- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Robna razmena spas za seljake
Izvor:
Blic.rs
Gradiška - Povećanje prerađivačkih kapaciteta, sprečavanje ilegalnog uvoza stočne hrane, stimulisanje kooperativnih odnosa uključujući bolju organizovanost u poljoprivredi osnovni su faktori za uspešnu prolećnu setvu, poručili su rekorderi u stočarskoj i ratarskoj proizvodnji iz Lijevča polja i Potkozarja. Novi oblici udruživanja poljoprivrednike prosto teraju na robnu razmenu.
Na ovonedeljnom skupu u Gradiški, u organizaciji preduzeća „Rapić“ koje poseduje modernu fabriku stočne hrane u centru Lijevče polja te 170 kooperanata, poljoprivrednici su započeli konkretne dogovore o novim poslovnim odnosima.
Peradar Bato Gojković iz Razboja, stočar Goran Erceg iz Brestovčine, proizvođač svinja Dragiša Cvjetković iz Rogolja, ratar Ilija Dakić iz Jurkovice i drugi su ukazali da, posle gašenja zadrugarstva, oni jedinu šansu u poljoprivredi vide u višem stepenu organizovanosti te konkretnoj saradnji sa prerađivačima.
Goran Erceg koji se, osim stočarstva, bavi i ratarstvom, sigurnost za proizvodnju mesa i mleka na svome imanju traži u čvršćem poslovnom povezivanju.
- U situaciji kada nemamo novca, ali posedujemo kapital, stoku, mehanizaciju, oranice i znanje, važno je pronaći partnera spremnog da nam ustupi stočnu hranu i drugu robu te sačeka dok požanjemo žito ili naplatimo meso i mleko. To je koristan vid kreditiranja i izgradnje poverenja zato što bez straha od prevare možemo predati žito u sušare a uzeti robu kada nam zatreba - objasnio je Erceg navodeći da je preduzeće „Rapić“, nažalost, zasad usamljen primer koji zadovoljava takve potrebe poljoprivrednika.
Upravo ovaj princip podstakao je Tihomira Rapića, vlasnika preduzeća „Rapić“ iz Gradiške, da se pre dve godine kreditno zaduži i izgradi modernu fabriku stočne hrane u Rovinama kapaciteta 60.000 tona godišnje. Osim radnih mesta u tvornici, Rapić je kroz kooperativni odnos zaposlio desetine poljoprivrednika i njihovih porodica.
- Ovde je u prvom planu robna razmena. Tokom godine kooperanti mogu da uzmu sve što im je potrebno za setvu, a posle žetve da predaju svoje ratarske proizvode. Tek kada podvučemo liniju, novcem ravnamo račune - kaže Vojislav Rapić, rukovodilac u Tvornici stočne hrane.
I Rapići su shvatili neophodnost poslovnog povezivanja na međudržavnom nivou. Da bi proizveli kvalitetnu stočnu hranu od komponenata iz Lijevče polja i Potkozarja, koriste iskustva iz susednih država.
- Samo u jasnom poslovnom povezivanju vidimo šansu za bolji status naše poljoprivrede. Naši partneri su u Zemunu, Kutini, Brežicama i Ptuju, Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji. To je rezultiralo opredeljenjem „Perutnine“ da za svoje farme u RS kupuje hranu iz Lijevče polja, a ne uvoznu iz Slovenije, - izjavio je Vojislav Rapić podsećajući da farmerima iz Ptuja godišnje isporučuju 20.000 tona hrane uz tendenciju povećanja.
Izvor:
Blic.rs
Gradiška - Povećanje prerađivačkih kapaciteta, sprečavanje ilegalnog uvoza stočne hrane, stimulisanje kooperativnih odnosa uključujući bolju organizovanost u poljoprivredi osnovni su faktori za uspešnu prolećnu setvu, poručili su rekorderi u stočarskoj i ratarskoj proizvodnji iz Lijevča polja i Potkozarja. Novi oblici udruživanja poljoprivrednike prosto teraju na robnu razmenu.
Na ovonedeljnom skupu u Gradiški, u organizaciji preduzeća „Rapić“ koje poseduje modernu fabriku stočne hrane u centru Lijevče polja te 170 kooperanata, poljoprivrednici su započeli konkretne dogovore o novim poslovnim odnosima.
Peradar Bato Gojković iz Razboja, stočar Goran Erceg iz Brestovčine, proizvođač svinja Dragiša Cvjetković iz Rogolja, ratar Ilija Dakić iz Jurkovice i drugi su ukazali da, posle gašenja zadrugarstva, oni jedinu šansu u poljoprivredi vide u višem stepenu organizovanosti te konkretnoj saradnji sa prerađivačima.
Goran Erceg koji se, osim stočarstva, bavi i ratarstvom, sigurnost za proizvodnju mesa i mleka na svome imanju traži u čvršćem poslovnom povezivanju.
- U situaciji kada nemamo novca, ali posedujemo kapital, stoku, mehanizaciju, oranice i znanje, važno je pronaći partnera spremnog da nam ustupi stočnu hranu i drugu robu te sačeka dok požanjemo žito ili naplatimo meso i mleko. To je koristan vid kreditiranja i izgradnje poverenja zato što bez straha od prevare možemo predati žito u sušare a uzeti robu kada nam zatreba - objasnio je Erceg navodeći da je preduzeće „Rapić“, nažalost, zasad usamljen primer koji zadovoljava takve potrebe poljoprivrednika.
Upravo ovaj princip podstakao je Tihomira Rapića, vlasnika preduzeća „Rapić“ iz Gradiške, da se pre dve godine kreditno zaduži i izgradi modernu fabriku stočne hrane u Rovinama kapaciteta 60.000 tona godišnje. Osim radnih mesta u tvornici, Rapić je kroz kooperativni odnos zaposlio desetine poljoprivrednika i njihovih porodica.
- Ovde je u prvom planu robna razmena. Tokom godine kooperanti mogu da uzmu sve što im je potrebno za setvu, a posle žetve da predaju svoje ratarske proizvode. Tek kada podvučemo liniju, novcem ravnamo račune - kaže Vojislav Rapić, rukovodilac u Tvornici stočne hrane.
I Rapići su shvatili neophodnost poslovnog povezivanja na međudržavnom nivou. Da bi proizveli kvalitetnu stočnu hranu od komponenata iz Lijevče polja i Potkozarja, koriste iskustva iz susednih država.
- Samo u jasnom poslovnom povezivanju vidimo šansu za bolji status naše poljoprivrede. Naši partneri su u Zemunu, Kutini, Brežicama i Ptuju, Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji. To je rezultiralo opredeljenjem „Perutnine“ da za svoje farme u RS kupuje hranu iz Lijevče polja, a ne uvoznu iz Slovenije, - izjavio je Vojislav Rapić podsećajući da farmerima iz Ptuja godišnje isporučuju 20.000 tona hrane uz tendenciju povećanja.