- Učlanjen(a)
- 10.07.2010
- Poruka
- 2.773
Roditelj je roditelj, a ne drug
Roditelji ne treba i ne mogu da budu ravnopravni sa svojom decom. Oni koji pod ravnopravnošću podrazumevaju da su sa decom više drugari nego što su u odnosu roditelj - dete, prave mnogo grešaka...
Pre svega, vaše dete će u svakoj razvojnoj fazi imati mnogo poznanika, drugova i prijatelja (u zavisnosti od uzrasta, menjaće se i kriterijumi za ove kategorije), ali druge roditelje nigde neće naći. Zbog toga nema potrebe da vredniju ulogu zamenjujete nekom manje važnom.
Osim toga, nemojte da tretirate vaše dete kao da vam je prijatelj... pa, sledeći to shvatanje - da mu pričate neke vaše probleme, intimne doživljaje, ili da od njega tražite bezuslovnu podršku za sve što vam se događa. Ne samo da neke od tih vaših dilema direktno pogađaju dete (na primer, očekujete od njega da se u sukobu sa vašim partnerom unapred postavlja na vašu stranu), već na taj način uveliko otežavate njegovo odrastanje, skraćujete mu detinjstvo, opterećujete ga obavezama koje nisu njegove već isključivo vaše.
Sa druge strane, uvek je preporučljivo da sa detetom negujete odnose poverenja i tolerancije, pokazujete spremnost da ga «čujete» i saslušate, pružate mu podršku, da budete maksimalno upućeni u njegov život - kao što prijatelji jesu. Tada negujete odnose međusobnog razumevanja, spremnosti da se čujete (pre svega, vi da čujete dete).
Put bezuslovnog prihvatanja i podrške jeste put ka dugoročno dobrim odnosima, zasnovanim na komunikaciji i poverenju. Ipak, ni tada ne smete izgubiti iz vida da ste vi roditelj, a da je dete - dete. Ova granica mora jasno da postoji kroz sve faze njegovog odrastanja. I, ne zaboravite - vi detetu niste potrebni kao novi drugar, već kao roditelj.
Jelena Holcer, pedagog
Izvor:YUMAMA
Roditelji ne treba i ne mogu da budu ravnopravni sa svojom decom. Oni koji pod ravnopravnošću podrazumevaju da su sa decom više drugari nego što su u odnosu roditelj - dete, prave mnogo grešaka...
Pre svega, vaše dete će u svakoj razvojnoj fazi imati mnogo poznanika, drugova i prijatelja (u zavisnosti od uzrasta, menjaće se i kriterijumi za ove kategorije), ali druge roditelje nigde neće naći. Zbog toga nema potrebe da vredniju ulogu zamenjujete nekom manje važnom.
Osim toga, nemojte da tretirate vaše dete kao da vam je prijatelj... pa, sledeći to shvatanje - da mu pričate neke vaše probleme, intimne doživljaje, ili da od njega tražite bezuslovnu podršku za sve što vam se događa. Ne samo da neke od tih vaših dilema direktno pogađaju dete (na primer, očekujete od njega da se u sukobu sa vašim partnerom unapred postavlja na vašu stranu), već na taj način uveliko otežavate njegovo odrastanje, skraćujete mu detinjstvo, opterećujete ga obavezama koje nisu njegove već isključivo vaše.
Sa druge strane, uvek je preporučljivo da sa detetom negujete odnose poverenja i tolerancije, pokazujete spremnost da ga «čujete» i saslušate, pružate mu podršku, da budete maksimalno upućeni u njegov život - kao što prijatelji jesu. Tada negujete odnose međusobnog razumevanja, spremnosti da se čujete (pre svega, vi da čujete dete).
Put bezuslovnog prihvatanja i podrške jeste put ka dugoročno dobrim odnosima, zasnovanim na komunikaciji i poverenju. Ipak, ni tada ne smete izgubiti iz vida da ste vi roditelj, a da je dete - dete. Ova granica mora jasno da postoji kroz sve faze njegovog odrastanja. I, ne zaboravite - vi detetu niste potrebni kao novi drugar, već kao roditelj.
Jelena Holcer, pedagog
Izvor:YUMAMA