LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
"Robin Hud taksa" ili "Porez 100%"
Izvor: Novosti
Pariz -- Džef, mladi radnik francuske elektrodistribucije, dobio je otkaz jer je odbio da iseče struju u desetak stanova neurednih platiša koji žive na ivici siromaštva.
Kaže da nije mogao drugačije, jer su ga molili na kolenima, okruženi decom. Sad su kolege i sindikati ustali u njegovu odbranu i traže da ga vrate na posao.
Da liberalni kapitalizam i univerzalni koncept mondijalizma nemaju mnogo toga zajedničkog s pojmom socijalne pravde - odavno je poznato. Evropski lideri zato pokušavaju da pronađu način kako da ovaj sistem učine humanijim.
Jedan od predloga koji je s altermondijalističke prešao na rukovodeću stranu jeste taksa na svetske finansijske transakcije, u žargonu poznatija kao "taksa Robina Huda".
Evropska komisija je prošle godine preuzela ovu ideju zasnovanu još na sugestijama nobelovca Džejmsa Tobina iz sedamdesetih godina prošlog veka. Novcem dobijenim od berzovnih transakcija finansirala bi se opšta dobra, namenjena svim građanima.
Ovaj idealistički koncept lepo zvuči, ali ima mnogo problema koji sprečavaju da on zaživi. Iako je Angela Merkel podržala Nikolu Sarkozija, Francuska, usred predizborne kampanje, trenutno je jedina od evropskih zemalja koja namerava da krene u ovaj poduhvat. Sarkozi, koji je bio poznat i zbog politike raznih poreskih olakšica bogatim slojevima na početku mandata, sada je prvi u nameri naplaćivanja globe na sve berzanske transakcije.
Namera francuskog predsednika je da sve finansijske transakcije na tržištu hartija od vrednosti od sredine ove godine oporezuje u visini od 1 evrocenta, bez obzira na to da li se radi o pojedincu ili o firmi. Londonski "Siti" ima već nešto slično, ali samo kada je reč o poslovnoj taksi. Sarkozi neće da čeka saglasnost ostalih članica EU, jer misli da je izgubljeno dovoljno vremena. Nije odlučio ni na koji način će da iskoristiti prikupljeni novac, a odluka će pasti posle konsultacija s najvažnijim socijalnim akterima.
Još jedan Sarkozijev "izum" je tzv. socijalni PDV, odnosno PDV protiv delokalizacije, kako ga neki zovu. Uprošćeno, sistem podrazumeva da se deo socijalnih davanja preduzeća za plate izuzme iz osnovne cene proizvoda, i uključi u povećani PDV, s ciljem da se pojeftini domaća roba, a poskupi uvozna. Levica, međutim, smatra da će na ovaj način sve da poskupi, pa su oštro protiv toga.
Još jedna od namera francuskog predsednika kojem uskoro ističe mandat je obećano uvođenje dodatnog poreza za francuske firme, kotirane na berzi, koje obrću više od milijardu evra godišnje, a koriste pogodnosti delokalizacije proizvodnje u jeftinijim delovima sveta. Sarkozi se nada da bi na ovaj način moglo da se ubere između dve i tri milijarde evra godišnje.
Krajnja desničarka Marin le Pen takođe ima ideje kako da uzme boga
Krajnja desničarka Marin le Pen takođe ima ideje kako da uzme bogatima i da siromašnima. Jedna od njih predstavlja uvođenje dodatne takse od tri odsto na uvoz, od čega planira da poveća najniže plate za 200 evra neto mesečno.
I levica nudi rešenja. Namera trenutno najbolje stojećeg predsedničkog kandidata, socijaliste Fransoa Olanda, jeste da maksimalnu stopu poreza na primanja u zemlji podigne na čak 75 odsto za sve koji zarađuju preko milion evra godišnje. Donedavno, u Francuskoj stopa je bila zaustavljena na maksimalnih 50 odsto, da se najbogatiji ne bi selili u druge zemlje. Najviši procenat u zemljama EU se kreće do 50 odsto ili manje, osim u Švedskoj, gde iznosi 57,5. Olandov predlog podržava čak 65 odsto građana Francuske.
Odmah su na noge, međutim, skočili fudbaleri, koji su se pobunili da bi mera "ubila francuski fudbal", procenjujući da bi između 120 i 150 najtalentovanijih igrača, odnosno oko četvrtina ukupnog broja fudbalera iz Prve lige, napustilo zemlju. A šta bi narod bez fudbala? Liberalni kapitalizam, očigledno, još nije rekao svoju poslednju reč.
POREZ STO ODSTO
Radikalnu meru u vezi s oporezivanjem prihoda predlaže "Levičarski front", koji okuplja različite stranke, među kojima su i komunisti, a čiji je vođa Žan Lik Melanšon upravo "prešao" 10 odsto glasova u sondažnom barometru. Njegov predizborni program predviđa maksimalnu godišnju platu od 360.000 evra, posle čega bi porez iznosio - sto odsto.
Izvor: Novosti
Pariz -- Džef, mladi radnik francuske elektrodistribucije, dobio je otkaz jer je odbio da iseče struju u desetak stanova neurednih platiša koji žive na ivici siromaštva.
Kaže da nije mogao drugačije, jer su ga molili na kolenima, okruženi decom. Sad su kolege i sindikati ustali u njegovu odbranu i traže da ga vrate na posao.
Da liberalni kapitalizam i univerzalni koncept mondijalizma nemaju mnogo toga zajedničkog s pojmom socijalne pravde - odavno je poznato. Evropski lideri zato pokušavaju da pronađu način kako da ovaj sistem učine humanijim.
Jedan od predloga koji je s altermondijalističke prešao na rukovodeću stranu jeste taksa na svetske finansijske transakcije, u žargonu poznatija kao "taksa Robina Huda".
Evropska komisija je prošle godine preuzela ovu ideju zasnovanu još na sugestijama nobelovca Džejmsa Tobina iz sedamdesetih godina prošlog veka. Novcem dobijenim od berzovnih transakcija finansirala bi se opšta dobra, namenjena svim građanima.
Ovaj idealistički koncept lepo zvuči, ali ima mnogo problema koji sprečavaju da on zaživi. Iako je Angela Merkel podržala Nikolu Sarkozija, Francuska, usred predizborne kampanje, trenutno je jedina od evropskih zemalja koja namerava da krene u ovaj poduhvat. Sarkozi, koji je bio poznat i zbog politike raznih poreskih olakšica bogatim slojevima na početku mandata, sada je prvi u nameri naplaćivanja globe na sve berzanske transakcije.
Namera francuskog predsednika je da sve finansijske transakcije na tržištu hartija od vrednosti od sredine ove godine oporezuje u visini od 1 evrocenta, bez obzira na to da li se radi o pojedincu ili o firmi. Londonski "Siti" ima već nešto slično, ali samo kada je reč o poslovnoj taksi. Sarkozi neće da čeka saglasnost ostalih članica EU, jer misli da je izgubljeno dovoljno vremena. Nije odlučio ni na koji način će da iskoristiti prikupljeni novac, a odluka će pasti posle konsultacija s najvažnijim socijalnim akterima.
Još jedan Sarkozijev "izum" je tzv. socijalni PDV, odnosno PDV protiv delokalizacije, kako ga neki zovu. Uprošćeno, sistem podrazumeva da se deo socijalnih davanja preduzeća za plate izuzme iz osnovne cene proizvoda, i uključi u povećani PDV, s ciljem da se pojeftini domaća roba, a poskupi uvozna. Levica, međutim, smatra da će na ovaj način sve da poskupi, pa su oštro protiv toga.
Još jedna od namera francuskog predsednika kojem uskoro ističe mandat je obećano uvođenje dodatnog poreza za francuske firme, kotirane na berzi, koje obrću više od milijardu evra godišnje, a koriste pogodnosti delokalizacije proizvodnje u jeftinijim delovima sveta. Sarkozi se nada da bi na ovaj način moglo da se ubere između dve i tri milijarde evra godišnje.
Krajnja desničarka Marin le Pen takođe ima ideje kako da uzme bogatima i da siromašnima. Jedna od njih predstavlja uvođenje dodatne takse od tri odsto na uvoz, od čega planira da poveća najniže plate za 200 evra neto mesečno.
I levica nudi rešenja. Namera trenutno najbolje stojećeg predsedničkog kandidata, socijaliste Fransoa Olanda, jeste da maksimalnu stopu poreza na primanja u zemlji podigne na čak 75 odsto za sve koji zarađuju preko milion evra godišnje. Donedavno, u Francuskoj stopa je bila zaustavljena na maksimalnih 50 odsto, da se najbogatiji ne bi selili u druge zemlje. Najviši procenat u zemljama EU se kreće do 50 odsto ili manje, osim u Švedskoj, gde iznosi 57,5. Olandov predlog podržava čak 65 odsto građana Francuske.
Odmah su na noge, međutim, skočili fudbaleri, koji su se pobunili da bi mera "ubila francuski fudbal", procenjujući da bi između 120 i 150 najtalentovanijih igrača, odnosno oko četvrtina ukupnog broja fudbalera iz Prve lige, napustilo zemlju. A šta bi narod bez fudbala? Liberalni kapitalizam, očigledno, još nije rekao svoju poslednju reč.
POREZ STO ODSTO
Radikalnu meru u vezi s oporezivanjem prihoda predlaže "Levičarski front", koji okuplja različite stranke, među kojima su i komunisti, a čiji je vođa Žan Lik Melanšon upravo "prešao" 10 odsto glasova u sondažnom barometru. Njegov predizborni program predviđa maksimalnu godišnju platu od 360.000 evra, posle čega bi porez iznosio - sto odsto.