Junak iz prošlosti: Vragolan sa Kipra
“Evo ga Markos, ostavi“, rečenica je koju će svako ko tenis voli izgovoriti kada na ekranu ugleda harizmatičnog Bagdatisa.
I zaista, Kipranin je jedan od retkih tenisera za kojeg malo ko može da pronađe ružnu reč, pa čak i kada polomi četiri reketa. Šarmantan i šoumen, od svojih mečeva često je pravio spektakle, ali bez teatralnosti i uz spontani, simpatični osmeh.
Vinuo se do neba u Melburnu 2006, ali su ga povrede i ponekad nedostatak volje sprečili da postigne još više. Ipak, i danas kada podivlja na terenu, od Bagdatisovih poteza ’pada brada’.
Momak rođen u Paramiti u oblasti Limasol opčinio je teniski svet u dve januarske nedelje 2006. godine. Ne samo briljantnom igrom, nego i aurom koja je kružila oko njega i kojom je terao publiku da ga bodri. Grci koji žive u Australiji pobrinuli su se da navijanje bude kao na fudbalskim utakmicama – Bagdatis je gestikulacijama konstatntno održavao komunikaciju sa publikom, a oni su mu odgovarali skandiranjem ili plakatima poput onog “It’s in the BagH“ i sl.
“Prati me 21 rođak i neki ujaci i stričevi“, našalio se Kipranin.
Tada 20-godišnji Markos imao je zanosnu devojku Kamilu, koja je maltene posle svakog njegovog poena bila u kadru.
“Mislim da će moj trener gledati njegov meč, a ja ću spavati sa svojom devojkom“, rekao je Bagdatis pred meč sa Ivanom Ljubičićem, a na sledećoj konferenciji za medije vadio je fleke i rekao uz osmeh da je morao da izvini devojci zbog izjave.
Kipranin je u prva tri kola eliminisao Gimelstoba, Štepaneka i Gremelmajra, a ’seča’ Top 10 igrača počela je trećim teniserom sveta Endijem Rodikom u osmini finala – 6:4, 1:6, 6:3, 6:4. U četvrtfinalu je pao Ljubičić (osmi na listi) u pet setova, a posle još jednog maratonskog okršaja savladan je i četvrti na svetu David Nalbandijan – 3:6, 5:7, 6:3, 6:4, 6:4.
Meč sa Argentincem bio je najuzbudljiviji na tom Ozi openu – viđena je bitka bez predaha, svaki poen igran je kao najbitniji, Bagdatis je slavio posle tri časa i 27 minuta igre, a ja sam zakasnio u školu.
Kipranin je u drugom setu gubio sa 5:1, nadljudskim naporom došao do 5:5, ali je u prelomnom momentu iskrenuo zglob i prepustio veliku prednost protivniku. Nalbandijan je napravio brejk početkom trećeg seta, ali rasterećeni Bagdatis ponovo čini nemoguće – osvaja treći set, četvrti dobija uz pomoć jednog brejka, a u odlučujućem je dva puta nadoknadio brejk zaostatka i asom zapečatio veličanstvenu pobedu.
[raw]<iframe width="630" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/Hze8sJawrhA" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>[/raw]
Osvojio je i prvi set u finalu protiv Federera, ali tada 54. igrač sveta nije imao snage za još jednu senzaciju.
Iste sezone igrao je u polufinalu Vimbldona, u 2007. takođe je na Vimbldonu igrao četvrtfinale, a poslednji put dogurao je do druge nedelje Gren slema baš u Melburnu 2009. godine.
Sada je na korak od tog dostignuća – u prvoj rundi savladao je Tejmuraza Gabašvilija, a onda je iznenadio 20. nosioca Davida Gofana sa 6:1, 6:4, 4:6, 6:0.
“Dobro sam počeo, kontrolisao sam meč u prva dva seta. Pala mi je koncentracija kada sam napravio brejk u trećem setu, ali završio sam u velikom stilu“, kaže 29-godišnji Kipranin i dodaje da mu posebna energija sa tribina uvek prija.
U pojedinim momentima podsetio je Markos na svoje najslavnije dane – servisi oko 200 km/h kada je potrebno, pravovremeno hvatanje loptice u penjanju i miksovanje dubine udaraca, brzina, povremene improvizacije i izlasci na mrežu...
Osnovni preduslov za sve jeste da je Bagdatis maksimalno fizički spreman, a sada posle duže vremena to jeste slučaj. Treća runda donosi okršaj sa Grigorom Dimitrovom, koji se nalazi u izvanrednoj formi, ali Markosu čuda u Melburnu nisu strana.
“Grigor je odličan igrač, veoma je agresivan, ali mislim da imam šansu da uradim nešto. Jasno je da je on favorit, a na meni je da dam sve od sebe“.
Markosov otac je pravoslavni Libanac, a majka Grkinja sa Kipra. Ima i dvojicu braće, kao i sestru Zenu, koju je njegova porodica usvojila. Godine 2012. oženio se teniserkom Karolinom Šprem sa kojom ima ćerku Zaharu.
Kao klinac se najviše ugledao na Andrea Agasija, na kojeg i podseća po odsečnosti pokreta, čitanju igre i osećaju za udarac.
Nedavno je Bagdatis izjavio da mu je cilj da se vrati u Top 10, što je manje-više dočekano kao prilično smešan vic. Videćemo može li Markos da dokaže svetu da se ovoga puta ne šali.
