von Zram (Nemačka) – Džek Kraford (Australija) 6:4, 7:9, 3:6, 7:5, 6:3
1935. Fred Peri (Velika Britanija) – Gotfrid von Zram (Nemačka) 6:3, 3:6, 6:1, 6:3
1936. Gotfrid von Zram (Nemačka) – Fred Peri (Velika Britanija) 6:0, 2:6, 6:2, 2:6, 6:0
1937. Hener Henkel (Nemačka) – Bani Ostin (Velika Britanija) 6:1, 6:4, 6:3
1938. Don Badž (SAD) – Roderih Menzel (Čehoslovačka) 6:3, 6:2, 6:4
1939. Don Meknil (SAD) – Bobi Rigs (SAD) 7:5, 6:0, 6:3

1941 – 1967

1941. Bernar Destremo (Francuska)
1942. Bernar Destremo (Francuska)
1943. Ivon Petra (Francuska)
1944. Ivon Petra (Francuska)
1945. Ivon Petra (Francuska) – Bernar Destimo (Francuska) 7:5, 6:4, 6:2
1946. Marsel Bernar (Francuska) – Jaroslav Drobnij (Čehoslovačka) 3:6, 2:6, 6:1, 6:4, 6:3
1947. Jožef Asbot (Mađarska) – Erik Stragis (Južnoafrička republika) 8:6, 7:5, 6:4
1948. Frank Parker (SAD) – Jaroslav Drobnij (Čehoslovačka) 6:3, 1:6, 6:1, 6:4
1949. Frank Parker (SAD) – Badž Peti (SAD) 6:3, 1:6, 6:1, 6:4
1950. Badž Peti (SAD) – Jaroslav Drobnij (Egipat) 6:1, 6:2, 3:6, 5:7, 7:5
1951. Jaroslav Drobnij (Egipat) – Erik Stragis (Južnoafrička republika) 6:3, 6:3, 6:3
1952. Jaroslav Drobnij (Egipat) – Frank Sedžmen (Australija) 6:2, 6:0, 3:6, 6:4
1953. Ken Rouzvol (Australija) – Vik Seiksas (SAD) 6:3, 6:4, 1:6, 6:2
1954. Toni Trejbert (SAD) – Art Larsen (SAD) 6:4, 7:5, 6:1
1955. Toni Trajbert (SAD) – Sven Dejvidson (Švedska) 2:6, 6:1, 6:4, 6:2
1956. Lev Houd (Australija) – Sven Dejvidson (Švedska) 6:4, 8:6, 6:3
1957. Sven Davidson (Švedska) – Herbert Flem (SAD) 6:3, 6:4, 6:4
1958. Mervin Rouz (Australija) – Luis Ajala (Čile) 6:3, 6:4, 6:4
1959. Nikola Pjetranđeli (Italija) – Jan Vermak (Južnoafrička republika) 3:6, 6:3, 6:4, 6:1
1960. Nikola Pjetranđeli (Italija) – Luis Ajala (Čile) 3:6, 6:3, 6:4, 4:6, 6:3
1961. Manuel Santana (Španija) – Nikola Pjetranđeli (Italija) 4:6, 6:1, 3:6, 6:0, 6:2
1962. Rod Lejver (Australija) – Roj Emerson (Australija) 3:6, 2:6, 6:3, 9:7, 6:2
1963. Roj Emerson (Australija) – Pjer Darmon (Francuska) 3:6, 6:1, 4:6, 6:4
1964. Manuel Santana (Španija) – Nikola Pjetranđeli (Italija) 6:3, 6:1, 4:6, 7:5
1965. Fred Strol (Australija) – Toni Roše (Australija) 3:6, 6:0, 6:2, 6:3
1966. Toni Roše (Australija) – Ištvan Gulijaš (Mađarska) 6:1, 6:4, 7:5
1967. Roj Emerson (Australija) – Toni Roše (Australija) 6:1, 6:4, 2:6, 6:2

1968 - 2009

1968. Ken Rouzvol (Australija) – Rod Lejver (Australija) 6:3, 6:1, 2:6, 6:2
1969. Rod Lejver (Australija) – Ken Rouzvol (Australija) 6:4, 6:3, 6:4
1970. Jan Kodeš (Čehoslovačka) – Željko Franulović (Jugoslavija) 6:2, 6:4, 6:0
1971. Jan Kodeš (Čehoslovačka) – Ilie Naštase (Rumunija) 8:6, 6:2, 2:6, 7:5
1972. Andres Himeno (Španija) – Patrik Prosi (Francuska) 4:6, 6:3, 6:1, 6:1
1973. Ilie Naštase (Španija) – Nikola Pilić (Jugoslavija) 6:3, 6:3, 6:0
1974. Bjorn Borg (Švedska) – Manuel Orantes (Španija) 2:6, 6:7 (1), 6:0, 6:1, 6:1
1975. Bjorn Borg (Švedska) – Giljermo Vilas (Argentina) 6:2, 6:3, 6:4
1976. Adriano Panata (Italija) – Harold Solomon (SAD) 6:1, 6:4, 4:6, 7:6 (3)
1977. Giljermo Vilas (Argentina) – Brajan Gotrid (SAD) 6:0, 6:3, 6:0
1978. Bjorn Borg (Švedska) – Giljermo Vilas (Argentina) 6:1, 6:1, 6:3
1979. Bjorn Borg (Švedska) – Viktor Peki (Paragvaj) 6:3, 6:1, 6:7 (6), 6:4
1980. Bjorn Borg (Švedska) – Vitas Gerulaitis (SAD) 6:4, 6:1, 6:2
1981. Bjorn Borg (Švedska) – Ivan Lendl (Čehoslovačka) 6:1, 4:6, 6:2, 3:6, 6:1
1982. Mats Vilander (Švedska) – Giljermo Vilas (Argentina) 1:6, 7:6 (6), 6:0, 6:4
1983. Janik Noa (Francuska) – Mats Vilander (Švedska) 6:2, 7:5, 7:6 (3)
1984. Ivan Lendl (Čehoslovačka) – Džon Mekenro (SAD) 3:6, 2:6, 6:4, 7:5, 7:5
1985. Mats Vilander (Švedska) – Ivan Lendl (Čehoslovačka) 3:6, 6:4, 6:3, 6:2
1986. Ivan Lendl (Čehoslovačka) – Mikael Pernfors (Švedska) 6:3, 6:2, 6:4
1987. Ivan Lendl (Čehoslovačka) – Mats Vilander (Švedska) 7:5, 6:2, 3:6, 7:6 (3)
1988. Mats Vilander (Švedska) – Henri Lekont (Francuska) 7:5, 6:2, 6:1
1989. Majkl Čeng (SAD) - Štefan Edberg (Švedska) 6:1, 3:6, 4:6, 6:4, 6:2
1990. Andres Gomez (Ekvador) – Andre Agasi (SAD) 6:3, 2:6, 6:4, 6:4
1991. Džim Kurijer (SAD) – Andre Agasi (SAD) 3:6, 6:4, 2:6, 6:1, 6:4
1992. Džim Kurijer (SAD) – Petr Korda (Čehoslovačka) 7:5, 6:2, 6:1
1993. Serhi Brugera (Španija) – Džim Kurijer (SAD) 6:4, 2:6, 6:2, 3:6, 6:3
1994. Serhi Brugera (Španija) – Alberto Berasategui (Španija) 6:3, 7:5, 2:6, 6:1
1995. Tomas Muster (Austrija) – Majkl Čeng (SAD9 7:5, 6:2, 6:4
1996. Jevgenij Kafeljnikov (Rusija) – Mihael Štih (Nemačka) 7:6 (4), 7:5, 7:6 (4)
1997. Gustavo Kuerten (Brazil) – Serhi Brugera (Španija) 6:3, 6:4, 6:2
1998. Karlos Moja (Španija) – Aleks Koreča (Španija) 6:3, 7:5, 6:3
1999. Andre Agasi (SAD) – Andrej Medvedev (Ukrajina) 1:6, 2:6, 6:4, 6:3, 6:4
2000. Gustavo Kuerten (Brazil) – Magnus Norman (Švedska) 6:2, 6:3, 2:6, 7:6 (6)
2001. Gustavo Kuerten (Brazil) – Aleks Koreča (Španija) 6:7 (3), 7:5, 6:2, 6:0
2002. Albert Kosta (Španija) – Huan Karlos Ferero (Španija) 6:1, 6:0, 4:6, 6:3
2003. Huan Karlos Ferero (Španija) – Martin Verkerk (Holandija) 6:1, 6:3, 6:2
2004. Gaston Gaudio (Argentina) – Giljermo Korija (Argentina) 0:6, 3:6, 6:4, 6:1, 8:6
2005. Rafael Nadal (Španija) – Rodžer Federer (Švajcarska) 6:3, 4:6, 6:3, 6:4
2006. Rafael Nadal (Španija) – Rodžer Federer (Švajcarska) 1:6, 6:1, 6:4, 7:6 (4)
2007. Rafael Nadal (Španija) – Rodžer Federer (Švajcarska) 6:3, 4:6, 6:3, 6:4
2008. Rafael Nadal (Španija)– Rodžer Federer (Švajcarska) 6:1, 6:3, 6:0
2009. Rodžer Federer (Švajcarska) – Robin Soderling (Švedska) 6:1, 7:6 (1), 6:4
2010. Rafael Nadal (Španija) – Robin Soderling (Švedska) 6:4, 6:2, 6:4
2011. Rafael Nadal (Španija) – Rodžer Federer (Švajcarska) 7:5, 7:6 (3), 5:7, 6:1
2012. Rafael Nadal (Španija) – Novak Đoković (Srbija) 6:4, 6:3, 2:6, 7:5
2013. Rafael Nadal (Španija) – David Ferer (Španija) 6:3, 6:2, 6:3
2014. Rafael Nadal (Španija) – Novak Đoković (Srbija) 3:6, 7:5, 6:2, 6:4
 
Poslednja izmena:
UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
10.512
Sva finala Rolan Garosa – žene


IZVOR: B92
1062862564555c8ba44f41d116649798_w640.jpg

Getty Images
do 1914.

1897. Adin Mason (Francuska) – P. Žiro (Francuska) 6:3, 6:1
1898. Adin Mason (Francuska)
1899. Adin Mason (Francuska)
1900. Helen Prevos (Francuska)
1901. P. Žiro (Francuska) – Lero (Francuska)
1902. Adin Mason (Francuska) – P. Žiro (Francuska)
1903. Adin Mason (Francuska) – Kejt Žilu (Francuska) 6:0, 6:8, 6:0
1904. Kejt Žilu (Francuska) – Adin Mason (Francuska)
1905. Kejt Žilu (Francuska) – I. de Fofel (Francuska) 6:0, 11:9
1906. Kejt Žilu-Fenvik (Francuska) – Mak Veg (Francuska)
1907. Komtes de Kermel (Francuska) – d’Elva (Francuska)
1908. Kejt Žilu-Fencik (Francuska) Pean (Francuska)
1909. Žin Matej (Francuska) – Galaj (Francuska)
1910. Žin Matej (Francuska) – Margerit Brokedi (Francuska)
1911. Žin Matej (Francuska) – Margerit Brokedi (Francuska)
1912. Žin Matej (Francuska) – Miken Rik (Francuska) 6:3, 0:6, 6:4
1913. Margerit Brokedi (Francuska) – Žin Matiju (Francuska) 6:4, 3:6, 6:4
1914. Margerit Brokedi (Francuska) – Suzan Lenglen (Francuska) 5:7, 6:4, 6:3

1920 – 1939

1920. Suzan Lenglen (Francuska) – Margerit Brokedi (Francuska) 6:1, 7:5
1921. Suzan Lenglen (Francuska) – Žermen Golding (Francuska) predaja Goldingove
1922. Suzan Lenglen (Francuska) – Žermen Golding (Francuska) 6:4, 6:2
1923. Suzan Lenglen (Francuska) – Žermen Golding (Francuska) 6:1, 6:4
1924. Emilijen Didi Vlasto (Francuska) – Žin Vosar (Francuska) 6:2, 6:3
1925. Suzan Lenglen (Francuska) – Kiti Mekejn Godfri (Velika Britanija) 6:1, 6:2
1926. Suzan Lenglen (Francuska) – Meri Braun (SAD) 6:1, 6:0
1927. Kea Bouman (Holandija) – Irene Bovder Pikok (Južnoafrička republika) 6:2, 6:4
1928. Helen Vils Mudi (SAD) – Ilin Benet Vajtingstol (Velika Britanija) 6:1, 6:2
1929. Helen Vils Mudi (SAD) – Simon Matiju (Francuska) 6:3, 6:4
1930. Helen Vils Mudi (SAD) – Helen Džejkobs (SAD) 6:2, 6:1
1931. Zili Ausem (Nemačka) – Beti Nathol (Velika Britanija) 8:6, 6:1
1932. Helen Vils Mudi (SAD) – Simon Matiju (Francuska) 7:5, 6:1
1933. Margaret Skriven Vivijan (Velika Britanija) – Simon Matiju (Francuska) 6:2, 4:6, 6:4
1934. Margaret Skriven Vivijan (Velika Britanija) Helen Džejkobs (SAD) 7:5, 4:6, 6:1
1935. Hilde Kravinkel Sperling (Nemačka) – Simon Matiju (Francuska) 6:2, 6:1
1936. Hilde Kravinkel Sperling (Nemačka) – Simon Matiju (Francuska) 6:3, 6:4
1937. Hilde Kravinkel Sperling (Nemačka) – Simon Matiju (Francuska) 6:2, 6:4
1938. Simon Matiju (Francuska) – Neli Adamson Lendri (Francuska) 6:0, 6:3
1939. Simon Matiju (Francuska) – Jadviga Jedržejovska (Poljska) 6:3, 8:6

1941 – 1967

1941. Alis Vejvers (Luksemburg)
1942. Alis Vejvers (Luksemburg)
1943. Simon Iribarn Lafargu (Francuska)
1944. Rejmond Džons Vebe (Francuska)
1945. Lolet Pajo (Švajcarska) – Simon Iribarn Lafargu (Francuska) 6:3, 6:4
1946. Margaret Ozborn duPont (SAD) – Polin Bec Adi (SAD) 1:6, 8:6, 7:5
1947. Patrisija Kening Tod (SAD) – Doris Hart (SAD) 6:3, 3:6, 6:4
1948. Neli Adamson Lendri (Francuska) – Pirli Fraj Irvin (SAD) 6:2, 0:6, 6:0
1949. Margaret Ozborn duPOnt (SAD) – Neli Adamson Lendri (Francuska) 7:5, 6:2
1950. Doris Hart (SAD) – Patrisija Kening Tod (SAD) 6:4, 4:6, 6:2
1951. Širli Fraj Irvin (SAD) – Doris Hart (SAD) 6:3, 3:6, 6:3
1952. Doris Hart (SAD) – Širli Fraj Irvin (SAD) 6:4, 6:4
1953. Morin Konoli Brinker (SAD) – Doris Hart (SAD) 6:2, 6:4
1954. Morin Konoli Brinker (SAD) – Žinet Bukail (Francuska) 6:4, 6:1
1955. Anđela Mortimer Beret (Velika Britanija) – Doroti Hed Nod (SAD) 2:6, 7:5, 10:8
1956. Altea Gibson (SAD) – Anđela Mortimer Beret (Velika Britanija) 6:0, 12:10
1957. Širli Blumer Brešer (Velika Britanija) – Doroti Hed Nod (SAD) 6:1, 6:3
1958. Žuža Kermeši (Mađarska) – Širli Blumer Brešer (Velika Britanija) 6:4, 1:6, 6:2
1959. Kristin Truman Džejns (Velika Britanija) – Žuža Kermeši (Mađarska) 6:4, 7:5
1960. Darlin Hard (SAD) – Jola Ramirez Očoa (Meksiko) 6:3, 6:4
1961. En Hejdon Džons (Velika Britanija) – Jola Ramirez Očoa (Meksiko) 6:2, 6:1
1962. Margaret Kort (Australija) – Lesli Tarner Bovri (Australija) 6:3, 3:6, 7:5
1963. Lesli Tarner Bovri (Australija) – En Hejdon Džons (Velika Britanija) 2:6, 6:3, 7:5
1964. Marli Kort (Australija) – Marija Bueno (Brazil) 5:7, 6:1, 6:2
1965. Lesli Tarner Bovri (Australija) – Margaret Kort (Australija) 6:3, 6:4
1966. En Hejdon Džons (Velika Britanija) – Nensi Riči Ganter (SAD) 6:3, 6:1
1967. Fransois Dur (Francuska) – Lesli Tarner Bovri (Australija) 4:6, 6:3, 6:4

1968 - 2009

1968. Nensi Riči (SAD) – En Hejdon Džons (Velika Britanija) 5:7, 6:4, 6:1
1969. Margaret Kort (Australija) – En Hejdon Džons (Velika Britanija) 6:1, 4:6, 6:3
1970. Margaret Kourt (Australija) – Helga Nisen Mastof (Nemačka) 6:2, 6:4
1971. Ivon Hulagong Kavli (Australija) – Helen Gurlej Kavli (Australija) 6:3, 7:5
1972. Bili Džin King (SAD) – Ion Gulagog Kavli (Australija) 6:3, 6:3
1973. Margaret Kort (Australija) – Kris Evert (SAD) 6:7, 7:6, 6:4
1974. Kris Evert (SAD) – Olga Morozova (SSSR) 6:1, 6:2
1975. Kris Evert (SAD) – Martina Navratilova (Čehoslovačka) 2:6, 6:2, 6:1
1976. Sju Bejker (Velika Britanija) - Renata Tomanova (Čehoslovačka) 6:2, 6:7, 6:1
1977. Mima Jauševac (Jugoslavija) – Florenta Mihai (Rumunija) 6:2, 6:7, 6:1
1978. Virginija Ruzici (Rumunija) – Mima Jaušovec (Jugoslavija) 6:2, 6:2
1979. Kris Evert (SAD) – Veni Turnbul (Australija) 6:2, 6:0
1980. Kris Evert (SAD) – Virginija Ruzici (Rumunija) 6:0, 6:3
1981. Hana Mandlikova (Čehoslovačka) – Silvija Hanika (Nemačka) 6:2, 6:4
1982. Martina Navratilova (SAD) – Andrea Jeger (SAD) 7:6, 6:1
1983. Kris Evert (SAD) – Mima Jaušovec (Jugoslavija) 6:1, 6:2
1984. Martina Navratilova (SAD) – Kris Evert (SAD) 6:3, 6:1
1985. Kris Evert (SAD) – Martina Navratilova (SAD) 6:3, 6:7 (4), 7:5
1986. Kris Evert (SAD) – Martina Navratilova (SAD) 2:6, 6:3, 6:3
1987. Štefi Graf (Nemačka) – Martina Navratilova (SAD) 6:4, 4:6, 8:6
1988. Štefi Graf (Nemačka) – Natalija Zvereva (SSSR) 6:0, 6:0
1989. Aranča Sančez Vikario (Španija) – Štefi Graf (Nemačka) 7:6 (6), 3:6, 7:5
1990. Monika Seleš (Jugoslavija) – Štefi Graf (Nemačka) 7:6 (6), 6:4
1991. Monika Seleš (Jugoslavija) – Aranča Sančez Vikario (Španija) 6:3, 6:4
1992. Monika Seleš (Jugoslavija) – Štefi Graf (Nemačka) 6:2, 3:6, 10:8
1993. Štefi Graf (Nemačka) – Meri Džo Fernandez (SAD) 4:6, 6:2, 6:4
1994. Aranča Sančez Vikario (Španija) – Meri Pirs (Francuska) 6:4, 6:4
1995. Štefi Graf (Nemačka) – Aranča Sančez Vikario (Španija) 7:5, 4:6, 6:0
1996. Štefi Graf (Nemačka) – Aranča Sančez Vikario (Španija) 6:3, 6:7 (4), 10:8
1997. Iva Majoli (Hrvatska) – Martina Hingis (Švajcarska) 4:6, 7:5, 6:2
1998. Aranča Sančez Vikario (Španija) – Monika Seleš (SAD) 7:6 (5), 0:6, 6:2
1999. Štefi Graf (Nemačka) – Martina Hingis (Švajcarska) 4:6, 7:5, 6:2
2000. Meri Pirs (Francuska) – Končita Martinez (Španija) 6:2, 7:5
2001. Dženifer Kaprijati (SAD) – Kim Klajsters (Belgija) 1:6, 6:4, 12:10
2002. Serena Vilijams (SAD) – Venus Vilijams (SAD) 7:5, 6:3
2003. Žistin Enan (Belgija) – Kim Klajsters (Belgija) 6:0, 6:4
2004. Anastasija Miskina (Rusija) – Jelena Dementijeva (Rusija) 6:1, 6:2
2005. Žistin Enan (Belgija) – Meri Pirs (Francuska) 6:1, 6:1
2006. Žistin Enan (Belgija) – Svetlana Kuznjecova (Rusija) 6:4, 6:4
2007. Žistin Enan (Belgija) – Ana Ivanović (Srbija) 6:1, 6:2
2008. Ana Ivanović (Srbija) – Dinara Safina (Rusija) 6:4, 6:3
2009. Svetlana Kuznjecova (Rusija) – Dinara Safina (Rusija) 6:4, 6:2
2010. Frančeska Skjavone (Italija) – Samanta Stosur (Australija) 6:4, 7:6 (2)
2011. Li Na (Kina) – Frančeska Skjavone (Italija) 6:4, 7:6 (0)
2012. Marija Šarapova (Rusija) – Sara Erani (Italija) 6:3, 6:2
2013. Serena Vilijams (SAD) – Marija Šarapova (Rusija) 6:4, 6:4
2014. Marija Šarapova (Rusija) – Simona Halep (Rumunija) 6:4, 6:7 (5), 6:4
 
Poslednja izmena:
UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
10.512
Novak i Nadal u istoj četvrtini!
Najbolji teniser sveta Novak Đoković sastaće se sa Jarkom Nieminenom iz Finske u prvom kolu Rolan Garosa.

SO IZVOR: B92

1375828096555f0037267ad313628063_w640.jpg

Beta/AP
U projektovanom polufinalu Đoković bi se sastao sa Marijem, a Rodžer Federer sa Tomašom Berdihom.

Prvi teniser sveta na startu će se sastati sa sa Jarkom Nieminenom iz Finske. Novak je dobio četiri od pet okršaja sa Fincem, uključujući i poslednji, pre dve godine u Monte Karlu (6:4, 6:3).

U drugoj rundi Novak će igrati sa boljim iz duela Žil Miler – Paolo Lorenci, a pre očekivanog četvrtfinala sa Nadalom projektovani protivnici su mu Bernard Tomić i Kevin Anderson.

Rafael Nadal na startu za rivala ima 304. tenisera sveta, 18-godišnjeg Kventina Halisa iz Francuske, u drugom kolu čeka ga Aleksandr Dolgopolov, dok bi u trećoj rundi mogao da se sastane sa još jednim domaćim takmičarom – levorukim Adrijanom Manarinom. Potencijalni Nadalov rival u osmini finala jeste Grigor Dimitrov.

Endi Mari počinje okršajem sa kvalifikantom, zatim ga čekaju Pospišil ili Sousa, a na putu do četvrtfinala sa Davidom Fererom trebalo bi da mu se nađu i Nik Kirjos i Džon Izner.

Rodžer Federer takođe će se na startu sastati sa kvalifikantom, potom ga verovatno čeka Marsel Granoljers, a projektovani suparnik u trećoj rundi mu je Ivo Karlović. Federera u osmini finala čekaju Gael Monfis ili Pablo Kuevas, dok bi pre polufinala sa Berdihom ili Nišikorijem trebalo da se sastane sa Stanom Vavrinkom.

1714293381555f059c40bfb951923589_w640.jpg

Beta/AP


Filip Krajinović nije imao sreće sa žrebom, pošto će na startu igrati sa 17. nosiocem Davidom Gofanom, od kojeg je izgubio u jedinom okršaju u Sheveningenu prošle godine. Belgijanac je igrao četvrtfinale u Rimu, a u Parizu je pre tri godine stigao do osmine finala.

Viktor Troicki postavljen je za 31. nosioca i na startu će igrati sa Jan-Lenardom Štrufom, 196 cm visokim Nemcem koji je trenutno 98. na ATP listi. Biće to njihov prvi međusobni susret, a ako pobedi, Troickog u drugom kolu čekaju Boleli ili Darsis. Projektovani rival u trećem kolu mu je David Ferer.

Dušan Lajović brani četvrto kolo od prošle godine, a na početku će igrati sa Maksimom Gonsalesom, od kojeg je izgubio prošle godine u Rimu. Gonsales ima 31 godinu, trenutno je 115. na svetu, a ako uspe da ga prođe, Lajovića u drugom kolu najverovatnije čeka Stan Vavrinka.

Srbi u prvoj rundi:
Novak Đoković – Jarko Nieminen
Dušan Lajović – Maksimo Gonsales
Filip Krajinović – David Gofan
Viktor Troicki – Jan-Lenard Štruf

Projektovani parovi četvrtfinala:
Novak Đoković – Rafael Nadal
Endi Mari – David Ferer
Kei Nišikori – Tomaš Berdih
Rodžer Federer – Stan Vavrinka





roland-garros-2015-reb-za-muki-singl-1-638.jpg
roland-garros-2015-reb-za-muki-singl-2-638.jpg
 
Poslednja izmena:
UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
10.512
Raonić propušta Rolan Garos
Kanadski teniser Miloš Raonić povukao se sa Rolan Garosa dan pre žreba za drugi Gren slem sezone pošto se nije oporavio posle operacije stopala.

JT IZVOR: B92
189801604555e325924a8a774859440_w640.jpg

Beta/AP Photo/Paul White
Raoniću je operisano desno stopalo posle poraza u četvrtfinalu Mastersa u Madridu pre dve nedelje i tada se znalo da je njegovo učešće u Parizu pod znakom pitanja.

Tužan sam jer nažalost moram da se povučem sa Rolan Garosa. Dao sam sve od sebe da se oporavim posle operacije. Nastaviću oporavak da bih 100 odsto bio spreman za Kvins i Vimbldon“, objavio je Raonić.

Raonić trenutno drži šesto mesto na ATP listi, a najbolji rezultat na Rolan Garosu ostvario je prošle godine. Tada je stigao do četvrtfinala, u kojem je poražen od najboljeg tenisera sveta Novaka Đokovića.

Drugi Gren slem sezone počinje u nedelju, a žreb će biti obavljen u petak u Parizu.
 
UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
10.512
Najduži meč u istoriji kvalifikacija
Pjer-Ig Erber i Andrea Arnaboldi odigrali su najduži meč u istoriji kvalifikacija na Rolan Garosu.

SO IZVOR: B92
1164278876555ef28320006371615647_w640.jpg

Getty Images
Njihova borba otegla se na dva dana, meč je ukupno trajao četiri i po sata, a na kraju je Italijan slomio srca domaće publike.

Prva dva seta trajali su manje od sat i po, ali zabava je tada tek počinjala, a meč je zbog mraka prekinut u sredu pri rezultatu 15:15 u trećem setu. Sutradan su se vratili na teren na terenu broj sedam, a kako je meč odmicao, tako su se tribine punile.

Na kraju, odluka je pala u 52. gemu, a Arnaboldi je slavio sa 27:25 u trećem setu, pa je na korak do plasmana u glavni žreb.


 
UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
10.512
Težak žreb za Anu, Jelena bolje prošla
Ana Ivanović igraće sa Jaroslavom Švedovom u prvoj rundi Rolan Garosa, dok će Jelena Janković čekati svoju rivalku iz kvalifikacija.

SO IZVOR: PETAK, 22.05.2015. | 12:11

2057230691555f01442d399315873360_w640.jpg

Getty Images
Aleksandra Krunić na startu takmičenja sastaće se sa Julijom Putincevom, dok će Bojana Jovanovski za suparnicu imati Lesju Curenko.

Ivanovićeva nije imala sreće na startu Švedova jeste 65. na svetu, ali je nedavno igrala finale u Bogoti i u dva navrata je igrala četvrtfinale Rolan Garosa (2007, 2010). U drugom kolu Anu čeka bolja iz meča Doi – Cetkovska, a dalje su joj projektovane suparnice Karolin Garsija, od koje je izgubila tri puta ove sezone, Jekaterina Makarova i Simona Halep.

Posle duela sa kvalifikantkinjom, Jelenu čeka pobednica okršaja Falkoni – Arkanjoli, potencijalna rivalka u trećem kolu joj je Karolina Voznijacki, a zatim bi trebalo da je čeka Medison Kiz, koja doduše nije u najboljoj formi i muči se sa povredom.

Ako prođe Putincevu, trenutno 105. teniserku sveta, Krunićeva će se u drugom kolu sastati sa Jelinom Svitolinom ili Janinom Vikmajer.

Bojana Jovanovski dobila je jedini meč sa Lesjom Curenko, 2012. godine u Bakuu, a Ukrajinka je trenutno 67. na svetu. Ako uspe da je savlada, Bojanu će u drugom kolu čekati Karolin Garsija, što znači da postoji mogućnost da u trećoj rundi vidimo srpski derbi.

Srpkinje u prvom kolu Rolan Garosa:
Ana Ivanović – Jaroslava Švedova
Aleksandra Krunić – Julija Putinceva
Jelena Janković – kvalifikantkinja
Bojana Jovanovski – Lesja Curenko

Projektovani parovi četvrtfinala:
Serena Vilijams – Karolina Voznijacki
Judžini Bušar – Petra Kvitova
Ana Ivanović – Simona Halep
Marija Šarapova – Karla Suares Navaro


roland-garros-2015-reb-za-enski-singl-1-638.jpg
roland-garros-2015-reb-za-enski-singl-2-638.jpg
 
Poslednja izmena:
Natrag
Top