Roditeljski sastanak je za mnoge roditelje i đake, jedan od neprijatnijih događaja tokom školovanja. pa otuda i ovaj naziv.
Izneću nekoliko svojih iskustava sa roditeljskih sastanaka.
Nisam imala neprijatnih iznenađenja sa ocenama, ponašanjem i neopravdanim izostancima. I moja deca su dobijala loše ocene, napravila poneki prestup, sin više prestupa, ponekad pobegla sa časa, ali su mi redovno saopštavala i dobre i loše novosti iz škole.
Ukoliko Vam Vaše dete ne govori istinu o ocenama i događajima iz škole, onda postoji problem u vašem međusobnom odnosu, a roditeljski sastanak samo otkriva pukotine u tom odnosu, i zato je tako neprijatan. Ovo će biti tema nekog od narednih članaka.
Na roditeljske sastanke sam uvek odlazila sa poštovanjem autoriteta škole i razrednog starešine, ali se nisam uvek slagala sa prezentovanim stavovima i postupcima. U tim slučajevima sam argumentovano iznosila svoje neslaganje, i na tome se uglavnom završavalo. Pre ili posle roditeljskog sastanka sam saznavala da se većina roditelja slaže sa mojim mišljenjem, ali ćute u strahu da će njihovo dete imati posledice zbog neslaganja roditelja i predstavnika škole.
A u čemu se nisam slagala....
U nižim razredima je organizovan jednodnevni izlet po ceni po kojoj su agencije u gradu prodavale trodnevne aranžmane. Prigovorila sam da je cena neprimerena. Niko me nije podržao.
Druge godine je organizovana škola u prirodi u trajanju od 10 dana. Učiteljica nas je obavestila da će , osim nje, putovati i nekoliko roditelja čija se deca do sada nisu odvajala, i da bi boravak bez roditelja teško podnela. Iznela sam stav da to nikako nije dobro za kolektiv i za ostalu decu, koja će se osećati neravnopravno. E, to je izazvalo pravu pobunu i tih roditelja i učiteljice. Niko me nije podržao.
Po povratku kući rekla sam svojoj ćerki:
" Od danas moraš sve da znaš u školi, očekujem da će ućiteljica biti strožija prema tebi nego do sada."
Objasnila sam joj šta se dogodilo na roditeljskom sastanku i zamolila je da me podrži. Iako je imala samo 8 godina, razumela je. Učila je vredno, a učiteljica je zaista promenila odnos prema njoj, ponekad je bila čak i neprijatna.
Jedan roditeljski sastanak u srednjoj školi je počeo dubokim razočarenjem razrednog starešine zbog ponašanja učenika u razredu. Povod je bio postupak jedne devojčice koja je obavila šal oko vrata biste pesnika u holu škole, i koliko se sećam, prebacila jaknu preko ramena biste. Grdnja je trajala više od pola sata, a onda je od nas tražena saglasnost da devojčica bude kažnjena. Pobunila sam se. Smatrala sam da taj gest može da se opiše kao nestašluk, možda performans, čak i izraz naklonosti, ali nikako kao disciplinski prekršaj koji treba kazniti. Podržao me je samo jedan roditelj.
U srednjoj školi, takođe, na roditeljskom sastanku, razredni starešina nas je oštro opomenuo zbog ružnog ponašanja većine učenika prema jednoj devojčici u razredu. Devojčica je bila ćerka predstavnika vlasti na pokrajinskom nivou, i to baš u oblasti obrazovanja. Bilo mi je sumnjivo da se ceo razred, sa izuzetkom troje učenika, ružno ponaša prema svojoj drugarici bez ikakvog razloga. Složila sam se da razgovaramo sa svojom decom da promene ponašanje, ali sam i zamolila razrednog starešinu da nepristrasno istraži uzrok konflikta. Niko me nije podržao, razredni starešina se naljutio, a najveće posledice trpela je, upravo, ta devojčicu. Nastavila je da se ponaša nadmeno, previše insistirajući na društvenom statusu svojih roditelja, razred je prestao da se ružno ponaša ali je ignorisao, i na kraju je ostala potpuno sama u toj zajednici.Sama je sebe isključila, roditelji i razredni starešina nisu videli da joj je potebna pomoć.
Istovremeno, veliki broj roditelja je insistirao na ocenama svoje dece, tvrdeći da su neopravdano loše ocenenjena, pravdao svako njihovo ponašanje bez obzira koliko je štetno i po dete i po razred, lagao da bi opravdao izostanke sa časova. Kada su na redu bile teme od opšteg interesa, ćutali su. A prava istina je da se lični interes može mnogo lakše i bolje ostvariti u funkcionalnoj zajednici.
Moja deca su bila izuzetni đaci, danas su uspešni ljudi i kada me pitaju kako nam je to uspelo, moj odgovor je:
"Odlučno sam zahtevala da deca ispunjavaju svoje školske obaveze i poštuju nastavnika, podsticala da usvoje i razvijaju sve dobro što im škola daje, ali sam ih još odlučnije branila od loših postupaka koje je škola ponekad činila."
Ja Vas pitam:
"Da li je dugotrajni štrajk prosvetnih radnika dobar ili loš za vašu decu?
Da li ćutite o tome i dokle ćete da ćutite? ''
Moje dete
Izneću nekoliko svojih iskustava sa roditeljskih sastanaka.
Nisam imala neprijatnih iznenađenja sa ocenama, ponašanjem i neopravdanim izostancima. I moja deca su dobijala loše ocene, napravila poneki prestup, sin više prestupa, ponekad pobegla sa časa, ali su mi redovno saopštavala i dobre i loše novosti iz škole.
Ukoliko Vam Vaše dete ne govori istinu o ocenama i događajima iz škole, onda postoji problem u vašem međusobnom odnosu, a roditeljski sastanak samo otkriva pukotine u tom odnosu, i zato je tako neprijatan. Ovo će biti tema nekog od narednih članaka.
Na roditeljske sastanke sam uvek odlazila sa poštovanjem autoriteta škole i razrednog starešine, ali se nisam uvek slagala sa prezentovanim stavovima i postupcima. U tim slučajevima sam argumentovano iznosila svoje neslaganje, i na tome se uglavnom završavalo. Pre ili posle roditeljskog sastanka sam saznavala da se većina roditelja slaže sa mojim mišljenjem, ali ćute u strahu da će njihovo dete imati posledice zbog neslaganja roditelja i predstavnika škole.
A u čemu se nisam slagala....
U nižim razredima je organizovan jednodnevni izlet po ceni po kojoj su agencije u gradu prodavale trodnevne aranžmane. Prigovorila sam da je cena neprimerena. Niko me nije podržao.
Druge godine je organizovana škola u prirodi u trajanju od 10 dana. Učiteljica nas je obavestila da će , osim nje, putovati i nekoliko roditelja čija se deca do sada nisu odvajala, i da bi boravak bez roditelja teško podnela. Iznela sam stav da to nikako nije dobro za kolektiv i za ostalu decu, koja će se osećati neravnopravno. E, to je izazvalo pravu pobunu i tih roditelja i učiteljice. Niko me nije podržao.
Po povratku kući rekla sam svojoj ćerki:
" Od danas moraš sve da znaš u školi, očekujem da će ućiteljica biti strožija prema tebi nego do sada."
Objasnila sam joj šta se dogodilo na roditeljskom sastanku i zamolila je da me podrži. Iako je imala samo 8 godina, razumela je. Učila je vredno, a učiteljica je zaista promenila odnos prema njoj, ponekad je bila čak i neprijatna.
Jedan roditeljski sastanak u srednjoj školi je počeo dubokim razočarenjem razrednog starešine zbog ponašanja učenika u razredu. Povod je bio postupak jedne devojčice koja je obavila šal oko vrata biste pesnika u holu škole, i koliko se sećam, prebacila jaknu preko ramena biste. Grdnja je trajala više od pola sata, a onda je od nas tražena saglasnost da devojčica bude kažnjena. Pobunila sam se. Smatrala sam da taj gest može da se opiše kao nestašluk, možda performans, čak i izraz naklonosti, ali nikako kao disciplinski prekršaj koji treba kazniti. Podržao me je samo jedan roditelj.
U srednjoj školi, takođe, na roditeljskom sastanku, razredni starešina nas je oštro opomenuo zbog ružnog ponašanja većine učenika prema jednoj devojčici u razredu. Devojčica je bila ćerka predstavnika vlasti na pokrajinskom nivou, i to baš u oblasti obrazovanja. Bilo mi je sumnjivo da se ceo razred, sa izuzetkom troje učenika, ružno ponaša prema svojoj drugarici bez ikakvog razloga. Složila sam se da razgovaramo sa svojom decom da promene ponašanje, ali sam i zamolila razrednog starešinu da nepristrasno istraži uzrok konflikta. Niko me nije podržao, razredni starešina se naljutio, a najveće posledice trpela je, upravo, ta devojčicu. Nastavila je da se ponaša nadmeno, previše insistirajući na društvenom statusu svojih roditelja, razred je prestao da se ružno ponaša ali je ignorisao, i na kraju je ostala potpuno sama u toj zajednici.Sama je sebe isključila, roditelji i razredni starešina nisu videli da joj je potebna pomoć.
Istovremeno, veliki broj roditelja je insistirao na ocenama svoje dece, tvrdeći da su neopravdano loše ocenenjena, pravdao svako njihovo ponašanje bez obzira koliko je štetno i po dete i po razred, lagao da bi opravdao izostanke sa časova. Kada su na redu bile teme od opšteg interesa, ćutali su. A prava istina je da se lični interes može mnogo lakše i bolje ostvariti u funkcionalnoj zajednici.
Moja deca su bila izuzetni đaci, danas su uspešni ljudi i kada me pitaju kako nam je to uspelo, moj odgovor je:
"Odlučno sam zahtevala da deca ispunjavaju svoje školske obaveze i poštuju nastavnika, podsticala da usvoje i razvijaju sve dobro što im škola daje, ali sam ih još odlučnije branila od loših postupaka koje je škola ponekad činila."
Ja Vas pitam:
"Da li je dugotrajni štrajk prosvetnih radnika dobar ili loš za vašu decu?
Da li ćutite o tome i dokle ćete da ćutite? ''
Moje dete
Poslednja izmena od urednika: