- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
[h=1]Roba zabranjena u EU dobra za Srbiju[/h]
Sa tržišta Srbije u prvih devet meseci ove godine, zbog brojnih nedostataka, povučeno je razne robe u vrednosti od 495,8 miliona dinara.
Tržišni inspektori pri Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine zbog raznih nepravilnosti i propusta, koji mogu da budu opasni po zdravlje ljudi povukli su iz prometa najviše električnih uređaja.
Oni čine više od polovine povučenih proizvoda i vrede 284,7 miliona dinara. Ostatak povučenog čine građevinski materijal, tekstil i obuća.
Kako su potrošači u Srbiji zaštićeni od nebezbednih proizvoda - hrane, igračaka, tehničkih uređaja...? U Evropskoj uniji to je posao RAPEKS-a - sistema obaveštavanja i uzbunjivanja, a kod nas kupci mogu da se informišu samo putem sajtova.
Šta po tom pitanju čine naše nadležne institucije? Stiče se utisak da se kontroliše i domaća i uvozna roba. Zbog vakuuma u zakonskoj podeli rada potrošačkih organizacija i inspekcija, gde niko nije odgovoran, građani nikada nisu bili manje zaštićeni.
Kakva su dosadašnja iskustva u potrošačkim organizacijama, kada je reč o nebezbednim proizvodima? Koliko su domaći potrošači zaštićeni od nebezbednih proizvoda?
Vera Vida, predsednica Centra za potrošače Srbije CEPS kaže da Evropska unija ima brzi sistem obaveštavanja o proizvodima koji nisu bezbedni (RAPEKS) i zemlja koja je o tome obaveštena dužna je da odmah taj proizvod povuče sa tržišta. To piše i u našem Zakonu o bezbednosti hrane, ali kako mi nismo članice EU, to nije obaveza za nas.
Vida napominje da kod nas takođe postoji sistem brzog obveštavanja, NEPRO, o nebezbednim proizvodima. Tu, naravno, ništa nije sporno i dobro je za našu državu da i mi imamo tako nešto,međutim ono što nas zabrinjava jeste činjenica da pojedini proizvodi, koji su od strane RAPEKS-a proglašeni nebezbednim kod nas u Srbiji prođu kontrolu i nađu se na našem tržištu.
Takođe, zabrinjavajući je podatak da se prilikom uvoza kontroliše samo 150 proizvoda. Pitanje je, koji su to proizvodi i ko je odredio baš tih 150 proizvoda.
"U CEPS-u do sada nismo imali prijava koji se tiču bezbednosti hrane, već isključivo njenog kvaliteta i odstupanja od onog što je ponuđeno na deklaraciji", dodaje Vera Vida.
Za sve što uđe u Srbiju, to jest što se uveze, odgovorna je država, jer ona kontroliše uvoz. Kada roba uđe u prodavnice, ili kada dospe u prodaju, onda je to, kažu u potrošačkim organizacijama, na izvestan način kasno, taj proizvod je neko već kupio i upotrebio.
Vida naglašava da su konzerve tune iz Tajlanda pod robnom markom „lara“ i „iska“, koje se prodaju na rafovima širom Srbije, pune otrovnog histamina.
Naročito su opasne za decu i trudnice, jer dovode do ozbiljnih alergijskih reakcija. Sporne konzerve našle su se i na hrvatskom tržištu, ali su ih Hrvati, za razliku od nas, povukli iz prodaje.
Izvor:
B92.net
Sa tržišta Srbije u prvih devet meseci ove godine, zbog brojnih nedostataka, povučeno je razne robe u vrednosti od 495,8 miliona dinara.
Tržišni inspektori pri Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine zbog raznih nepravilnosti i propusta, koji mogu da budu opasni po zdravlje ljudi povukli su iz prometa najviše električnih uređaja.
Oni čine više od polovine povučenih proizvoda i vrede 284,7 miliona dinara. Ostatak povučenog čine građevinski materijal, tekstil i obuća.
Kako su potrošači u Srbiji zaštićeni od nebezbednih proizvoda - hrane, igračaka, tehničkih uređaja...? U Evropskoj uniji to je posao RAPEKS-a - sistema obaveštavanja i uzbunjivanja, a kod nas kupci mogu da se informišu samo putem sajtova.
Šta po tom pitanju čine naše nadležne institucije? Stiče se utisak da se kontroliše i domaća i uvozna roba. Zbog vakuuma u zakonskoj podeli rada potrošačkih organizacija i inspekcija, gde niko nije odgovoran, građani nikada nisu bili manje zaštićeni.
Kakva su dosadašnja iskustva u potrošačkim organizacijama, kada je reč o nebezbednim proizvodima? Koliko su domaći potrošači zaštićeni od nebezbednih proizvoda?
Vera Vida, predsednica Centra za potrošače Srbije CEPS kaže da Evropska unija ima brzi sistem obaveštavanja o proizvodima koji nisu bezbedni (RAPEKS) i zemlja koja je o tome obaveštena dužna je da odmah taj proizvod povuče sa tržišta. To piše i u našem Zakonu o bezbednosti hrane, ali kako mi nismo članice EU, to nije obaveza za nas.
Vida napominje da kod nas takođe postoji sistem brzog obveštavanja, NEPRO, o nebezbednim proizvodima. Tu, naravno, ništa nije sporno i dobro je za našu državu da i mi imamo tako nešto,međutim ono što nas zabrinjava jeste činjenica da pojedini proizvodi, koji su od strane RAPEKS-a proglašeni nebezbednim kod nas u Srbiji prođu kontrolu i nađu se na našem tržištu.
Takođe, zabrinjavajući je podatak da se prilikom uvoza kontroliše samo 150 proizvoda. Pitanje je, koji su to proizvodi i ko je odredio baš tih 150 proizvoda.
"U CEPS-u do sada nismo imali prijava koji se tiču bezbednosti hrane, već isključivo njenog kvaliteta i odstupanja od onog što je ponuđeno na deklaraciji", dodaje Vera Vida.
Za sve što uđe u Srbiju, to jest što se uveze, odgovorna je država, jer ona kontroliše uvoz. Kada roba uđe u prodavnice, ili kada dospe u prodaju, onda je to, kažu u potrošačkim organizacijama, na izvestan način kasno, taj proizvod je neko već kupio i upotrebio.
Vida naglašava da su konzerve tune iz Tajlanda pod robnom markom „lara“ i „iska“, koje se prodaju na rafovima širom Srbije, pune otrovnog histamina.
Naročito su opasne za decu i trudnice, jer dovode do ozbiljnih alergijskih reakcija. Sporne konzerve našle su se i na hrvatskom tržištu, ali su ih Hrvati, za razliku od nas, povukli iz prodaje.
Izvor:
B92.net